Maduro: Sprečen napad na američku ambasadu; Pokušaj da se eskalira konflikt

U televizijskom intervjuu kasno u ponedeljak, Maduro je rekao da su dva pouzdana izvora, jedan domaći i jedan međunarodni, obavestila vladu o mogućem napadu "ekstremističkih sektora lokalne venecuelanske desnice" i da su snage bezbednosti poslate da pojačaju ambasadu.

Izvori su se "složili oko mogućnosti da je lokalna teroristička grupa postavila eksplozivnu napravu u ambasadi SAD u Karakasu", rekao je Maduro.

"Ovo je podržala osoba koja će uskoro biti poznata i tražila je osoba koja će uskoro biti poznata, ali sve je ovo u toku", dodao je.

Cilj je bio da se krivica za napad svali na vladu Venecuele, što bi zatim "započelo eskalaciju sukoba" sa SAD, dodao je.

• Serija američkih napada – Broje se mrtvi; Tramp zapretio: Doći ćemo kopnom
• Maduro spreman da proglasi vanredno stanje ukoliko SAD napadnu

Nakon prekida diplomatskih odnosa između Karakasa i Vašingtona 2019. godine, američka ambasada je zatvorena i ima samo osoblje zaduženo za bezbednost i održavanje prostorija.

Vest o navodnom planu napada na ambasadu dolazi u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp, kako se navodi, obustavio napore za postizanje diplomatskog sporazuma sa Venecuelom, rekavši svom specijalnom izaslaniku Ričardu Grenelu – koji je vodio pregovore sa Madurovom vladom – da obustavi sve kontakte sa Karakasom.

Neimenovani visoki američki zvaničnik rekao je u ponedeljak novinskoj agenciji Rojters da je Tramp poruku preneo Grenelu tokom sastanka u Ovalnom kabinetu u četvrtak sa visokim vojnim liderima.

Zvaničnik je takođe rekao Rojtersu da Tramp još nije odlučio da li će unaprediti svoju vojnu kampanju sa trenutnog napada na takozvane venecuelanske brodove koji prevoze drogu u Karipskom moru u drugu fazu, koja navodno uključuje napade na lokacije u Venecueli.

Tenzije između SAD i Venecuele eskaliraju

Tokom svog prvog mandata u Beloj kući, Tramp je prekinuo veze sa Karakasom i priznao opozicionog lidera kao lidera Venecuele u neuspelom pokušaju da ukloni levičarskog Madura.

U avgustu je Tramp optužio Madura da je jedan od najvećih svetskih trgovaca drogom i najavio da će nagrada za njegovo hvatanje biti udvostručena na 50 miliona dolara, dok su brodovi američke mornarice i podmornica raspoređeni kod obale zemlje. Američki borbeni avioni F-35 takođe su se pridružili vojnom gomilanju.

U petak je američki ministar odbrane Pit Hegset objavio da su četiri osobe ubijene u najnovijem napadu na mali brod na Karibima, za koji Bela kuća tvrdi da je umešan u trgovinu drogom i da ga čine "narkoteroristi".

Prema američkoj medijskoj mreži CNN, Kancelarija za pravno savetovanje pri Ministarstvu pravde SAD sastavila je tajnu i opsežnu listu kartela i osumnjičenih trgovaca drogom, uz pravno mišljenje da je predsedniku dozvoljeno da odobri smrtonosnu silu protiv širokog spektra osumnjičenih zbog neposredne pretnje američkim građanima od strane bandi trgovaca drogom.

Mišljenje Ministarstva pravde, kako se navodi, predstavlja ključni deo pojačane kampanje Trampove administracije protiv latinoameričkih narko-kartela, koja takođe uključuje proširena ovlašćenja CIA-e da sprovodi smrtonosne napade i tajne akcije u regionu.

U prošlosti, oni koji su umešani u trgovinu drogom smatrani su osumnjičenima za krivična dela sa pravima na dužnički postupak, a Obalska straža SAD bila je odgovorna za presretanje brodova za trgovinu drogom i hapšenje krijumčara.

Zvaničnici u Venecueli su osudili ciljanje brodova od strane Trampove administracije, rekavši da se to svodi na kampanju vansudskog ubistva.

Maduro je opisao vojnu operaciju Vašingtona kao korak ka promeni vlade u njegovoj zemlji koju podržavaju SAD i pisao je papi Lavu XIV rekavši da veruje da će poglavar Katoličke crkve "pomoći Venecueli da očuva i postigne mir i stabilnost".