Evropska unija pomaže Ukrajini – hitno

Evropska komisija je prošle nedelje predstavila diplomatama zapanjujuće predračune nakon što je najavila kredit od 165 milijardi evra za reparacije u Ukrajini na osnovu gotovinske vrednosti zamrznute ruske imovine.

Podrška, koja bi bila proporcionalno podeljena među zemljama EU, potrebna je kako bi se obezbedilo odobrenje za kredit od belgijskog premijera Barta de Vevera. Belgijski lider se protivi korišćenju suverene ruske imovine zbog zabrinutosti da bi njegova zemlja na kraju mogla sama biti obavezna da vrati novac Moskvi.

Oko 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine nalazi se pod upravom Juroklir fonda za depozite sa sedištem u Briselu, dok je dodatnih 25 milijardi evra raštrkano širom EU na privatnim bankovnim računima.

Ukupan iznos po zemlji EU može se povećati ako zemlje prijateljske Kremlju, poput Mađarske, odbiju da se pridruže inicijativi iako države koje nisu članice EU mogu da pomognu ako žele pokrivajući deo ukupne garancije. Norveška je bila pominjana kao mogući kandidat sve dok njen ministar finansija Jens Stoltenberg nije distancirao Oslo od te ideje.

Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra sledeće godine i moraće da počne da smanjuje javnu potrošnju od aprila, osim ako ne pristigne svež novac.

Mađarska je u petak stavila veto na kreiranje duga EU kako bi se popunio budžetski deficit Kijeva, prepuštajući drugim liderima EU da na sastanku 18. decembra ubede De Vevera da podrži korišćenje ruske imovine umesto da posežu za novcem iz svojih državnih kasa.

Nemački kancelar Fridrih Merc bio je u Briselu u petak uveče kako bi uverio De Vevera da će Nemačka obezbediti 25 odsto zaštitnog mehanizma, što je najveći udeo jedne zemlje članice EU.