Trampov mirovni plan je "ruski trojanski konj" za Zelenskog?

U evropskim prestonicama raste strah da bi Moskva mogla da iskoristi eventualni sporazum da, pod drugačijim okolnostima, vojno ponovo uđe u istočnu Ukrajinu, pre svega u Donbas.

Prema izvorima, ključna tačka spoticanja je američki predlog o uspostavljanju demilitarizovane zone. Evropski saveznici se plaše da bi takav aranžman omogućio Kremlju da tajno rasporedi snage u spornom području, koristeći hibridne metode, uključujući inscenirane incidente, kako bi potkopao američke bezbednosne garancije i stvorio izgovor za novu invaziju. Takav plan bi bio neka vrsta ruskog "trojanskog konja", piše Blumberg.

Pregovori o teritoriji u srži spora

Skoro četiri godine nakon početka ruske invazije u punom obimu, kontrola nad teritorijom ostaje centralno pitanje u složenim pregovorima između Vašingtona, Kijeva i Moskve. Rusija zahteva povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecke i Luganske oblasti, uključujući područja koja trenutno nisu pod kontrolom ruskih snaga, dok Ukrajina odbacuje svako odustajanje od teritorije.

Pročitajte još:

• Pritisak sve veći; Zelenski će pristati?
• "Opak" potez Zelenskog VIDEO

Detalji pregovora se i dalje menjaju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su Sjedinjene Države pokrenule mogućnost da Donbas dobije status "slobodne ekonomske zone" pod posebnim režimom upravljanja, dok Moskva insistira na konceptu demilitarizovane zone.

Zelenski je ove nedelje takođe pomenuo mogućnost referenduma o budućem teritorijalnom uređenju tog područja.

Evropa upozorava na rizik

Evropski izvori upozoravaju da bi svako povlačenje ukrajinskih snaga iz područja koja trenutno drži Kijev moglo biti iskorišćeno u korist Rusije. Zato je, kako kažu, glavni evropski cilj u narednim nedeljama sprečiti da mirovni sporazum sadrži "ruskog trojanskog konja".

Bela kuća se još nije oglasila povodom ovih zabrinutosti.

Pitanje je i da li će ruski predsednik Vladimir Putin, uprkos svojim maksimalističkim ciljevima u Ukrajini, u nekom trenutku taktički podržati američke napore da se postigne sporazum ili će ih nastaviti odbacivati. Dodatni rizik, upozoravaju informisani izvori, jeste moguće rusko mešanje u referendum ili izbore koji bi mogli da uslede nakon mirovnog sporazuma.

Razgovori se nastavljaju

Zelenski bi trebalo da stigne u Berlin u ponedeljak na razgovore sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i drugim evropskim liderima, uključujući britanskog premijera Kira Starmera. Pre tog sastanka, prema izvorima, planirani su i razgovori između savetnika za nacionalnu bezbednost iz Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država o nacrtima mogućih rešenja.

Piter Rikets, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost britanske vlade, upozorio je da su evropske zabrinutosti opravdane. On veruje da bi, kada se američka pažnja usmeri na druge krize, Putin mogao da "stvori incidente kao izgovor", na primer pod izgovorom zaštite ruskog stanovništva, kako bi ponovo pokrenuo vojnu akciju.

• Potpuni preokret: Kijev je rekao NE

"To bi ostavilo ostatak Ukrajine ranjivim na sledeći ruski upad", rekao je Rikets, dodajući da ovo nije tehnička stvar, već ključno pitanje evropske bezbednosti.

Ušakov: Donbas ostaje pod ruskom kontrolom

Takođe je nejasno ko bi nadgledao eventualnu demilitarizovanu zonu. Američki pregovarači su pomenuli posebnu administraciju, ali i mogućnost priznavanja Donjecke i Luganske oblasti, zajedno sa Krimom, kao de fakto ruske teritorije. Dve delimično okupirane oblasti dalje na zapadu, Zaporoška i Hersonska, bile bi "zamrznute" duž trenutne linije fronta prema ovim predlozima.

Savetnik Kremlja, Jurij Ušakov, stavio je do znanja da Moskva podržava ideju demilitarizovane zone, sa predlogom da se tamo umesto vojske rasporede ruska Nacionalna garda i policija. Evropski zvaničnici smatraju takvu ideju neprihvatljivom za Ukrajinu i njene saveznike.

Ušakov je rekao da će Rusija pristati na prekid vatre tek nakon što se ukrajinske snage povuku sa linije fronta i da je, bez obzira na ishod pregovora, Donbas "teritorija Ruske Federacije".

Zelenski zahteva snažne bezbednosne garancije

Ukrajina insistira da ne može da se odrekne teritorije, pozivajući se na svoj ustav, i traži snažne bezbednosne garancije uporedive sa kolektivnim odbrambenim mehanizmom NATO-a.

"Ako Rusija ponovo počne rat, šta će naši partneri učiniti?", pitao je Zelenski Blumberg.

Istovremeno, objavio je da su ukrajinske snage povratile nekoliko naselja i kvartova u blizini Kupjanska u Harkovskoj oblasti, nakon višemesečne operacije čiji je cilj bio zaustavljanje ruskog napredovanja, čime je demantovao ranije tvrdnje Vladimira Putina da su ukrajinske snage okružene.

Tramp se zalaže za brzi kraj rata

Američki pregovarači mesecima pokušavaju da pomire zahteve dve strane, dok je američki predsednik Donald Tramp insistirao na brzom završetku rata i sve otvorenije izražavao svoje nezadovoljstvo sporim napretkom.

Prema prethodnom američkom planu od 28 tačaka, Kijev je trebalo da se odrekne Donjecke i Luganske oblasti kako bi se tamo uspostavila demilitarizovana zona, koja bi u praksi bila pod ruskim uticajem.

Danas Rusija kontroliše oko 20 odsto teritorije Ukrajine, a poslednjih meseci je dodatno intenzivirala vojne operacije sa ciljem da stekne potpunu kontrolu nad Donbasom.