"Nismo sposobni da delujemo" – ovako je propao krucijalni dogovor o Ukrajini

Važno neslaganje između evropskih vlada oko korišćenja ruske imovine zamrznute od invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu za finansiranje obnove zemlje otkriva dublju podelu širom kontinenta oko toga kako se nositi sa novim svetskim poretkom i neviđenim pritiskom SAD.

"Žele da nas oslabe", rekao je visoki zvaničnik EU upoznat sa transatlantskim odnosima i pripremama za samit.

Evropski savet ove nedelje mora da uradi dve stvari. Liderima su potrebni opipljivi rezultati, posebno u vezi sa finansiranjem Ukrajine. Ali vodeće vlade takođe kažu da moraju da se zalažu za EU ​​kada Bela kuća pokušava da utiče na politiku, a više evropskih lidera nego ikad – od mađarskog Viktora Orbana do češkog Andreja Babiša – odbacuje odluke Brisela.

Pročitajte još:

• Brisel našao rešenje? Ovo se neće svideti Putinu
• Sve je palo u vodu: Neće biti dogovora

EU bi bila "ozbiljno oštećena godinama" ako ne uspe da postigne dogovor o finansiranju Ukrajine, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u intervjuu za nemačku televiziju.

Merc EPA/TOLGA AKMEN

"I pokazaćemo svetu da, u tako ključnom trenutku naše istorije, nismo sposobni da se zajedno držimo i delujemo u odbrani sopstvenog političkog poretka na ovom evropskom kontinentu."

Zvaničnici Trampove administracije vršili su pritisak na evropske vlade – barem one koje smatraju najprijateljskijim – da odbace plan korišćenja 210 milijardi evra ruske imovine za finansiranje Ukrajine, rekla su za briselski Politiko četiri zvaničnika EU koja su učestvovala u diskusijama.

Kada su se lideri EU sastali u Briselu u oktobru, nisu uspeli da postignu dogovor o imobilisanoj gotovini jer se Belgija protivila tome. Dva meseca kasnije, jasno je da problem EU zapravo nije Belgija, već Tramp.

Evropska komisija i najuticajnije prestonice pregovarale su jedne sa drugima tokom tog perioda, pokušavajući da pridobiju belgijskog premijera Barta de Vevera – čija je podrška ključna jer se u njegovoj zemlji nalazi većina ruske imovine zamrznute u Evropi. Diskusije su postale intenzivnije tokom protekle nedelje, jer je EU nastojala da Belgiji da garancije.

De Vever Belga / ddp USA / Profimedia

Ali šanse za postizanje dogovora postale su gore nego bolje čak i tokom utorka, rekao je visoki zvaničnik, kome je dodeljena anonimnost da bi slobodno govorio.

"Hteo sam da plačem", rekli su o raspoloženju na sastanku ministara za evropske poslove u Briselu koji su se pripremali za samit.

"Više nisu lider slobodnog sveta"

Ukrajini je očajnički potreban novac jer se suočava sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra sledeće godine. Ako novac ne počne da pristiže do aprila, moraće da smanji javnu potrošnju, što bi moglo da pogodi moral i njenu sposobnost da nastavi da se brani, skoro četiri godine od pune invazije Rusije.

Belgijska vlada kaže da je njeno protivljenje korišćenju ruske imovine za finansiranje kredita svedeno na potrebu da zaštiti sopstvene poreske obveznike od toga da budu odgovorni u slučaju da novac ikada bude potrebno vratiti.

Za druge evropske zemlje, to je stvar šire geopolitike.

Američka kampanja uticaja, koja je pokazala da zvaničnici Trampove administracije zaobilaze Brisel i preusmeravaju se sa prestonicama, dovela je do toga da se Italija, Bugarska, Malta i Češka pridruže grupi zemalja koje se ne slažu.

Neuspeh bi bio katastrofa za ugled EU u svetu, rekli su evropski zvaničnici, s obzirom na poruku koju bi poslala. Ne samo ratobornoj Trampovoj administraciji – koja je u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti objavljenoj početkom ovog meseca rekla da će podržati evroskeptične snage – već i Vladimiru Putinu, koji otvoreno dovodi u pitanje suverenitet bivših sovjetskih država.

Tramp EPA/Samuel Corum / POOL

Manfred Veber, lider desnocentrične Evropske narodne partije, najveće političke porodice EU, dao je u utorak zapanjujuću procenu o pogoršanju stanja odnosa.

"SAD očigledno više nisu lider slobodnog sveta" rekao je novinarima u Strazburu, gde Evropski parlament zaseda ove nedelje.

"Trampova administracija se distancira od nas".

Tramp vrši pritisak na Zelenskog

Slomljena Ukrajina bi imala slabije ruke u mirovnim pregovorima, potkopavajući njene šanse za postizanje trajnog mira koji joj je potreban za obnovu nakon razaranja četiri godine totalnog rata.

"Nemam čak ni pravu reč", rekla je estonska premijerka Kristen Mihal za Politiko kada su je pitali šta će se desiti ako EU ne uspe da postigne sporazum o kreditu. Kijev treba da zna "da Evropa podržava Ukrajinu bez obzira na sve. Da ne moraju da prihvate loš sporazum".

Prema procurelom nacrtu mirovnog plana o kojem su pregovarali Bela kuća i Kremlj, Vašington želi da koristi deo zamrznute imovine Rusije za finansiranje napora za obnovu koje predvode SAD. Vraćanje zamrznute imovine Ukrajini kao dela kredita za reparacije omogućilo bi Kijevu da odluči gde će usmeriti novac, dok Francuska zagovara pristup koji je na prvom mestu u troškovima za oružje.

Tramp takođe vrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ustupi Rusiji delove jako utvrđene i strateški važne teritorije u Donbasu – zemlju koju Kremlj trenutno ne kontroliše.

Mirovni samit u Berlinu Markus Schreiber / AFP / Profimedia

Bela kuća je odbacila optužbe Brisela o mešanju.

"Pljuvanje iz anonimnih izvora koji nisu bili prisutni na ovim razgovorima ne treba shvatiti ozbiljno", rekla je zamenica portparola Bele kuće Ana Keli.

"Jedini cilj Sjedinjenih Država jeste donošenje mira u ovaj sukob. I Ukrajinci i Rusi su jasno izneli stavove u vezi sa zamrznutom imovinom, a naš jedini posao je da olakšamo pregovore koji na kraju mogu rezultirati sporazumom."

Usputni pregovori u utorak pokazali su da zvaničnici i lideri EU sve više pokreću nuklearnu opciju: proširivanje zajma za reparacije glasanjem kvalifikovane većine - drugim rečima, ignorisanje prigovora nekih zemalja i ipak nastavak. Ali neki zvaničnici su rekli da bi to rastrglo već razbijen blok i verovatno ga gurnulo u pravu krizu.

Druga alternativa je da neke zemlje jednostavno ponude ograničene bilateralne zajmove.

Belgija rizikuje da postane "druga Mađarska"

"Važno je da Belgija učestvuje" u sporazumu, "ali da vidimo", rekla je letonska premijerka Evika Silinja u utorak. "Ako će ovo (glasanje kvalifikovanom većinom) biti jedina (opcija), zašto da ne?"

"Važno je da EU pokaže svoju snagu, kao i sposobnost da donese snažnu odluku, jer već dugo radimo na tome i obećali smo Ukrajini da ćemo im pomoći finansijskim sredstvima – a zamrznuta imovina je zaista dobar izvor", rekla je.

"Što se tiče Belgije, mislim da ne želim da postanu druga Mađarska", dodala je oštro Silinja.

Politiko je prošle nedelje objavio da su diplomate upozorile da Belgija rizikuje da se otuđi u donošenju odluka EU zbog svog odupiranja u vezi sa sporazumom o imovini.

Za Ukrajinu, zajam za reparaciju finansiran ruskom imovinom bio bi najbolje rešenje za njenu finansijsku crnu rupu – podrška MMF-a zemlji zavisi od plana.

Ali Zelenski je, u Vacap razgovoru sa novinarima u ponedeljak, bio pragmatičan. Njega nije briga kako Ukrajina dobija novac, sve dok ga dobija.

"Naravno, zaista bismo želeli da koristimo (rusku imovinu) za obnovu naše države", jer je "fer da Rusi plate za uništenje". Ali, dodao je, "zajam za reparaciju ili bilo koji format zasnovan na iznosu zamrznute imovine Rusije – između 150 i 200–210 milijardi dolara ukupno – zaista menja pravila igre."

Pošto razgovori između evropskih zvaničnika nisu doveli do dogovora, lideri koji će lično prisustvovati imaće neobičan zadatak na samitu u četvrtak da sami pronađu rešenje.