Ukrajinci u panici: Putin sprema novu ofanzivu

Na sastanku nemačkih i francuskih zvaničnika prošle nedelje u Tulonu raspravljalo se o ruskim snagama koje se okupljaju izvan Pokrovska, grada pod ukrajinskom kontrolom u Donjeckoj regiji, saznaje Bloomberg od izvora upoznatih s raspravama.

Zelenski je nedavno upozorio da je Rusija premestila 100.000 vojnika na liniju fronta kod tog grada, koji njihove snage pokušavaju opkoliti i zauzeti više od godinu dana. Pad Pokrovska otvorio bi put ruskom napadu na znatno veće gradove Kramatorsk i Slavjansk, u sklopu nastojanja Moskve da osvoji celu Donjecku regiju.

• Podela Ukrajine na stolu? Zelenski u panici zbog "korejskog scenarija"
• Odesa u plamenu; Korejski scenario? Moskva ozbiljno zapretila FOTO/VIDEO

Evropljani traže bezbednosne garancije

Na okupljanju tzv. "Koalicije voljnih" u Parizu očekuje se finalizacija razgovora o evropskim bezbednosnim garancijama za posleratnu Ukrajinu, rekli su izvori. Lideri će razgovarati i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Evropljani žele jasne obaveze Vašingtona, posebno u pogledu doprinosa bezbednosnim garancijama i pooštravanja sankcija protiv Rusije, budući da Putin zasad ne pokazuje spremnost za sastanak sa Zelenskim.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je juče u Parizu, stojeći uz Zelenskog, da je Evropa spremna da pruži bezbednosne garancije Kijevu. Na sastanku bi uživo trebali biti premijeri Holandije i Poljske, dok će se britanski, nemački i italijanski čelnici, kao i američki izaslanik Stiv Vitkof, priključiti videovezom.

Tramp preti sankcijama

Uprkos Trampovim nedavnim pokušajima da posreduje u okončanju ruske totalne invazije, uključujući i sastanak sa Putinom na Aljasci prošlog meseca, Moskva ne pokazuje volju za prekid vatre. Američki predsednik preteo je sankcijama, ali ih još nije uveo.

Evropljani su zato preuzeli inicijativu u raspravama o bezbednosnim garancijama. Među opcijama je i slanje vojnika u Ukrajinu nakon završetka sukoba, što deli evropske saveznike i na šta je Rusija već reagovala porukom da to ne može tolerisati. Tramp je jasno rekao da SAD neće slati vojnike, ali bi mogao ponuditi vazdušnu i obaveštajnu podršku.

"Ukrajina će se morati složiti s tim kakva će biti bezbednosna arhitektura. Ali, i Rusija će takođe morati pristati na to", rekao je američki ambasador pri NATO-u Metju G. Vitaker u utorak u Sloveniji.

Glavni sekretar NATO-a Mark Rute juče je naglasio da će evropski dogovor o garancijama omogućiti "još intenzivniji" razgovor sa Amerikom.

"To je izuzetno važno pre eventualnog sastanka Putina i Zelenskog", rekao je Rute.

Broj žrtava raste

Diplomatski zamah koji se nazirao početkom avgusta usporio je, rekli su evropski izvori, dok se Moskva sprema za nove napade na ukrajinsku terotoriju. Ruska letnja ofanziva zasad nije donela velike dobitke – od maja do avgusta zauzeto je 2.033 kvadratna kilometra, što je oko 0,3 odsto teritorije Ukrajine.

Istovremeno, Rusija je pojačala vazdušne napade uprkos Trampovim nastojanjima da okonča rat. Jul je postao najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od maja 2022, sa 589 ubijenih i 1.152 ranjena, prema podacima UN-a. U poslednjem napadu na Kijev 28. avgusta ubijeno je najmanje 25 ljudi.

Najveća garancija je snažna ukrajinska vojska

U nedostatku naznaka da Rusija planira da prekine rat, Kijev i saveznici fokusirani su na jačanje ukrajinske vojske. "To je najvažnije bezbednosno jamstvo koje možemo dati", rekao je nemački kancelar Fridrih Merz.

Naglasio je da se o eventualnom slanju stranih vojnika može govoriti tek nakon prekida vatre, ali da je nužno nastaviti jačati ukrajinsku vojsku i tokom mirovnih pregovora. "Ukrajina se mora moći dugoročno braniti, a mi joj u tome želimo pomoći, sada i u budućnosti", rekao je Merz.