Danska: Razmišljamo o aktiviranju Člana 4; Nema dokaza da je Rusija umešana

Danske vlasti su zatvorile vazdušni prostor iznad aerodroma Olborg uveče 24. septembra nakon višestrukih izveštaja o misterioznim dronovima u tom području, saopštila je regionalna policija.

Aerodrom se nalazi u blizini vazduhoplovne baze Olborg, na kojoj se nalaze danski transportni avioni C-130 Herkules i CL-604 Čelendžer. Dronovi su viđeni i u blizini vazduhoplovne baze Skridstrup, gde su stacionirani danski borbeni avioni F-16.

Incident se dogodio samo dva dana nakon što je Danska 22. septembra prijavila misteriozni upad dronova.

• Kraj drame: Aerodrom otvoren
• Evropa nije spremna za ovo; Hakeri otkrili njene slabe tačke VIDEO

U Olborgu, letovi su preusmereni iz Kopenhagena i Karupa nakon što su dronovi prijavljeni oko 21:44 po lokalnom vremenu. Vlasti nisu utvrdile broj niti poreklo dronova.

Poulsen je rekao da nisu identifikovani osumnjičeni, ali je naglasio da je aktivnost delovala namerno.

"To svakako ne izgleda kao slučajnost, već izgleda sistematski. Sve ukazuje na to da je u pitanju profesionalni akter. Pored Člana 4, postoje i druge stvari koje se mogu uraditi preko NATO-a. Sasvim je očigledno da se nešto mora učiniti u kontekstu NATO-a, takođe u vezi sa kapacitetima", rekao je.

Nema dokaza da je Rusija umešana

Ministar je dodao da nema dokaza koji direktno povezuju dronove sa Rusijom, iako je sugerisao da bi mogli biti deo napora da se potkopa podrška Danske Ukrajini.

Član 4 dozvoljava državama članicama NATO-a da zatraže konsultacije sa saveznicima ako vide pretnju po svoju bezbednost, bez automatskog pokretanja vojnog odgovora.

Nedavno ga je Poljska koristila nakon ruskog upada dronova 10. septembra, a Estonija nakon kršenja njenog vazdušnog prostora od strane ruskih aviona.

• Ruski dronovi u Norveškoj i Danskoj? Oglasio se Kremlj

Od 1949. godine, Član 4 NATO-a je primenjen sedam puta. Poljska ga je prvi put koristila 2014. godine zbog ruske okupacije Krima i invazije na Donbas, a ponovo 2022. godine sa saveznicima nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da se najnoviji incident sa dronom mora posmatrati u kontekstu nedavnih sajber napada na evropske aerodrome i ruskih vazdušnih upada unutar teritorije NATO-a.

"Ne mogu isključiti da je to Rusija. Videli smo dronove iznad Poljske koji nisu trebalo da budu tamo. Videli smo aktivnosti u Rumuniji. Videli smo kršenja estonskog vazdušnog prostora", rekla je Frederiksen.

"Optužbe neosnovane"

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je sugestije o ruskom učešću kao "neosnovane".

Nedavna kršenja ruskog vazdušnog prostora dovela su u pitanje protokole NATO-a o presretanju, eskalaciji i kolektivnoj odbrani.

I Poljska i Estonija su se pozvale na Član 4 NATO-a nakon kršenja njihovog vazdušnog prostora. Alijansa je pokrenula operaciju "Istočna straža" kao odgovor na upad u Poljsku.

Govoreći zajedno sa predsednikom Volodimirom Zelenskim na Generalnoj skupštini UN 23. septembra, predsednik SAD Donald Tramp rekao je da veruje da zemlje NATO-a treba da obaraju ruske dronove koji napadaju njihovu teritoriju.

Zvaničnici u Poljskoj i Estoniji pozdravili su preporuku. Poljska je 10. septembra postala prva članica NATO-a koja je direktno angažovala ruska vojna sredstva tokom rata u Ukrajini velikih razmera, kada je oborila više dronova iznad njene teritorije.