Svet slavi kraj rata, Tramp se proglasio za mirotvorca, ali...

Ali ako želi da učvrsti trajni mir, kažu analitičari i diplomate, Tramp će morati da nastavi pritisak na čoveka čija će mu podrška biti potrebna u narednim fazama svog plana: izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, piše britanska novinska agencija Rojters.

Američki predsednici, od Bila Klintona do Džoa Bajdena, imali su problema u saradnji sa ovim snažnim izraelskim liderom, a čak su i zvaničnici Trampove administracije bili frustrirani nekim izraelskim vojnim napadima koje su videli kao potkopavanje američke politike.

Ali ovog meseca, Tramp je uspeo da ubedi Netanjahua da prihvati njegov okvir za širi mirovni sporazum, dok je istovremeno tražio od drugih zemalja Bliskog istoka da ubede Hamas da vrati sve izraelske taoce, što je ključna poluga uticaja palestinske terorističke organizacije u ratu.

Međutim, posao bi od sada mogao postati teži.

Izbori u Izraelu

Izrael i Hamas ostaju oštro podeljeni oko mnogih aspekata Trampovog plana od 20 tačaka i, dok se Izrael priprema za izbore sledeće godine, Netanjahuov pristup bi se mogao promeniti dok pokušava da održi svoju desničarsku koaliciju na okupu.

JOHN WESSELS / AFP / Profimedia

"Ulazimo u političku godinu u kojoj je sve vezano za izbornu kampanju, a Netanjahuove procene bi mogle dovesti do nevoljnosti da se povinujemo pritisku kako bismo osigurali politički opstanak", rekao je Nimrod Goren, predsednik Mitvime, izraelskog spoljnopolitičkog tink-tenka.

Diplomate i analitičari su rekli da je snaga Trampovog mirovnog plana istovremeno i njegova slabost.

Dvosmislenost sporazuma

Dokument koji je u srži sporazuma ostavlja mnogo toga nedefinisano, i nijedna strana se zapravo nije složila sa detaljima svakog pojedinačnog uslova.

Ta dvosmislenost je bila ključna za slaganje obe strane, ali to takođe znači da neki od najtežih diplomatskih poslova tek počinju.

Među potencijalnim preprekama u Trampovom mirovnom planu je sporazum da se Hamas razoruža i da neće igrati nikakvu ulogu u budućoj administraciji Gaze.

Iako se Hamas generalno složio sa Trampovim planom, zvanični odgovor grupe nije pomenuo te konkretne uslove, a lideri Hamasa su naznačili da zapravo vide svoju ulogu u upravljanju posleratnom Gazom.

"Postoji mnogo načina na koje bi ovo moglo poći po zlu", rekao je Džon Alterman, stručnjak za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu i bivši zvaničnik Stejt departmenta.

Nasser Ishtayeh / Zuma Press / Profimedia

"Teško je setiti se međunarodnog sporazuma koji je ostavio toliko toga da se kasnije razradi."

Izraelska ambasada u Vašingtonu nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Visoki američki zvaničnik je sugerisao da Tramp ima uticaj na Netanjahua delimično zato što snažno podržava Izrael po drugim važnim pitanjima.

Trampova prva administracija je formalno priznala Jerusalim kao glavni grad Izraela i spornu Golansku visoravan kao deo zemlje, dve stvari koje je izraelska vlada dugo tražila.

"Jedna stvar koju je predsednik Tramp uradio sa Izraelom... jeste da nije pokušao da bude posrednik", rekao je američki zvaničnik. "On je u osnovi stajao rame uz rame sa Izraelom 100 odsto. Ali zbog toga je bio u stanju da im pomogne da se kreću u pravom smeru."

Još nepopustljiviji Tramp

Do sada se Tramp ponašao drugačije kada je u pitanju vršenje političkog pritiska na Netanjahua.

U julu je Izrael bombardovao sirijsko Ministarstvo odbrane u Damasku, dok su SAD nastojale da prošire veze sa novom sirijskom vladom.

Američki predsednik je mesecima pružao političku zaštitu Netanjahuu u Gazi usred rastuće humanitarne zabrinutosti među evropskim i arapskim saveznicima.

Ali poslednjih nedelja, pojavio se čvršći Tramp.

Naterao je Netanjahua da pozove katarskog lidera da se izvini nakon neuspelog bombaškog napada usmerenog na pregovarače Hamasa u zemlji u septembru.

Na kraju je uspeo da natera Netanjahua da potpiše njegov plan od 20 tačaka uprkos rezervama izraelskog lidera.

Trenutno, rekao je Alterman, stručnjak za Bliski istok, Tramp verovatno može da izvrši uticaj na Netanjahua s obzirom na značajnu popularnost američkog predsednika u Izraelu.

"Trampova najveća prednost je što je on mnogo politički popularniji u Izraelu od Netanjahua", rekao je Alterman, "i on može ili da podrži Netanjahuovu političku budućnost ili da je sabotira".

U govoru pred izraelskim parlamentom u ponedeljak, Tramp se šaljivo obratio izraelskom lideru na način koji je pokazao da ne oseća potrebu da se prema Netanjahuu odnosi sa posebnim poštovanjem.

Tanjug/AP Photo/Evan Vucci, Pool

"Pa, vidiš, sada možeš biti malo ljubaznija, Bibi, jer više nisi u ratu", rekao je Tramp uz smeh.

Ali izbori u Izraelu sledeće godine mogli bi da promene Netanjahuove političke proračune na načine koje je teško predvideti.

Pristalice desničarskih političara Itamara Ben-Gvira i Becalela Smotriča teoretski bi mogle da ugroze Netanjahuovu vladajuću koaliciju ako budu dovoljno razbesnene odlukom o obustavljanju vojnih operacija protiv Hamasa.

Analitičari upozoravaju da bi odugovlačenje palestinske grupe sa razoružanjem moglo da navede desničarske elemente koalicije da izvrše pritisak na Netanjahua da nastavi vojne operacije u Gazi, što bi efikasno uništilo Trampov sporazum.

"Zabrinuti smo zbog činjenice da Hamas i danas izjavljuje da će ostati na vlasti u Gazi", rekao je u ponedeljak za Rojters Simha Rotman, član Religiozne cionističke partije u Netanjahuovoj vladajućoj koaliciji.

"Nismo zadovoljni nijednim sporazumom koji ne predstavlja potpunu predaju Hamasa... Nećemo prihvatiti nikakvu delimičnu pobedu."

• "Mi smo sprečili Netanjahua da dođe na samit u Egiptu"
• "Izrael je spreman"

Još jedno pitanje koje bi moglo biti problematično: odredba u mirovnom planu koja priznaje mogućnost buduće palestinske države, što analitičari kažu da bi većina Izraelaca teško prihvatila nakon prekograničnog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Den Šapiro, bivši ambasador SAD u Izraelu, rekao je da ako vladini i opozicioni političari vode snažnu kampanju protiv stvaranja takve države, to bi moglo ograničiti spremnost arapskih zemalja da izvrše pritisak na Hamas da ispuni svoje obaveze prema Trampovom sporazumu.

"To je bila veoma važna odredba kako bi se osigurala podrška arapskih država da urade svoj deo posla", rekao je Šapiro.

"Ako je politički diskurs potpuno odbacivanje palestinske države zauvek, mislim da bi to moglo uticati na entuzijazam arapskih stranaka da igraju ulogu koju treba da igraju."