Zalužni jasan: Stiže vojska za kakvu Evropa nije spremna

Zalužnog, koji je bio jedan od najmoćnijih ukrajinskih generala, početkom prošle godine smenio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i zamenio ga je Oleksandr Sirski.

Zalužni, koji sada služi kao ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, je izjavio da unutar NATO-a ne postoji jednak apetit za novu trku u naoružanju kao što pokazuje Rusija – "ambicija koju će, kroz ratno iskustvo, naslediti i Kina, Iran i Severna Koreja".

U članku za Institut Istočnog krila, Zalužni je naveo da se trenutno razvija fundamentalno nova vojna doktrina, koja bi trebalo da bude završena do 2030. godine.

• Zelenski "u problemu"; Heroj se kandiduje za predsednika?
• Zelenski na kolenima; Zalužni je odbio

"To će biti oružana snaga robota, autonomnih sistema i veštačke inteligencije, kombinovana sa iskustvom i postojećim doktrinama. Najvažnije je da će moći da proširi svoje nove kapacitete na potreban nivo", rekao je Zalužni, prenosi Index.hr.

General ističe da je jedan od glavnih nedostataka u pripremama za rat bilo odlaganje nepopularnih odluka zarad kratkoročne popularnosti i ispunjavanja populističkih obećanja. Isti problem, tvrdi on, sada je vidljiv među evropskim liderima. Dodaje da ubrzavanje odbrambene gotovosti u demokratskom društvu zahteva otvoreni dijalog sa javnošću.

"Ko će prvi pokrenuti ovaj dijalog – evropske vlade ili ruska vojska – zavisi od nas i naših partnera", rekao je Zalužni, dodajući da "za sada Ukrajinci, boreći se za sopstveni opstanak, kupuju vreme za svoje evropske susede".

Da li Evropa zaista gradi novu bezbednosnu arhitekturu?

Zalužni je kritičan prema dosadašnjim naporima.

"Uprkos bezbrojnim diskusijama vođenim na raznim forumima u Ukrajini i Evropi, i odlaganju novih paketa sankcija, trenutno imamo samo jedan programski dokument razvijen na evropskoj osnovi", ističe on. To je dokument "Zajednička evropska bela knjiga o odbrani - Spremnost do 2030. godine", koji po prvi put naglašava potrebu za strateškom autonomijom Evrope od Sjedinjenih Država.

"Međutim, analizirajući ovaj dokument iz naše i evropske perspektive, moramo zaključiti da deklarisana alokacija finansijskih sredstava definitivno neće biti dovoljna za postizanje njegovog glavnog cilja", smatra Zalužni.

"Evropa nije spremna da se odrekne oslanjanja na Vašington"

Postavlja se i pitanje da li su građani i političke elite zemalja članica EU spremni da daju prioritet odbrani ako to znači smanjenje ekonomskog blagostanja. Trenutno se više od 60% kupovine evropske odbrambene opreme obavlja u Sjedinjenim Državama. Zalužni naglašava da je EU stvorena sa težnjom ka miru i stabilnosti, uz pune bezbednosne garancije SAD i NATO-a, zbog čega sama Unija još uvek nema jasne mehanizme obaveze niti temelje za sprovođenje političke volje.

"Stoga će sprovođenje predloga predstavljenih u ovom dokumentu (Beloj knjizi) biti zasnovano na 'motivaciji' i 'ohrabrenju', bez uspostavljanja obavezujućih mehanizama", kaže Zalužni. On zaključuje da će, uprkos velikim očekivanjima, evropska bezbednost u praksi ostati zavisna od SAD.

Bela knjiga ne predviđa ključni cilj do 2030. godine – stvaranje zajedničkih vojnih struktura unutar EU, kao ni tela sposobnih da njima komanduju. Zalužni navodi da se stvarni vojni kapaciteti mogu postići samo kroz jedinstveni sistem transformacije u nekoliko oblasti: razvoj novih tehnologija, reforma odbrambene industrije, prilagođena logistika, upravljanje procesima, struktura Oružanih snaga i doktrine obuke.

Zbog nedostatka jasnog mehanizma odgovornosti, "razgovori o strateškoj autonomiji Evrope od SAD su izuzetno preuranjeni", tvrdi Zalužni. Stoga će spoljna politika EU ostati usmerena na održavanje postojeće formule bezbednosti, sa SAD u centru.

Međutim, zajednički rad sa EU omogućiće Ukrajini "da podeli ne samo svoju patnju, već i jedinstveno ratno iskustvo, što može pomoći državama članicama da ubrzaju poboljšanje svojih odbrambenih strategija", zaključuje Zalužni.