Danska menja zakon – sledi masovna deportacija

Usred sve strožih stavova o pitanjima azila i migracija u svetu, razne evropske vlade, uključujući Dansku, izrazile su frustraciju načinom na koji je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) sa sedištem u Strazburu često blokirao deportacije.

Danska premijerka Mete Frederiksen danas je rekla da će njena koaliciona vlada desnog centra delovati umesto da čeka da sud promeni svoje tumačenje Evropske konvencije o ljudskim pravima kada je reč o imigraciji.

• Amerikanci ponovo razbesneli Dansku

"Neki možda misle da ovime kršimo konvenciju. Mi to vidimo drugačije", rekla je na konferenciji za novinare.

Frederiksen je pod pritiskom nacionalističkih i protivimigrantskih stranaka kojima raste podrška uoči izbora koji će se održati najkasnije 31. oktobra.

• Počeo dijalog o Grenlandu: Zvaničnici u potrazi za kompromisom

"Zato što većina zemalja koje podržavaju konvenciju deli želju Danske da se promeni njena interpretacija, mi sada dodatno pooštravamo pravila", dodala je premijerka, priznajući da bi to moglo dovesti do pravnih sporova.

Uvodi se i elektronski nadzor

Danska je posebno kritikovala presude ESLJP-a kojima su zaustavljene deportacije zbog porodičnih veza. Ako budu odobrene, predložene reforme stupiće na snagu 1. maja i olakšaće deportaciju stranih državljana osuđenih na godinu dana zatvora ili više zbog teških krivičnih dela.

• "Danska neće ustupiti teritoriju Grenlanda SAD"

Drugi planovi uključuju uvođenje elektronskog nadzora za osobe bez boravišne dozvole koje se ne budu prijavljivale u skladu s pravilima, ponovno otvaranje danske ambasade u Siriji, odakle dolaze mnogi migranti, kao i imenovanje izaslanika za deportacije.

Danska, koja ima oko šest miliona stanovnika, dodelila je 839 azila u prvih 11 meseci 2025. godine, a manje od 1.000 zahteva za azil godišnje odobreno je samo tri puta od 1983. godine. Većina tražilaca azila poslednjih godina dolazi iz Sirije, Avganistana, Eritreje i Somalije.