Mit je razbijen: "Puzikovština" jede Ruse; Svi se šalju u "misiju poništenja"

Kako se objašnjava, taj termin nastao je iz slučaja dvojice ruskih pilota dronova, poznatih pod imenima Ernest i Gudvin, koji je uzdrmao rusku javnost koja prati rat u Ukrajini.

Naime, u septembru 2024. ta dva operatera dronova razotkrili su korupciju svog zapovednika, zbog čega su poslati u smrt na takozvanu "misiju poništenja", što je  eufemizam za samoubilački napad, piše Forin polisi, a prenosi Jutarnji list.

• Moskva: Naređenje je izdato, sprema se napad
• NATO će zbrisati Ruse za par sati?

Njihova pogibija izazvala je talas besa na proratnim Telegram kanalima, toliki da je čak i Kremlj bio prisiljen da reaguje. Međutim, pukovnik Igor Puzik, čovek čija ih je odluka poslala u smrt, i dalje mirno komanduje i pojavljuje se na državnoj televiziji kao uzoran oficir.

Među vojnicima se zato ustalio novi izraz "puzikovština", koji označava sve ono što je pošlo po zlu s ruskom vojskom: nekažnjivost, nesposobnost i izdaju sopstvenih ljudi.

Kolaps poverenja

Taj pojam postao je simbol šireg kolapsa poverenja između zapovednika i običnih vojnika.

Cele jedinice, kako se navodi, funkcionišu kao privatni feudi oficira, koji preprodaju gorivo, kradu ono što se pošalje za snabdevanje, a na svaku pritužbu reaguju slanjem nezadovoljnih vojnika na “poništenje”.

Čak su i specijalizovane posade podmornica i operateri balističkih projektila preraspoređeni u pešačke jurišne jedinice jer su, prema logici Generalšataba, korisniji kao topovsko meso nego kao stručnjaci.

U takvom okruženju, generali su postali simboli prezira.

• Zeleno svetlo biće dato danas? NATO obara ruske avione
• Totalna evakuacija; Ukrajina: Dokrajčili smo ih FOTO/VIDEO

Generala Aleksandra Lapina vojnici i dalje spominju s gorčinom, jer je svom sinu uručio medalju dok su se njegove trupe povlačile iz Harkova.

Pukovnik-general Rustam Muradov, poznat po beskrajnim ofenzivama kod Vuledara koje su trajale gotovo dve godine i odnele hiljade života, danas je sinonim za neuspeh i beskrupuloznost.

Takve priče šire se rovovima i društvenim mrežama, nagrizajući ono što je nekada bio temelj svake vojske - poverenje između zapovednika i vojnika.

Trulež sistema

Ta trulež sistema donela je katastrofalne vojne odluke i probudila nezadovoljstvo šire nego ikada pre.

Veliki deo procena o ruskim gubicima spominje i do 350.000 poginulih, a broj onih koji su teško ranjeni ili trajno onesposobljeni približava se milionu. Mnogi su nestali, a njihova tela nikad nisu pronađena.

Uprkos ogromnim gubicima, ruska vojska nije ostvarila značajnije dobitke od početka invazije.

• "Putin bi sve izgubio za par sati": Američki general otkriva kako bi izgledao sukob sa NATO-om
• Bukti – izvedeno čak 620 udara; "Kamikaze" jurišaju

Mit o "nezaustavljivoj ratnoj mašini" odavno se raspao, a nova taktika svede se na male, lakše opremljene jurišne grupe od dvoje ili troje ljudi, koje često ne prežive ni dve sedmice.

Obećana obuka najčešće se svede na nekoliko dana površnih vežbi pre slanja na front, gde većina pogine u prvim akcijama.

Sve više dezertiranja

Među vojnicima i njihovim porodicama vlada očaj, nepoverenje i osećaj izdaje. Pobune, dezertiranja i otvoreni cinizam sve su češći - i to ne među disidentima, nego među samim pristalicama režima.

Pokret "Put kući", koji predvode supruge i udovice mobilizovanih vojnika, redovno protestuje pred Ministarstvom odbrane, uprkos pretnjama i etiketama da su "strani agenti".

• Tramp će u petak reći "da"? "Putine, ne želiš da vidiš to oružje..."
• Trampove rakete + ukrajinska "prljava bomba" = treći svetski rat

Neki zapovednici, prema svedočanstvima, prete vojnicima čije porodice se usude da traže istinu o nestalima.

Čak i izrazito proratni blogeri poput Romana Saponkova upozoravaju da bez kažnjavanja ljudi poput Puzika mobilizacija neće uspeti i da poverenje u system više nije moguće vratiti.

Kremlj, naviknut da nezadovoljstvo gasi represijom, više ne uspeva da drži korak. Zatvaranja kritičara poput ratnog veterana Igora Girkina, likvidacija vođe Vagnera Jevgenija Prigožina i proglašavanje lojalnih komentatora “stranim agentima” više ne deluju zastrašujuće jer se nezadovoljstvo više ne svodi na pojedince, nego na milione ljudi čija se lična iskustva sudaraju s državnom propagandom.

Prema istraživanjima, više od 70 posto Rusa podržalo bi trenutni prekid rata, a više od polovine radije bi videlo primirje nego novu mobilizaciju.

Napadi ukrajinskih dronova na rafinerije i skladišta goriva izazvali su i nestašice i rast cena benzina. Čak i mediji poput Komsomolskaje pravde, nekada bastiona režimske propagande, sada raspravljaju o inflaciji i padu životnog standarda - temi koja je donedavno bila tabu.

Istovremeno, vojska tone u krizu regrutovanja novih vojnika. Uprkos enormnim novčanim podsticajima - bonusima koji višestruko premašuju godišnju prosečnu platu, Kremlj ne uspeva da popuni svoje redove.

Tako, umjesto profesionalaca, na front odlaze zatvorenici, očajnici i ljudi s društvenih margina.

Kada čak i ratni dopisnici koje je država sama "odgojila" javno ismejavaju zapovednike, jasno je da se društveni ugovor koji je Kremlj decenijama gradio, onaj o nacionalnom jedinstvu kroz pobedu, raspao.

Moral ne samo da je oslabio, već se urušio. Putinov režim uspešno je ućutkao staru liberalnu opoziciju, ali sada suočava s mnogo opasnijim neprijateljem: rezignacijom i gnevom vlastitih pristalica. Rat koji je trebalo da učvrsti režim mogao bi biti upravo onaj koji će ga potkopati, zaključuje Forin polisi.