"Grozota kakva nije viđena"; Ovo je pravi broj: Dva miliona žrtava!

Kako su preneli skoro svi ugledni svetski mediji, to je prvi put da su gubici predstavljeni realno, a brojke koje su otkrivene ukazuju na to da je humanitarna tragedija rata još bolnija i razornija nego što su sugerisale dosadašnje, parcijalne procene.

Uz slike hladnog, bukvalno smrznutog Kijeva, u kojem očajni gradonačelnik Vitalij Kličko zbog nastavka brutalnih ruskih udara poziva na evakuaciju, nove procene vojnih gubitaka govore da je rat već dostigao nivo uništenja cele jedne muške generacije, što je grozota kakvu Evropa nije iskusila od Drugog svetskog rata, ocenili su mediji.

• Snimak mučenja ruskih vojnika šokirao ceo svet VIDEO
• U Kijev stigao ultimatum Amerike: Ako se ne povučete...

Takođe, kako je preneo Jutarnji list, ovi podaci nameću nužnost hitnog političkog i diplomatskog pritiska na obe strane, a posebno na Vladimira Putina, kako bi se zaustavilo krvoproliće čije će posledice obe države osećati decenijama.

Cifre su strašne

EPA/SERGEY KOZLOV

Istraživanje CSIS-a procenjuje da je od februara 2022. do kraja 2025. u ratu u Ukrajini zabeležemo između 1,8 i gotovo 2 miliona vojnih žrtava.

Naglašava se međutim, da se taj broj odnosi isključivo na vojne žrtve - poginule, ranjene, nestale i one koji su trajno izbačeni iz borbenog sistema.

• 35.000 Rusa za mesec dana; Krvava taktika Zelenskog VIDEO
• Ukrajinu čeka "najteža zima"; "Pomolimo se da se rat završi"

Civilne žrtve nisu uključene u ovu brojku.

U vojnoj terminologiji pojam casualties ne znači samo smrt, nego gubitak borbene sposobnosti.

Upravo to čini ovu procenu toliko uznemirujućom. CSIS ne meri moralni ili simbolički trošak rata, nego njegovu stvarnu demografsku i vojnu cenu.

Rat protiv društvene supstance - izgubljene generacije

Shutterstock/Shutterstock AI

Prema procenama CSIS-a, Rusija je do sada pretrpela približno 1,1 do 1,2 miliona vojnih žrtava, od čega se procenjuje da je između 300.000 i 350.000 poginulih.

Ukrajina je, s druge strane, pretrpela između 500.000 i 600.000 vojnih žrtava, uz procenu od 100.000 do 140.000 poginulih vojnika.

Iako Rusija u apsolutnim brojkama ima gotovo dvostruko više žrtava, relativna slika znatno je pogubnija za Kijev.

Razmere te demografske asimetrije postaju jasni tek kada se vojni gubici stave u odnos s ukupnim brojem stanovnika.

Uoči rata Ukrajina je imala oko 41 milion stanovnika, realno i manje zbog dugotrajnog demografskog pada, dok je Rusija ulazila u sukob s približno 146 miliona ljudi, dakle s više nego trostrukom populacionom bazom.

Iako Rusija ima gotovo dvostruko veći apsolutni broj vojnih žrtava, Ukrajina je izgubila približno 1,2 do 1,5 odsto ukupnog stanovništva samo kroz vojne gubitke, dok se ruski gubici kreću oko 0,7 do 0,8 posto.

• Ispaljeno više od 1.700 dronova, 1.380 avio-bombi i skoro 70 raketa; "Razarajući napadi" VIDEO
• Otkrivena strategija Rusije – dve taktike za potpuni slom

Drugim rečima, relativni demografski udar na Ukrajinu gotovo je dvostruko veći.

Još pogubnije, vojni gubici nisu ravnomerno raspoređeni po društvu. Oni pogađaju pre svega muškarce u radno i reproduktivno najaktivnijoj dobi, odnosno  fizički i zdravstveno najspremniji deo populacije.

Ukrajina tako ne gubi apstraktne statističke jedinice, nego jezgro buduće radne snage, roditelje budućih generacija i temelj posleratne obnove.

Taj gubitak dodatno se produbljuje masovnim izbeglištvom

EPA-EFE/STRINGER

Više od šest miliona Ukrajinaca nalazi se van zemlje, dok su milioni interno raseljeni.

Iskustva iz prethodnih ratova pokazuju da se znatan deo izbjeglica, a posebno žene i deca, nikada ne vraćaju u zemlju porekla.

Kombinacija vojnih gubitaka i trajnog odlaska civilnog stanovništva otvara demografske rane koje će Ukrajinu opterećivati decenijama, bez obzira na ishod rata.

Posebno je važno naglasiti da se sve navedene brojke odnose isključivo na vojne žrtve.

Civilna populacija Ukrajine istovremen oprolazi kroz zasebnu humanitarnu katastrofu čije pune razmere još nisu poznate.

Desetine hiljada potvrđenih civilnih smrti, razrušena infrastruktura, dugotrajni nestanci struje, grejanja i vode i razoreni gradovi svedoče o patnji koja se ne može svesti na statistiku.

U hladnim zimskim noćima Kijeva, bez struje i grejanja, dok se stanovnici okupljaju oko improvizovanih izvora toplote, postaje jasno da rat odavno nije samo borba za teritoriju. To je rat protiv društvene i demografske supstance, zaključuje se u tekstu.