Mladi Nemci ginu u Ukrajini; "Nemaju pojma u šta ulaze"

Neki žele da zaštite Evropu, drugi traže avanturu. Međutim, ukrajinska vojska ne prima sve zainteresovane, piše Dojče vele (DW).

Tenovi u pokretu, vojni konvoji, razorene zgrade, neprestane sirene za uzbunu i napadi dronovima – to je brutalna svakodnevica u delovima Ukrajine. Za većinu mladih u Nemačkoj dobrovoljni odlazak na ratište je nezamisliv. Ipak, postoje i oni koji žele da se pridruže ukrajinskoj vojsci kako bi podržali zemlju u borbi protiv Rusije.

• Kakav udarac za Putina; General raznet u Moskvi FOTO/VIDEO
• Potres u EU; Makron izdao Merca – "Za to će morati da plati"

Osamnaestogodišnji Noa iz Darmštata jedan je od njih. Ovog leta je položio stručnu maturu za IT tehničara. U slobodno vreme razvija aplikacije za izračunavanje putanja granata i upravlja civilnim dronovima. Noa želi da se priključi ukrajinskoj jedinici za bespilotne letelice.

"Radije bih se priključio jedinici za dronove jer mi je to područje već donekle poznato", rekao je za Y-Kollektiv.

Svestan je da vojni angažman u Ukrajini podrazumeva i ubijanje ljudi.

"To se radi, koliko god to brutalno ili cinično zvučalo, zbog višeg cilja – kako bi se očuvao svetski demokratski poredak", kaže Noa.

Dvadesetpetogodišnji Franko već se dobrovoljno bori u Ukrajini. U početku je želeo da pomaže humanitarno, ali je brzo shvatio da Ukrajini ne nedostaju zanatlije, već vojnici. Već dve godine ovaj školovani majstor za krovove ratuje na frontu. Od saboraca s kojima je došao u Ukrajinu danas se više niko ne bori.

"Petorica su poginula, ostali su teško ranjeni. Svi su bili iz Evrope", kaže Franko. 

Koliko se nemačkih dobrovoljaca trenutno bori u Ukrajini nije poznato. Prema procenama ukrajinskih vlasti, reč je verovatno o nekoliko stotina ljudi. Oni koji žele da se priključe vojsci mogu da se prijave putem interneta, na primer preko Međunarodne legije za odbranu Ukrajine. Onlajn prijave nudi i specijalna jedinica Azov International Battalion.

"Nemaju pojma u šta ulaze"

Na činjenicu da se osamnaestogodišnjaci dobrovoljno prijavljuju za rovovsko ratovanje Franko gleda sa oprezom.

"Naravno da ima onih koji nemaju pojma u šta ulaze. Zato im se otvoreno kaže: ovde možeš da izgubiš život, jer ovo nije kamp za obuku."

Zbog velike opasnosti od ciljanih vazdušnih napada, jedinica u kojoj se nalazi smeštena je na tajnoj lokaciji, u takozvanoj "bezbednoj kući" u okolini ratom razorenog Harkova. Više gradskih četvrti potpuno je uništeno. Harkov je udaljen svega 30 kilometara od ruske linije fronta, a u rubnim delovima grada gotovo svakodnevno dolazi do napada dronovima. Uprkos tome, do grada se još uvek može stići vozom.

Dvadesetogodišnji vojnik sa nadimkom "Lefti" takođe se bori na frontu kod Harkova. Nadimak je dobio jer, kako kaže, levom rukom puca gotovo jednako dobro kao i desnom. Njegov otac i deda takođe su bili u vojsci.

"Lefti" je u Ukrajinu došao sa 18 godina, ubrzo nakon završetka srednje škole.

"Svi ti zločini koji su se tamo dogodili bili su za mene neprihvatljivi, naročito na evropskom tlu", kaže.

Susret s njim i njegovim saborcem Stratom, koji ima norveško i švajcarsko poreklo, organizovano je na parkingu u blizini fronta.

Za "Leftija" je rat u Ukrajini napad na demokratiju koju treba braniti. Ne želi da dozvoli da još više ljudi padne pod ruski uticaj. Ipak, priznaje da ga delimično pokreće i želja za avanturom.

• Ukrajini stiže 90 milijardi evra pomoći; Zelenski: Rusija mora da plati za svoj rat
• Ukrajinci grade "zid smrti" VIDEO

"Uvek ima i dobrih trenutaka, naročito posle misije – uspomena i priča koje nosiš sa sobom. Sve je dobro dok god niko ne pogine."

"Koliko god to glupo zvučalo, ponekad se osećam kao da sam u video-igri, ali istovremeno si stalno suočen s blizinom smrti", rekao je "Lefti".

Na ratištu vojnici neprestano ginu. Koliko je ukrajinskih vojnika do sada stradalo nije poznato, jer Ukrajina ne objavljuje takve podatke. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je u februaru u intervjuu s novinarom Pirsom Morganom da je poginulo 45.100 vojnika, a oko 390.000 je ranjeno. Te brojke se ne mogu nezavisno potvrditi, a vojni stručnjaci procenjuju da bi stvarni gubici mogli biti znatno veći.

Odbijen na regrutaciji 

Poput "Leftija", i Noa iz Darmštata otputovao je u Ukrajinu sa 18 godina, bez znanja roditelja. U jednom kafiću u Kijevu sastao se sa regruterom jedinice Azov International. Puk Azov smatra se elitnom jedinicom, iako je u prošlosti bio kontroverzan zbog veza s krajnjom desnicom. Prema sopstvenim tvrdnjama, danas se jasno distancira od takve ideologije.

Međutim, ne primaju svakoga ko želi da ratuje. Nakon razgovora, Noa dobija odbijenicu. Regruter mu kaže da je još prerano.

"Ja sada razgovaram s detetom, a ne s vojnikom", rekao je za Y-Kollektiv.

Uprkos razočaranju, Noa ne odustaje. Razmišlja o tome da pokuša da pomogne Ukrajini na drugi način, na primer kroz rad u ukrajinskoj industriji naoružanja.