Tramp je ostao kratkih rukava – Putin ga je nadigrao; Formira se novi savez?

Upravo je odnos indijskog premijera Narendra Modi sa druga dva lidera poslao važnu poruku Zapadu, ali pre svega Sjedinjenim Američkim Državama.

Naime, indijski premijer je prikazan u veoma toplom i bliskom odnosu sa ruskim predsednikom. To se tumači kao veoma jasna poruka SAD, koje su uvele nove tarife Indiji sa ciljem da prestanu da kupuju rusku naftu. Premijer Modi nije podlegao pritisku, već je otišao na samit u Kinu da "zagrli" ruskog predsednika Vladimira Putina.

Reakcija SAD

Poseta indijskog premijera Modija Kini izazvala je očekivanu reakciju SAD. Prema onome što se moglo videti na društvenim mrežama, američki predsednik Tramp je reagovao prilično burno.

Kritikovao je Indiju zbog njenih "neravnomernih" trgovinskih odnosa. Poenta njegove kritike je da je Indija imala povlašćeniji status u ovom odnosu, što je američki predsednik odlučio da promeni novim tarifama. Američki predsednik je dalje naglasio da Indija kupuje većinu svoje nafte i vojne opreme od Rusije, a "skoro ništa" od SAD.

Vladimir Smirnov / Sputnik / Profimedia

Ono što se u poslednje vreme pojavljuje u zapadnim medijima jeste da su se, čak i pre samita, odnosi između indijskog premijera i američkog predsednika pogoršali. To je došlo do tačke da premijer Modi navodno više ne odgovara na pozive iz Vašingtona. Ovo putovanje u Kinu je još jedan pokazatelj pogoršanja tih odnosa.

Putinova izjava

Pored Indije, samitu je prisustvovala i ruska delegacija, koju je predvodio sam predsednik Putin. Tokom samita je govorio o svom susretu sa američkim predsednikom na Aljasci, gde je, prema njegovim rečima, postignuto razumevanje koje otvara put miru. Međutim, naveo je da je problem u tome što se moraju ukloniti "osnovni uzroci krize" i vratiti "ravnoteža u sferi bezbednosti".

Putinov pomoćnik, Ušakov, dodao je da je ruski predsednik razgovarao o sastanku u Ankoridžu sa kineskim predsednikom i indijskim premijerom. S druge strane, deklaracija samita uopšte ne pominje Ukrajinu, već se fokusira na Bliski istok i jačanje multipolarnosti.

Kineska inicijativa

Pažnju je privukla i izjava kineskog predsednika Si Đinpinga o "globalnom upravljanju". Pomenuo je saradnju sa svim zemljama na izgradnji "pravednijeg i ravnopravnijeg" sistema globalnog upravljanja. Pozvao je na proširenje obima saradnje i podelu odgovornosti radi promocije regionalnog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / Profimedia

Prema pisanju zapadnih medija, Kina je pozvala Rusiju i druge zemlje da "izazovu" Zapad i da se zajedno pokažu kao stub globalne uprave koja će biti suprotstavljena onoj kojom upravljaju SAD. Kao dodatak tome, pominje se konkretan instrument koji bi u tome pomogao, a to je razvojna banka.

Prema rečima kineskog predsednika, takva banka je potrebna kako bi se ojačala podrška saradnji između zemalja u oblastima bezbednosti i ekonomije. Naglasak bi bio na stvaranju nove finansijske platforme koja bi bila nezavisna od dolara.

Tramp je propao

Posle svih utisaka, postalo je jasno da Tramp ne uspeva, poput "novog Niksona", da odvoji Rusiju od Kine. Iako je američki predsednik pokušao da "namami" Rusa, verovatno nudeći mu neke ustupke, teško je poverovati da će u tome uspeti.

Sve izgleda kao da ustupak i ruka koju je Vašington pružio Moskvi zapravo znače istovremeno i ustupak Pekingu. Uvređeni ton predsednika Trampa to pokazuje. Zapravo, predsednik Tramp svojim ustupcima nije odvojio Rusiju od Kine, već se u svojim stavovima približio obema.

Pored toga, nove pretnje postaju manje verodostojne, a sama dešavanja na tržištu pokazuju da je tržište to "svarilo", što znači da tržište više ne reaguje na nove pretnje sankcijama i najave carinskog rata.

Možda najproblematičnije je to što su SAD donekle izgubile važno dostignuće američke diplomatije poslednjih godina – saradnju sa Indijom. Saradnja između dve "najveće demokratije na svetu" delovala je prirodno, posebno imajući u vidu da je Indija glavni rival Kine u Aziji.

Alexander Kazakov / Zuma Press / Profimedia

Ali sada Indija izgleda bliža Moskvi i Pekingu nego Vašingtonu. Upravo je tu bila ključna uloga ruskog predsednika, koji se prvo postavio kao moderator između Indije i Kine, ugostivši lidere obe zemlje na samitu BRIKS-a u Kazanju prošlog leta. A ovih dana u Kinu je došao i premijer Modi, što bi bila "kruna" tog diplomatskog otopljavanja.

To ne znači da će Indija "spaliti" sve svoje mostove sa SAD i prekinuti saradnju, ali činjenica je da ideja o velikom savezu protiv Kine nije moguća. Indija će nastaviti da se pozicionira na način da može da dobije sve što može iz odnosa sa obema stranama, ali se neće otvoreno pridružiti nijednoj strani.

Sama veličina zemlje, njen veliki broj stanovnika, kao i geografski položaj, omogućavaju Indiji takvu politiku. Kurs indijske spoljne politike mogao bi se promeniti samo u slučaju većih geopolitičkih turbulencija.

Tramp udara u zid

Predsednik Tramp i SAD su "udarili u zid" posle svakog pokušaja "resetovanja" diplomatskog poretka. Svi uzaludni pokušaji američke administracije da situaciju vrati u, iz njihove perspektive, prihvatljivije stanje završavali su se ili novim tenzijama ili neprihvatljivim scenarijem.

Odnos sa EU možda najbolje ilustruje ovo. SAD su godinama držale zemlje EU u svom "krilu" (što je EU rado prihvatila), samo da bi za manje od godinu dana antagonizovale taj odnos do te mere da se sada svaki odnos sa Amerikom dovodi u pitanje unutar EU.

• Tramp se sastaje sa Si Đinpingom?
• Tramp besan: Izgubili smo Indiju i Rusiju zbog najmračnije Kine

Takav odnos između dva "večna" partnera je najbolji pokazatelj za Indiju i Rusiju kako bi se SAD mogle ponašati prema njima ako situacija postane nepovoljna. U tom smislu, iako ni Putin ni Modi nisu "najsrećniji" izborom Pekinga za svog "novog" partnera, jasno je da ne mogu da izaberu Vašington, barem ne u meri u kojoj se to od njih zahteva.