NATO krenuo, a Moskva je zagrmela: Preduzećemo kontramere vojne prirode

Nekoliko evropskih zemalja nedavno je rasporedilo manje vojne kontingente na Grenland, autonomnu teritoriju pod danskim suverenitetom, nakon što ga je američki predsednik Donald Tramp ponovo počeo "svojatati", pozivajući na američko preuzimanje ostrva, podseća Jutarnji list.

Istovremeno, NATO je danas saopštio da je krenuo u misiju jačanja svog prisustva na Arktiku kao deo sporazuma o smirivanju ozbiljnih tenzija unutar alijanse izazvanih željom američkog predsednika Donalda Trampa da pripoji Grenland Sjedinjenim Američkim Državama.

"Naravno, u slučaju militarizacije Grenlanda i stvaranja vojnih kapaciteta usmerenih protiv Rusije, preduzećemo odgovarajuće kontramere, uključujući one vojno-tehničke prirode", rekao je Lavrov tokom obraćanja u ruskom parlamentu Dumi.

• Trampov plan za Arktik: "Ako Rusi ili Kinezi ugroze sistem, branimo ga"

Od povratka u Belu kuću pre godinu dana, Tramp je u više navrata ponovio želju za preuzimanjem kontrole nad Grenlandom, opravdavajući to bezbednosnim razlozima i pretnjama koje u tom region, prema njegovom mišljenju, predstavljaju Rusija i Kina.

• "Stav Trampa o Grenlandu se nije promenio"

Ipak, u januaru je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ublažio svoju retoriku, tvrdivši da je s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom dogovorio "okvir" za pregovore koji bi Sjedinjenim Državama omogućio veći uticaj na toj arktičkoj teritoriji.

• Amerikanci ponovo razbesneli Dansku

Konkretni detalji tog sporazuma za sada nisu poznati.

Danska i Grenland do sada su odlučno odbijali svaku mogućnost prenosa suvereniteta, ističući da ta teritorij nije na prodaju.

"Sjedinjene Države, Danska i Grenland moraju to pitanje da reše među sobom", kazao je Lavrov, optuživši pritom Kopenhagen da se prema 57.000 stanovnika Grenlanda odnosi kao prema "građanima drugog reda".

NATO je početkom februara započeo s planiranjem misije kojoj je cilj jačanje sigurnosti na Arktiku.