"Persona non grata" okreće leđa Putinu

Do tog otopljavanja stiglo je nakon poboljšanja odnosa Belorusije i SAD, piše Rojters.

Visoki zvaničnici iz Belorusije uglavnom su bili "persona non grata" u Evropskoj uniji otkako je Evropa uvela sankcije zbog oštrih represija nad opozicionim protestima nakon spornih izbora 2020. godine.

Sankcije su dodatno pooštravane otkako je Minsk podržao rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Ali, najmanje jedan evropski diplomata rekao je da je nedavno imao sastanak s Jurijem Ambrazevičem, bivšim zamenikom ministra spoljnih poslova Belorusije, koji je u martu postavljen za ambasadora Minska pri Vatikanu i zadužen je za uspostavljanje kontakata s evropskim zemljama.

• Lukašenko se polako okreće ka Trampu?
• "Orešnik" je stigao? U Parizu je za malo više od osam minuta!

Prema rečima tog diplomate, Ambrazevič je pokušao da prenese poruku da Belorusija želi da prekine svoju političku izolaciju, kao i da bi mogla da igra ulogu u pronalaženju pregovaračkog rešenja između Rusije i Ukrajine, kao i u budućim razgovorima o evropskoj bezbednosti.

Beloruska ambasada u Parizu, gde je Ambrazevič takođe akreditovan kao izaslanik pri UNESCO-u, poslala je krajem septembra e-mail s pozivom brojnim misijama evropskih zemalja da se sastanu s njim.

E-mail, čiju je kopiju video Rojters, navodi da je Ambrazevič sada neformalno odgovoran za koordinaciju beloruskih diplomatskih kontakata u glavnim gradovima zapadne Evrope te je predložio sastanke u Parizu 6., 8. ili 9. oktobra.

Beloruska ambasada rekla je Rojtersu da je Ambrazevič zatražio nekoliko sastanaka sa svojim kolegama ambasadorima akreditovanim u Francuskoj, u skladu sa standardnom diplomatskom praksom.

Još tri evropske diplomate potvrdile su da su njihove zemlje primile pozive i da su se neke saglasile da se sastanu s Ambrazevičem.

• Lukašenko o Trampu: Ponekad se slažemo, ponekad ne
• "Orešnik je na putu za Belorusiju"

"Mislim da oni sada osećaju da se otvorio prostor s Trampom da se ukinu njihove sankcije, pa pokušavaju to iskoristiti", rekao je jedan od diplomata.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, godinama je izolovan zbog zapadnih sankcija.

Ali, otkako je Tramp preuzeo dužnost i počeo približavanje Moskvi, Vašington je pojačao angažman s Belorusijom, šaljući ove godine više delegacija u Minsk.

U proteklim sedmicama Tramp je razgovarao telefonom s Lukašenkom, hvaleći ga kao izuzetno cenjenog lidera.

Poslao je izaslanika u Belorusiju na razgovore koji su doveli do oslobađanja više od 50 političkih zatvorenika sredinom septembra.

Zauzvrat, Vašington je ublažio sankcije beloruskoj državnoj aviokompaniji Belavia, omogućivši joj pristup rezervnim delovima.

Dvoje diplomata opisalo je ovo belorusko približavanje Evropljanima kao "ofanzivu šarma" kojom Minsk pokušava da iskoristi Trampovo zbližavanje i da pokaže da nije potpuno podređen Moskvi.

Američki zvaničnici kažu da Trampova administracija nastoji da izvuče Belorusiju iz moskovske geopolitičke orbite, makar delimično.

Ipak, neki Evropljani smatraju da je to malo verovatno, s obzirom na veliku političku, ekonomsku i vojnu zavisnost Lukašenka od mnogo većeg suseda.

Jedan od evropskih diplomata koji je potvrdio da je pozvan na sastanak s Ambrazevičem izrazio je skepticizam prema potezu Belorusije, ističući Lukašenkovu stalnu podršku Putinu.

Minsk i Moskva održali su zajedničke vojne vježbe u septembru, a Lukašenko je predložio izgradnju nuklearne elektrane u istočnoj Belorusiji koja bi mogla da napaja električnom energijom delove Ukrajine pod ruskom kontrolom.

Svetlana Tihanovskaja, liderka beloruske opozicije u egzilu, izrazila je zabrinutost zbog ukidanja američkih sankcija Belorusiji i pozvala EU da zadrži sankcije dok se ne sprovedu "sistemske i nepovratne demokratske promene u toj zemlji".

Jedan od glavnih ciljeva Lukašenka bio bi ublažavanje sankcija na izvoz kalijumovog đubriva iz Belorusije, njenog jedinog proizvoda od globalnog značaja, te obnova pristupa baltičkim lukama za njegov transport.

Međutim, beloruska opozicija u egzilu, koju podržavaju baltičke članice EU, snažno se protivi takvom potezu.