Svet je na ivici haosa: Preti nam globalni rat?

Međutim, kako to često biva, prava priča ovakvih okupljanja nije ono o čemu se priča, već ono što se prećutkuje, piše CNN.

U svojoj analizi, Brett H. McGurk, CNN-ov analitičar za globalna pitanja koji je služio pod četvoricom američkih predsednika, podseća na prethodne skupštine. U nastavku prenosimo njegovu analizu.

• Lula da Silva o haosu u Gazi: Ovaj masakr se ne bi dogodio bez saučesništva onih koji su mogli da ga spreče
• Na kolenima i bez milosti: Ovako završe oni koji se protive Hamasu VIDEO

Na UNGA-i 2013. niko nije predvideo da će naredne godine dominirati globalna pretnja ISIS-a. Deset godina kasnije, 2023., niko nije očekivao da će Hamas za samo nekoliko nedelja napasti Izrael i zapaliti Bliski istok. Slično tome, 2019. niko nije mogao predvideti pandemiju koja će uskoro iz temelja promeniti naše živote.

Čini se da ni ova godina nije izuzetak. Ako pogledamo unapred, današnji neumoljivi tempo događaja u svetu mogao bi biti tek uvertira u ono što nas očekuje.

Nema brzog rešenja za Gazu i Ukrajinu

U Gazi je godina počela s obećanjem o trofaznom prekidu vatre koji je trebao obezbediti oslobađanje svih talaca i okončati rat. Taj sporazum se raspao već u martu, a od tada svedočimo zastoju u pregovorima, humanitarnoj krizi i najžešćim izraelskim vojnim operacijama. Danas se kraj sukoba ne nazire.

U Njujorku će nekoliko zemalja, predvođenih Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, priznati palestinsku državu, ali ovi simbolični potezi mogli bi samo pogoršati situaciju. Verovatno će izazvati protiv mere Izraela i ojačati Hamasove tvrdnje da se nasilje isplatilo, čineći diplomatsko rešenje još težim.

Slična je situacija i s Ukrajinom. Vašington je ove godine pokazao nekonzistentnu politiku, od poziva na prekid vatre do obustave pa ponovnog pokretanja vojne pomoći. Samiti predsednika Donalda Trampa sa Vladimirom Putinom i evropskim saveznicima samo su istakli maksimalističke ciljeve ruskog predsednika. Ukrajina nikada neće prihvatiti takve uslove, što diplomaciju ostavlja u slepoj ulici. Ništa što će se reći u Njujorku neće promeniti Putinovu računicu dok se Ukrajina priprema za tešku zimu.

• Raznet ruski "Čelični konj"
• NATO trupe kreću iz baze "ubiti"; Putin igra opasnu igru
• NATO pred aktiviranjem člana 5; Upozorenje Rusiji je poslato

UN nasuprot savezu CRINK

Dok će se u Njujorku voditi razgovori bez konkretnih rešenja, pre tri nedelje u Pekingu je održan samit koji je poslao potpuno drugačiju poruku. Ruski predsednik Vladimir Putin, kineski Si Đinping i severnokorejski vođa Kim Džong Un, zajedno s iranskim predsednikom Masoudom Pezeškianom, demonstrirali su jedinstvo.

Ovaj savez – Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja (CRINK) – nije samo simboličan. On aktivno oblikuje globalnu stvarnost, a Ukrajina je trenutno glavna fronta. Severna Koreja poslala je desetine hiljada vojnika da se bore uz Ruse, Iran je naoružao Rusiju dronovima i tehnologijom za njihovu masovnu proizvodnju, a Kina finansira rat kupovinom ruskih energenata. U tom kontekstu, treba posmatrati i Sijevu naredbu da kineska vojska bude spremna za moguću invaziju na Tajvan do 2027. godine. Takav događaj izazvao bi globalni ekonomski šok procenjen na 10 biliona dolara. Postavlja se pitanje hoćemo li se za nekoliko godina pitati kako je moguće da se na UNGA-i 2025. niko ozbiljno nije bavio tom pretnjom.

2026. kao prelomna godina

Predsednik Tramp je, komentarišući samit u Pekingu, rekao: "Nadali su se da gledam." Kasnije je na društvenim mrežama, u poruci upućenoj Siju, napisao: "Prenesite moje najtoplije pozdrave Vladimiru Putinu i Kim Jong Unu, dok se urotite protiv Sjedinjenih Američkih Država." Time je pokazao da razume poruku.

Sada je pitanje kakvu poruku Vašington šalje zauzvrat. Druga godina Trampovog mandata, 2026., oblikuje se kao istorijska prekretnica prema svetu stabilnosti ili svetu rastućeg nereda. Ako se troškovi agresije za Putina i ostatak CRINK saveza smanje, možemo očekivati ovo drugo. Ako troškovi porastu, a američka mreža saveznika ojača, ishod bi mogao biti povoljniji.