Tramp pere ruke: Napušta i Rusiju i Ukrajinu?

Američki predsednik je obećao da će rešiti rat u roku od 24 sata od stupanja na dužnost, kasnije je taj rok produžio na 100 dana.

Ali prošlo je već oko 317 dana od njegove druge inauguracije, a ruska invazija na Ukrajinu ne pokazuje znake usporavanja.

Američki predsednik je "flertovao" sa kažnjavanjem i Moskve i Kijeva zbog ometanja njegovih pokušaja da se reši skoro četvorogodišnji rat.

Pošto se Stiv Vitkof i Džared Kušner vraćaju u Vašington bez dogovora, moraće se doneti odluka o tome šta sledi iz američke perspektive.

Predstojeći izbor izazvaće zabrinutost u evropskim prestonicama i Moskvi, dok političari i zvaničnici čekaju Trampov odgovor.

Samit u Kremlju: "Ništa bliže miru"

Kružile su glasine da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski spreman da se sastane sa američkim mirovnim izaslanicima nakon njihovih razgovora sa Vladimirom Putinom.

Zelenski je, međutim, nenajavljeno iskrao sa međunarodnog aerodroma u Dablinu nešto posle 22 časa u utorak uveče, krećući se kući preko Poljske.

EPA/CHRISTOPHE ENA / POOL MAXPPP OUT

Nije bilo ni reči od gospodina Džerarda Kušnera, zeta američkog predsednika, niti gospodina Stiva Vitkofa, njegovog partnera u golfu i mirovnog pregovarača, nakon više od pet sati provedenih u Kremlju.

Umesto toga, čuli smo Jurija Ušakova, Putinovog dugogodišnjeg pomoćnika za spoljnu politiku, koji je tvrdio da tokom njihovih maratonskih razgovora nije postignut nikakav kompromis.

"Mir nije ni bliži, ali ni dalji. Predsednik nije krio naš kritički, pa čak i negativan stav prema nekim predlozima", rekao je gospodin Ušakov, nagoveštavajući da nije postignut napredak po najozbiljnijim pitanjima, koja uključuju teritorijalne ustupke i izglede Ukrajine za članstvo u NATO-u.

Prošlog meseca, Rusija i SAD su se složile oko mirovnog plana od 28 tačaka, za koji je Francuska rekla da predstavlja "kapitulaciju" za Ukrajinu. On je uključivao prepolovljenje ukrajinske vojske, zabranu zemlji da se pridruži NATO-u i predaju Putinu većine zamrznute ruske imovine, kao i potpuno vlasništvo nad regionima Donjecka i Luganska u Donbasu.

U nedelji koja je prethodila pregovorima u Moskvi, američki i ukrajinski zvaničnici radili su na novom okviru koji je prihvatljiviji Kijevu.

Međutim, ovaj novi dokument nije pronašao mnogo ili nimalo zajedničkog jezika između ruskih maksimalističkih zahteva i ukrajinske želje za "mirom bez poniženja".

Pritisak na Putina

Uprkos kritikama ukrajinskih saveznika, američki predsednik nije ustezao da upotrebi tu meru kako bi Kijev naterao na pokoravanje. Ali, pošto je isto učinio Moskvi, ne može se pretpostaviti koji bi tok akcije mogao da izabere.

S jedne strane, Bela kuća bi mogla da ponovo razmotri postojeću strategiju – koju favorizuju Ukrajina i Evropa – kako bi pojačala pritisak na Putina da pregovara u dobroj veri.

Ruski predsednik se vratio za pregovarački sto tek kada se činilo da je Tramp spreman da proda gospodinu Zelenskom rakete dugog dometa Tomahavk, sposobne da pogode Moskvu.

EPA/YURI KOCHETKOV

Otprilike u isto vreme, Vašington je takođe pokrenuo prve nove sankcije – usmerene na ruske naftne gigante Rosnjeft i Lukoil – otkako je Džo Bajden napustio funkciju.

Kao što sada znamo iz procurelih telefonskih razgovora između Vitkofa i Ušakova, upravo je u tom trenutku Putin odlučio da je vreme da se vrati za pregovarački sto i predložio razgovor gospodinu Trampu.

Sankcije su i dalje bile na snazi.

Ali dan nakon što su ruski i američki predsednici obavili telefonski razgovor u oktobru, gospodin Tramp je rekao Zelenskom, koji je bio u poseti Beloj kući, da nije spreman da proda Tomahavke Ukrajini.

White House / Zuma Press / Profimedia

Izgledalo je da je Putinovo obećanje da će raditi na mirovnom sporazumu bilo dovoljno da spreči ono što bi moglo biti veoma teško za Moskvu.

U narednim danima, Ukrajina i njeni evropski saveznici će tiho pozivati Trampa da ponovo razmotri ovu strategiju u nadi da će povećati pritisak na Kremlj da razmotri najnoviji mirovni plan.

Međutim, predsednik SAD je čovek poznat po tome što je nestrpljiv.

Već je više od 200 dana zakasnio sa svojim obećanjem da će okončati rat, za koji tvrdi da ne bi ni počeo da ga gospodin Bajden nije pobedio na predsedničkim izborima 2020. godine.

Napustite proces

Postoji realna mogućnost da će Tramp odlučiti da se udalji od centra mirovnih pregovora i opere ruke od rata kako bi se fokusirao na veće domaće prioritete poput imigracije ili izazova spoljne politike poput Kine i Venecuele.

Ubrzo nakon curenja plana od 28 tačaka, koji su sastavile Rusija i SAD, Tramp je postavio rok Ukrajini da prihvati njegove uslove do Dana zahvalnosti. Ako Kijev ne bude igrao poslušno, Vašington će prestati da deli obaveštajne podatke i zaustaviti isporuke oružja.

U prošlosti, slične odluke Bele kuće, ili čak samo nedostatak sredstava, pokazale su se kao osakaćujuće za ukrajinske snage koje se bore na frontu.

I Ukrajina i Evropa će se nadati da Tramp neće ponoviti ovaj postupak, što znači da će kontinentalni lideri biti ostavljeni da snose teret podrške Kijevu.

To bi dovelo do sporog iscrpljivanja krvi za Ukrajinu i podstaklo bi teške izbore o tome da li da nastavi borbu za nacionalni opstanak ili da prihvati nekvalitetan mir, ostavljajući zemlju podložnom novoj invaziji.

Nema naznaka da će Tramp baciti Ukrajinu pod autobus.

Ali evropski lideri, posebno Mark Rute iz NATO-a, biće veoma svesni da će im biti potrebna još jedna kampanja laskanja i da dokažu da su spremni da ulože dodatni novac u kasu Bele kuće kupovinom američke opreme za Ukrajinu.

Tramp je već jednom nogom izašao iz vrata kada je u pitanju američka podrška Ukrajini.

Pristalice njegove mantre "Učinimo Ameriku ponovo velikom" tvrde da nema potrebe da se preduzme poslednji korak ako se profit i dalje ostvaruje.