Kraj u Ukrajini – ovo su 4 moguća scenarija

Sudeći po komentarima predsednika Bele kuće Donalda Trampa, ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i insajdera zapadnih medija, američki predsednik je odbio praktično sve zahteve svog gosta upućene Vašingtonu: odbio je da preda rakete Tomahavk, odbio je da odgovori na isporuku drugih vrsta oružja i odbio je da proširi sankcije.

Trampov opšti stav je da je sada vreme za diplomatiju, a ne za pritisak, posebno ako taj pritisak rizikuje eskalaciju.

Tramp je takođe pozvao i Zelenskog i ruskog lidera Vladimira Putina da što pre okončaju rat duž linije fronta. Zelenski se već složio. Putin se još nije oglasio, ali se ranije usprotivio ovoj opciji, postavljajući niz preduslova. Najvažniji od njih je povlačenje ukrajinskih trupa iz celog Donjeckog regiona. 

Da li će se predomisliti pre predstojećeg sastanka sa Trampom ostaje nepoznato. Isto važi i za to šta će Tramp učiniti ako Putin nastavi da stoji pri svom stavu.

Postoje četiri moguća scenarija.

• Prvi je da Putin odbije da pristane na prekid vatre duž linije fronta, nastavljajući da insistira na svojim uslovima. Tramp, međutim, neće preduzeti nikakve oštre mere protiv njega (niti će vršiti pritisak na Zelenskog da prihvati ruske uslove), nastavljajući svoju politiku postepenog povlačenja iz rata u Ukrajini i pretvaranja sve pomoći Kijevu u komercijalnu osnovu. Ovaj scenario se može nazvati inercijalnim i trenutno deluje najverovatnije.
• Drugi scenario je manje verovatan, ali takođe moguć: Putin pristaje na prekid vatre duž linija fronta. Nema vidljivih znakova da je Kremlj spreman za ovo. Međutim, ako Tramp preduzme široke korake (na primer, ukidanje sankcija protiv Rusije, priznavanje ruske jurisdikcije nad svim zauzetim teritorijama i prekid isporuke oružja Kijevu), ova opcija nije isključena.

Druga dva scenarija su radikalnija, ali još manje verovatna.

• Treći je da Putin odbije da pristane na prekid vatre duž linija fronta, a Tramp počne da ga oštro pritiska: prebacivanjem Tomahavka i drugog oružja u Ukrajinu i nametanjem ogromnih carina kupcima energije iz Rusije. Trampa i dalje aktivno podstiču da to učini jastrebovi u Republikanskoj stranci i "ratna stranka" u Evropi. Međutim, ako je Tramp do sada izbegavao takve korake zbog očiglednih rizika ( eskalacija sa Rusijom u slučaju isporuke Tomahavka i globalni trgovinski rat u slučaju carina protiv Kine i Indije), teško je reći šta bi ga moglo motivisati da preduzme slične akcije u budućnosti. Osim ako ne dođe do dramatične promene globalne situacije, bilo u vezi sa ratom u Ukrajini ili unutar Rusije.
• Četvrto, Tramp će početi da vrši pritisak na Zelenskog da se povinuje zahtevima Rusije. Postoji teorija zavere da je to upravo ono čemu Tramp teži. Ali iskustvo pokazuje da kada američki predsednik pokuša da izvrši pritisak na Zelenskog, na Zapadu izbija talas negodovanja, sa optužbama da je Tramp "kapitulirao", i on popušta. Međutim, 100% je sigurno da će Tramp, kako bi ubrzao mirovno rešenje, početi da vrši pritisak na Zelenskog da napravi ustupke. Čak i ako se to dešava suptilnije, na primer, kroz kašnjenja u isporuci oružja.

Međutim, čak i ako uzmemo prvi, piše Strana, inercijalni scenario, on je takođe strateški negativan za ukrajinske vlasti, jer bi značio postepeno rastuću prednost za Rusiju u ratu iscrpljivanja, što bi na kraju moglo značajno oslabiti pregovaračku poziciju Ukrajine. 

S obzirom na ovu perspektivu, kao i na Trampovo de fakto odbacivanje ključnih zahteva Kijeva, Zelenskijev ključni zadatak sada je da bar održi evropsku podršku. Međutim, uprkos ponovljenim uveravanjima Evropljana o kontinuiranoj podršci, ovo bi moglo biti problematično. Pre svega, finansijski (o tome smo detaljnije pisali u posebnom članku ). Finansiranje samo Ukrajine je teško za Evropljane (potrebno je da pronađu 120 milijardi za sledeću godinu). A pitanje "reparacionog kredita" koristeći zamrznutu rusku imovinu teško napreduje zbog otpora niza zemalja. Ako se ovaj problem ne reši, situacija za Kijev bi mogla postati izuzetno teška.