Smrtonosna pošast iz Prvog svetskog rata se vratila; Lekari u potpunom šoku: Mi ovo nismo videli FOTO

Reč je o bakterijskoj infekciji koja uništava mišićno tkivo smrtonosnom brzinom.

Ukrajinski vojni lekari su za britanski Telegraf naveli da je ratovanje dronovima učinilo evakuaciju ranjenih vojnika gotovo nemogućom, što stvara uslove koji uzrokuju da se infekcije, pa i one bezazlene, šire alarmantnom brzinom.

"Vidimo komplikacije povreda koje nikada nije videla nijedna živa osoba u ratno vreme", rekao je Aleks, strani dobrovoljni lekar u oblasti Zaporožja.

• Sud za zločine počinjene u Ukrajini na veoma "tankom ledu"
• Nemilosrdna osveta Rusa; Zasuto hipersoničnim raketama "kinžal" FOTO/VIDEO

"Ovakve odložene, vremenski, evakuacije nikada nisu viđene u poslednjih 50 godina – verovatno od Drugog svetskog rata, a možda čak ni tada. I vidimo patologiju kakvu nikada ranije nismo videli", istakao je Aleks.

Šta je gasna gangrena?

Gasna gangrena je teška infekcija mišića koju uglavnom izaziva bakterija Clostridium, nazvana po mehurićima gasa koji se formiraju ispod kože.

Bakterije Clostridium napreduju u tkivu lišenom kiseonika, izazivajući nekrozu, pritom uzrokujući jak bol, otok, promenu boje tkiva i osećaj "pucanja" dok se gas kreće.

• U Kremlju ponovljen jasan stav: Rat će se završiti samo kada Rusija ostvari ciljeve
• Kolaps na frontu: Rusi stežu obruč – otvara se novi put; Pada ključni grad?

Obično, gangrena nastaje zbog lošeg snabdevanja krvlju, ne uključuje bakterijske toksine ili stvaranje gasa i razvija se mnogo sporije od gasne gangrene.

Infekcija obično nastaje nakon traumatskih povreda, poput dubokih prostrelnih ili eksplozivnih rana, posebno kada se medicinska pomoć odlaže, što je uobičajeno u Ukrajini.

"Imamo ljude koji dolaze u bolnicu koji su povređeni nekoliko nedelja, samo sede na podzemnim stabilizacionim tačkama, održavani u životu koliko god je moguće", rekao je Aleks.

"Gasna gangrena je nešto o čemu se uči u školi... U Ukrajini je, međutim, vidite, jer ljudi sede sa ovakvim ranama i ne dobijaju odgovarajuću negu – jednostavno ih ne možete dovoljno brzo vratiti u bolnicu da biste ih pravilno lečili", istakao je on.

Lečenje gasne gangrene je teško, a oporavak je daleko od zagarantovanog, čak i u najboljim bolnicama.

"Obično, lečenje gasne gangrene uključuje hirurško uklanjanje zaraženog mesa, zajedno sa veoma jakim dozama intravenskih antibiotika", rekla je dr Lindzi Edvards, viši predavač mikrobiologije na Kings koledžu u Londonu.

"To je izuzetno opasna infekcija, ako se ne leči, stopa smrtnosti je blizu 100 procenata", dodala je ona.

Ali u Ukrajini je, kako navodi Telegraf, i brzo hirurško uklanjanje zaraženog tkiva nemoguće, kao i ciljana upotreba antibiotika, zbog ograničenog pristupa bolnicama i laboratorijama.

"Obično biste pregledali mikrobe, kultivisali ih i koristili razne tehnike da biste utvrdili da li postoji otpornost na lekove", objasnila je dr Edvards.

• Rusi probili ukrajinski front: Pao ključni grad – slede novi udari FOTO
• Neverovatna odbrana Ukrajine: Ribarske mreže od konjske dlake pretvorili u... FOTO

"Takođe biste testirali koji bi antibiotici bili najefikasniji... Naravno, sve to ide kroz prozor u poljskoj bolnici usred ničega", objasnila je ona.

Fenomen Prvog svetskog rata se vratio

Gasna gangrena se istorijski povezuje sa Prvim svetskim ratom zbog jedinstvene kombinacije uslova na bojnom polju, teških povreda i ograničene medicinske nege.

Vojnici su se borili u blatnjavim, vlažnim rovovima i na poljima često đubrenim stajnjakom, koji su sadržavali bakteriju Clostridium.

Projektili poput metaka i šrapnela izazivali su duboke, složene rane sa obimnim mrtvim tkivom, stvarajući idealno okruženje za razvoj bakterija.

Evakuacija i hirurška intervencija su često bile odložene, a bez brzog čišćenja rana, infekcije su se brzo širile.

Antibiotici još nisu bili dostupni, a higijena rana je bila rudimentarna.

"Istorijski gledano, gasna gangrene se smatra fenomenom iz doba Prvog svetskog rata. Od tada je postala mnogo ređa, uglavnom zbog ranog čišćenja rana, blagovremene operacije, antibiotika i boljeg lečenja rana", objasnio je Alaster Biven, ortopedski konsultant i medicinski službenik u 202. poljskoj bolnici, koji je služio u Avganistanu.

U Drugom svetskom ratu, uvođenje antibiotika dramatično je smanjilo smrtnost od infekcija na bojnom polju.