Putin na stolu ima nekoliko scenarija za rat u Ukrajini. Šta će izabrati?

Nakon prvih trilateralnih razgovora u Abu Dabiju o rusko-ukrajinskom ratu, izvori u američkoj administraciji sugerisali su da bi uskoro mogao da se održi lični sastanak između Zelenskog i Putina. Politička fantazija? Možda. Ali sam trilateralni sastanak je donedavno izgledao kao politička fantazija. Ipak, dogodio se.

Kada uobičajeno kažemo da Putin ne pregovara toliko koliko simulira pregovore – to jest, dobija na vremenu – moramo shvatiti da čak i simulacija zahteva agendu, piše "Glavred". Glavna poenta je da ruski predsednik očigledno nije zainteresovan za direktan sukob sa svojim američkim kolegom i čini sve što može da izbegne takav sukob.

Ali da bi to postigli, prvo moraju da demonstriraju ljubav prema miru i spremnost da okončaju rusko-ukrajinski rat. I tu su očigledno iscrpljeni "trikovi" Kremlja za hipnotizaciju svoje publike.

U početku, u prvim mesecima nakon povratka Donalda Trampa u Ovalni kabinet, bilo je dosta telefonskih poziva i razgovora o mogućnosti okončanja rata: američki predsednik je insistirao na prekidu vatre, dok je ruski to ljubazno odbio.

Nakon toga, kada je Tramp počeo da priča o "divnim telefonskim razgovorima" koji nisu dali nikakve rezultate, Putin je predložio "deblokiranje" Istanbulskog procesa – bez ikakvog stvarnog napretka. Bilateralni sastanak je održan u Ankoridžu, ali ni tamo nije postignut dogovor. Kasnije je bilo reči o "duhu" tog sastanka, koji Moskva i dalje shvata kao povlačenje ukrajinskih trupa iz neokupiranih područja Donbasa.

Zatim, u pokušaju da spreči isporuku oružja dugog dometa Ukrajini, Putin je pristao na sastanak sa Trampom u Budimpešti. Međutim, samit je propao nakon što ministri spoljnih poslova nisu uspeli da se dogovore o mogućim sporazumima. Iznervirani Tramp je uveo sankcije ruskim naftnim gigantima. A onda je došao "mirovni plan", koji je ruska strana predložila Beloj kući. Ali da bi se o njemu razgovaralo i pokazala ozbiljnost namera, sastanci su neophodni.

Artur Widak/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

I sada smo upravo u ovoj fazi. Rusi su bili primorani da pristanu čak i na trilateralni sastanak zarad pokaznog mira. Ali Vašington će gurnuti Moskvu da preduzme sledeće korake, čak i na sastanak predsednika, što bi onda bio nesumnjivi diplomatski trijumf za Donalda Trampa. Na kraju krajeva, okupiti Zelenskog i Putina za istim stolom je mnogo teže nego, recimo, okupiti jermenskog premijera Pašinjana i azerbejdžanskog predsednika Alijeva, koji su se više puta sastajali pre svoje posete Ovalnom kabinetu.

Da li to znači da se bližimo kraju rata? Nijedan pregovor, čak ni na najvišem nivou, ne može to garantovati. Međutim, postoji još jedna važna formula, ona koja zavisi od stvarnog stanja ruske ekonomije i Putinove spremnosti da rizikuje nove zapadne sankcije. Ako ruski predsednik zaključi da mu njegove ekonomske mogućnosti ne dozvoljavaju da nastavi rat još nekoliko godina i da će nove sankcije značajno pogoršati rusku ekonomiju, on će pristati na sastanak sa Zelenskim i prekid neprijateljstava.

Možemo li reći da već vidimo znake ove promene srca, usred brutalnog bombardovanja energetske infrastrukture Ukrajine i pokušaja da se bukvalno zamrzne civilno stanovništvo? Donekle, ovi znaci se ogledaju u samim trilateralnim razgovorima i sastavu ruske delegacije, u kojoj više ne vidimo "istoričara" Medinskog, ali znamo za prisustvo generala, pa čak i načelnika Glavne uprave Generalštaba, admirala Igora Kostjukova. I takvi zvaničnici više nisu tamo zbog "nameštaja", već zbog razgovora o zaista ozbiljnim stvarima.

Ovo pokazuje da Putin trenutno ima nekoliko scenarija sukoba na svom stolu. Ostaje da se vidi koji će lider Kremlja izabrati i šta će ga tačno primorati da izabere mir.