Kraj za Emanuela Makrona?

Sve veći broj ljudi izgleda da sluša pozive mutnog krstaškog rata bez vođe za nacionalno zatvaranje 10. septembra. Pokret, koji je u početku činila plejada anonimnih antivladinih izveštaja različitih političkih pripadnosti, počeo je ranije ovog leta, dopirući do šire javnosti dok je rasla ljutnja zbog Bajruovih planova da ukine 43,8 milijardi evra iz budžeta za 2026. godinu i ukine dva državna praznika bez ponude nadoknade zarada.

Očekuje se da će Bajru izgubiti posao nakon što je u ponedeljak objavio da će sazvati poslanike na vanrednu sednicu kako bi 8. septembra održali glasanje o poverenju zbog njegovih nepopularnih planova potrošnje. Ukoliko ne dođe do veće promene, malo je verovatno da će francuska manjinska vlada preživeti glasanje.

Bajru napušta Jelisejsku palatu EPA/TERESA SUAREZ

Postavljanjem plana za svoj verovatni izlazak samo dva dana pre masovnih protesta, Bajru je možda uklonio poentu pokreta – ako potencijalni demonstranti ostanu kod kuće bez vlade ili budžeta kojima bi se mogli suprotstaviti.

Međutim, ako se ljudi i dalje pojave u velikom broju, francuski predsednik Emanuel Makron će morati da se nosi sa posledicama.

Od prošle nedelje, anketa Toluna Harris Interactive koju je naručio RTL pokazala je da dvoje od troje ispitanika izražava podršku "zatvaranju zemlje" 10. septembra, uključujući ogromnu većinu birača i na levici i na krajnjoj desnici. Kampanja je brzo izazvala poređenja sa pobunom Žutih prsluka iz 2018–19. – još jednom amorfnom mobilizacijom – koja se izlila iz Fejsbuk grupa.

• "Stavljamo sve na kocku": Makron u velikom problemu – Zakazano glasanje
• Odbijen predlog za izglasavanje nepoverenja francuskom premijeru

Dok je većina francuskih političara pristupila pokretu 10. septembra sa oprezom, s obzirom na teškoću utvrđivanja njegovog porekla i zahteva, trostruki predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon je bio entuzijastičan zagovornik.

Melanšon, koji sebe opisuje kao levičarskog populistu i zagovornika onoga što naziva "građanskom revolucijom", rekao je u radio intervjuu u utorak da bi sindikati trebalo da podrže inicijativu od 10. septembra i pozovu na generalni štrajk kako bi izvršili pritisak na Makrona.

Pozivi na ostavku Makrona

Bajru bi mogao da postane drugi Makronov premijer koji je pao za manje od godinu dana, ako izgubi na glasanju sledeće nedelje. Prema Melanšonu, Makron bi tada "shvatio da bi bilo beskorisno ponovo imenovati trećeg premijera, koji bi naravno primenjivao iste politike".

"Ne možemo pregovarati sa ovom administracijom. Moramo da ga smenimo", rekao je Melanšon.

Jedna od glavnih francuskih sindikalnih organizacija, CGT, objavila je u sredu saopštenje u kojem poziva na štrajkove gde god je to moguće.

Makron EPA/DUMITRU DORU

Melanšonova stranka Nepokorena Francuska (La France Insoumise) objavila je da će podneti parlamentarni predlog za smenu Makrona sa malim izgledima. Ipak, ako se demonstranti pojave 10. septembra, priče o Makronovom odlasku biće još glasnije – iako je to odluka koja je ultimativno u rukama predsednika.

Pozivi na Makronovu ostavku protežu se i van radikalne levice. Poznati konzervativci iz stranke Republikanci - koja je podržala i Bajrua i Barnijea kao deo koalicije sa pro-Makronovskim strankama – podržali su predsednikovu ostavku.

"Emanuel Makron mora da napravi "golovski" gest i isplanira svoju ostavku", rekao je bivši lider stranke Žan-Fransoa Kope konzervativnom dnevnom izdanju "Figaro", misleći na odlazak bivšeg predsednika Šarla de Gola 1969. godine, nakon što je izgubio na referendumu o ustavnim revizijama radi stvaranja novih lokalnih administracija. Kope je tokom kampanje za referendum najavio da će se povući ako glasanje ne uspe.

"Makron mora da prihvati da ga francuski narod više ne želi i da se ponaša kao državnik."