"Pojačajte pritisak na Rusiju"

Na fotografiji, snimljenoj i objavljenoj od strane Ukrajinske službe za vanredne situacije 13. decembra 2025, vatrogasno vozilo parkirano je pored zapaljene zgrade nakon vazdušnog napada na nepoznatoj lokaciji u Odeskoj oblasti, u jeku ruske invazije na Ukrajinu.

Rusija je u petak saopštila da je upotrebila raketu Orešnik u okviru noćnih udara na Kijev i Lavov u zapadnoj Ukrajini. Kijev je upotrebu tog oružja u blizini granice Evropske unije i NATO-a označio kao "ozbiljnu pretnju" evropskoj bezbednosti.

Rusko Ministarstvo odbrane navelo je da je vojska upotrebila novu balističku raketu srednjeg dometa među stotinama drugih oružanih sistema u napadima koji su, prema ukrajinskim podacima, usmrtili četiri osobe i ranili najmanje 22 u prestonici.

Promena toka rata?

Rusija je takođe pogodila kritičnu infrastrukturu u Lavovu koristeći neidentifikovanu balističku raketu, saopštio je gradonačelnik Andrij Sadovij.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo kasnije je navelo da se raketa kretala brzinom od 13.000 kilometara na sat (više od 8.000 milja na sat) i da se još ispituje tačan tip projektila.

Komunalni radnici čiste ruševine u dvorištu oštećene stambene zgrade pored uništenih automobila nakon napada dronom u Dnjepar, 7. januara 2026, tokom ruske invazije na Ukrajinu.

Moskva je prvi put ispalila Orešnik – ruski naziv za lesku – na, kako je navela, vojnu fabriku u Ukrajini u novembru 2024. Tada su ukrajinski izvori tvrdili da je raketa nosila lažne bojeve glave, a ne eksploziv, i da je pričinjena ograničena šteta.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je balističku raketu srednjeg dometa Orešnik nemoguće presresti zbog brzine koja je, navodno, veća od deset puta brzine zvuka, kao i da je njena razorna moć uporediva sa nuklearnim oružjem, čak i kada je opremljena konvencionalnom bojevom glavom.

Neki zapadni zvaničnici izrazili su skepticizam, navodeći da se to oružje ne smatra presudnim faktorom na bojnom polju.

"Neodgovorno"

Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da je napad bio odmazda za ukrajinski napad dronom na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina prošlog meseca.

Ukrajina i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odbacili su ruske tvrdnje o napadu na Putinovu rezidenciju.

Ministarstvo je dodalo da je u najnovijem udaru korišćeno i drugo raketno naoružanje, lansirano sa kopna i mora, s ciljem gađanja kritične infrastrukture Ukrajine.

"Ovakav napad u blizini granice EU i NATO-a predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti na evropskom kontinentu i test za transatlantsku zajednicu. Zahtevamo snažan odgovor na neodgovorne postupke Rusije", napisao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha na društvenim mrežama.

"Osovina rata"

Poziv Ukrajine da se pojača pritisak na Rusiju dolazi u trenutku kada se nastavljaju razgovori sa evropskim i američkim saveznicima o okončanju rata koji traje skoro četiri godine.

Ove nedelje postignut je dogovor da Evropa rasporedi trupe nakon eventualnog prekida vatre, ali je Rusija u četvrtak odbacila taj plan.

Takve snage bi bile "smatrane legitimnim vojnim ciljevima", upozorila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, nazivajući Ukrajinu i njene saveznike "osovinom rata".