Amerikanci objavili mapu; Ako Ukrajina dobije "tomahavke"... FOTO

Prema karti američkih stručnjaka, varijanta "tomahavka" s dometom oko 2.500 km obuhvatila bi približno 1.945 ruskih vojnih lokacija, među kojima je 76 vazdušnih baza; dok bi slabija verzija s dometom oko 1.600 km mogla dostići najmanje 1.655 poznatih vojnih objekata, uključujući 67 aerodroma.

Koji bi to ciljevi konkretno bili?

Karta ISW-a razdvaja i kategorizuje tipove objekata koji bi mogli da postanu mete:

Među označenim mestima nalazi se, prenosi Klix, i fabrika dronova "šahed" u Jelabugi, u Tatarstanu.

• Upozorenje iz Rusije: Trampe, da li si svestan ozbiljnosti posledica?
• Rusija zapretila Americi; Isporuka "tomahavka" znači – rat

ISW posebno ističe da je meta i baza "Engels-2”, ali i niz drugih aerodroma čije bi uništenje znatno umanjilo ruske operativne kapacitete.

Na karti su takođe ucrtane i zone ruskih teritorija pod okupacijom unutar Ukrajine, kao i granice dometa kraćih raketnih sistema (npr. ATACMS s otprilike 300 km dometa), te dve varijante “tomahavka” (oko 1.600 km i oko 2.500 km) - što jasno vizuelno pokazuje koliko bi duboko u ruski prostor bi Ukrajina mogla da gađa, koristeći te rakete.

Tehničke i operativne implikacije dometa

Razlike u dometu nisu samo suve brojke: verzija od 1.600 km već bi omogućila udare na važne logističke čvorove i zapovedna mesta u zapadnim i centralnim delovima Rusije, dok bi verzija od oko 2.500 km dovela u domet i mnogo udaljenije infrastrukturne tačke - uključujući ključne baze i industrijske komplekse u istočnijim regionima zemlje.

Ukratko, navodi Klix.ba, što veći domet, veći je i popis mogućih meta, a ISW-ova procena od gotovo 2.000 objekata upravo to ilustruje.

• Kremlj odgovorio Trampu: To bi bila eskalacija
• Putinova noćna mora; Tramp: Doneo sam odluku

"Tomahavk" je, podsetimo, krstareći projektil velikog dometa - precizan, konvencionalno navođen i pogodan za gađanje fiksnih ciljeva poput skladišta goriva, zaliha municije tehničkih centara i fabrikа.

U kombinaciji s kvalitetnim obaveštajnim podacima i preciznim navođenjem, ovaj sistem može dugoročno i sistemski da naruše ruske logističke i lance za snabdevanje.

Politički i bezbednosni rizici

Ipak, imati popis od gotovo 2.000 potencijalnih meta i imati mogućnost da se one gađaju - nisu ista stvar kao i politička odluka da se to zaista učini.

U Vašingtonu postoji značajno dvoumljenje oko kontrole upotrebe raketa ako bi one bile poslate preko NATO kanala, o čemu je sinoć govorio i predsednik SAD Donald Tramp.

On je naime rekao da je "donekle doneo odluku" o slanju "tomahavka", ali je dodao da želi znati koje ciljeve bi Ukrajinci gađali i jasno naglasio da ne želi eskalaciju. Poručio je da bi ta pitanja trebalo da budu razjašnjena pre isporuke raketa.

Takođe, prijenos "tomahavka" Ukrajini preko NATO partnera otvara brojna pitanja - od mehanizmima nadzora, mogućeg preusmeravanja municije, pa do pitanja ko će na kraju odlučivati o izboru ciljeva.

ISW-ova karta sugeriše da su najozbiljnije mete one koje direktno podupiru ruske borbene operacije: skladišta goriva i municije koja održavaju tempo sukoba, remontne baze koje obnavljaju oštećenu tehniku, avio- baze odakle polaze napadi, te proizvodni pogoni na primer dronova.

Sistemski napadi na takve objekte mogli bi smanjiti operativnu fleksibilnost ruske vojske i usporiti njenu sposobnost vođenja velikih ofanziva.

ISW dodatno upozorava na ranjivost komunikacionih i logističkih koridora.

Prekidi u snabdevanju gorivom i remontu brzo se odražavaju na terenu: manje goriva i manje rezervnih delova znači sporije kretanje, manje patrola i manju vatrenu moć.