Putin preti Zapadu: "Vaša vojska će biti legitimna meta"

Koalicija od više od dvadeset zemalja, predvođena Francuskom i Velikom Britanijom, objavila je u četvrtak da je spremna da pošalje "snage za uveravanje" u Ukrajinu kako bi patrolirale i sprovodile svaki eventualni mirovni sporazum. Ukrajina je insistirala da su bezbednosne garancije koje podržavaju strane trupe neophodne kako bi se sprečilo da Rusija obnovi napade na zemlju.

"Ako se tamo pojave neke trupe, posebno sada tokom borbi, polazimo od pretpostavke da će one biti legitimne mete", rekao je Putin na Istočnom ekonomskom forumu u gradu Vladivostoku.

Tvrdio je da bi takvo raspoređivanje vojnika ometalo, a ne osiguralo dugoročni mir, i ponovio svoj stav da su produbljivanje vojnih veza Ukrajine sa Zapadom među "osnovnim uzrocima" sukoba, što je skraćenica za Putinovu listu zamerki koje su ga navele da naredi invaziju svih razmera.

EPA/ALEXANDER KAZAKOV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Francuski predsednik Emanuel Makron, stojeći u četvrtak pored ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da se 26 zemalja formalno obavezalo na misiju, iako detalji poput broja vojnika i doprinosa ostaju nejasni. Naglasio je da se snage neće boriti na prvoj liniji fronta, već da će služiti "sprečavanju bilo kakve nove veće agresije".

Zelenski je pozdravio obećanje kao "prvi tako ozbiljan, konkretan korak" u obezbeđivanju posleratne budućnosti Ukrajine.

Ipak, malo je verovatno da će Rusija podržati zapadne "snage uveravanja", što postavlja pitanje o tome da li je plan osuđen na propast od samog početka. Moskva je više puta rekla da neće prihvatiti nikakvu diskusiju o bezbednosnim garancijama bez njenog učešća, tvrdeći da mora biti strana u tim razgovorima – stav koji analitičari porede sa puštanjem lisice da čuva kokošinjac.

Putin je u petak potpuno odbacio ideju o raspoređivanju zapadnih mirovnih snaga, insistirajući da bi svako rešenje trebalo da bude dovoljno za održavanje mira između Rusije i njenog suseda.

"Ako se donesu odluke koje će dovesti do mira, do dugoročnog mira, onda jednostavno ne vidim svrhu njihovog prisustva na teritoriji Ukrajine. Jer ako se postignu dogovori, neka niko ne sumnja da će ih Rusija u potpunosti poštovati", rekao je on.

• Putin odbacuje mir? "Besmisleno je"
• Strašne brojke: Zarobljeno hiljade vojnika
• Ukrajina ostavljena sama? Putin profitira, Zapad ćuti

Ukrajina i njeni zapadni saveznici ostaju neuvereni. Oni ukazuju na dugu istoriju ruskih kršenja koja datiraju još od Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine. Prema tom postsovjetskom sporazumu, Kijev je predao svoj nuklearni arsenal u zamenu za garancije Rusije, Sjedinjenih Država i Velike Britanije da će njegov suverenitet i granice biti poštovani i da protiv njega neće biti upotrebljena sila.

Usred diplomatske frenezije poslednjih meseci, koja je kulminirala samitom Rusije i SAD na Aljasci u avgustu, zapadni lideri su optužili Putina da odugovlači dok njegove snage napreduju u istočnoj Ukrajini. Na konferenciji za novinare u Kini početkom ove nedelje, hvalio se da ruske trupe "napreduju u svim pravcima", iako analitičari kažu da su ti dobici došli uz ogromne živote.

Možda najznačajnije, Putin je rekao da ako diplomatija ne uspe, Rusija je spremna da nastavi da se bori dok ne postigne svoje ciljeve vojnim sredstvima.