Odbijen Madurov očajnički plan: Nudio bogatstvo za mir

Razgovori između visokih zvaničnika dve zemlje trajali su mesecima, ali su propali prošle nedelje nakon što je američka vlada prekinula diplomatske kontakte sa Karakasom.

Prema rečima više ljudi upoznatih sa pregovorima, Maduro je ponudio američkim kompanijama dominantan udeo u sadašnjim i budućim projektima nafte i zlata, preferencijalne ugovore i preusmeravanje izvoza sirove nafte iz Kine u Sjedinjene Države.

Pored toga, Karakas bi ograničio energetske i rudarske veze sa Kinom, Iranom i Rusijom. Uprkos ovim ustupcima, administracija Donalda Trampa je odbacila sporazum, nazivajući Madurovu vladu "narko-terorističkim kartelom".

• Drama u Karipskom moru; Venecuela uzvraća udarac SAD-u
• Maduro: Sprečen napad na američku ambasadu; Pokušaj da se eskalira konflikt
• Serija američkih napada – Broje se mrtvi; Tramp zapretio: Doći ćemo kopnom

Istovremeno, povećala je svoje vojno prisustvo na Karibima i nastavila da napada brodove za koje tvrdi da prevoze drogu iz Venecuele. Vlada SAD je podeljena oko svog pristupa Venecueli.

Trampov državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Marko Rubio zauzeo je tvrd stav prema Karakasu, nazivajući Madura "beguncem od američke pravde". Diplomatski kanal, koji vodi specijalni izaslanik Ričard Grenel, za sada je zamrznut.

Prema pisanju lista "Njujork tajms", Madurovi bliski saradnici ponudili su Vašingtonu ustupke koji bi uklonili ostatke ekonomskog nacionalizma koji je bio osnova politike Uga Čaveza. Međutim, razgovori o Madurovoj političkoj budućnosti su zastali, a Karakas odbija da razgovara o njegovom odlasku sa vlasti.

Od stupanja na dužnost 2013. godine, Maduro je brutalno gušio proteste i održao vlast uprkos međunarodnoj izolaciji. Zadržao je svoju poziciju predsednika prošle godine nakon izbora koje su nezavisni posmatrači proglasili nameštenim. Dok je Maduro tražio dogovor sa Amerikom, liderka opozicije Marija Korina Mačado predstavila je u Vašingtonu svoj plan za ekonomski oporavak Venecuele, tvrdeći da bi američke kompanije mogle da ostvare 1,7 biliona dolara profita u demokratskoj Venecueli tokom narednih 15 godina.

• Tramp počeo da se pravda; Odmah mu stigao odgovor: Provokacija, ovo je van svake pravne norme
• Maduro spreman da proglasi vanredno stanje ukoliko SAD napadnu
• Obrt: Maduro Trampu nudi pomoć

"Maduro ne nudi investitorima stabilnost, već kontrolu – kontrolu koju održava teror" rekao je Mačadov savetnik Sari Levi. "Trampova administracija je jasno stavila do znanja da neće nasedati na takve ponude."

Mačado je danas dodeljena Nobelova nagrada za mir za njen "neumoran rad na unapređenju demokratskih prava venecuelanskog naroda", saopštio je Norveški Nobelov komitet.

Venecuela trenutno proizvodi oko milion barela nafte dnevno, tri puta manje nego na početku Čavezove ere. Većina izvoza ide u Kinu, osim manjih količina koje u SAD prodaje američka korporacija Ševron. Madurova vlada pokušava da obnovi veze sa Ševronom i KonokoFilipsom i da im da veći udeo u naftnim poljima.

Ševron je u julu dobio dozvolu SAD za nastavak poslovanja u Venecueli, dok je ove nedelje Ministarstvo finansija SAD izdalo novu licencu kojom se evropskom Šelu dozvoljava da se vrati u zemlju i eksploatiše veliko gasno polje Dragon. Rubio je rekao da Vašington "neće dozvoliti da projekat Dragon donese značajne koristi Madurovom režimu".

Prema pisanju Njujork tajmsa, Šel će investirati u društvene projekte u Venecueli umesto da plaća direktne naknade vladi. Izvori Njujork tajmsa tvrde da je Maduro pristao da smanji ekonomske veze sa Moskvom i Pekingom jer je procenio da je to cena izbegavanja mogućeg američkog vojnog puča. Venecuela je takođe obustavila isporuke nafte Kubi, što je izazvalo ozbiljne nestašice struje na ostrvu.