Rat – 1.281 dan: Kapitulacija?; Eksplozije u prestonici; "Rat mora da se završi, ali..." FOTO/VIDEO

Tokom ruskog napada na Kijev oborena je jurišna bespilotna letelica, saopštio je večeras načelnik Kijevske vojne uprave Timur Tkačenko.

"Bespilotna letelica se srušila u okrugu Svjatošin. Nema izveštaja o povređenima ili žrtvama. Hitne službe su na putu ka licu mesta", naveo je on na Telegramu, prenosi Ukrinform.

Pad drona potvrdio je i gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.

"Prema preliminarnim informacijama, neprijateljska bespilotna letelica pala je u dvorište devetospratne stambene zgrade u Svjatošinskom okrugu. Nije bilo eksplozije niti štete“, napisao je on na Telegramu.

Prethodno je u Kijevu i nizu ukrajinskih regiona proglašena vazdušna uzbuna zbog pretnje od bespilotnih letelica.
 

Bivša ministarka pravde Ukrajine Olga Stefanišina je zvanično postala ambasadorka te zemlje u Sjedinjenim Američkim Državama, saopštio je danas ukrajinski lider Volodimir Zelenski.

"Upravo sam razgovarao sa Olgom Stefanišinom, koja je sada nova ambasadorka Ukrajine u SAD. Formalne procedure su završene — danas sam potpisao ukaz o imenovanju ambasadorke", naveo je Zelenski u večernjem video obraćanju.

Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je danas da bi kapitulacija Ukrajine samo dala ruskom predsedniku Vladimiru Putinu vremena da se pripremi za sledeći rat.

"Ovaj rat mora da se završi. Ali ne po svaku cenu. Ne želimo da Ukrajina kapitulira. Takva kapitulacija će samo dati Rusiji vremena, a Putin će iskoristiti to vreme da se pripremi za sledeći rat", rekao je Merc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i moldavskom predsednicom Majom Sandu u Kišinjevu, prenosi Gardijan.

Ukrajinske oružane snage rasporedile su kolumbijske plaćenike u Dnjepropetrovsku oblast, preneli su danas ruski mediji pozivajući se na izvore u ruskim službama bezbednosti.

"Polovina ljudstva 203. bataljona 113. brigade oružanih snaga Ukrajine, preraspoređenog u pravcu sela Pokrovskoe u Dnjepropetrovskoj oblasti su strani plaćenici iz Kolumbije", izjavio je neimenovani izvor u ruskoj službi bezbednosti za RIA Novosti.

Ranije je RIA Novosti prenela da ukrajinska ambasada u Peruu koja održava odnose Kijeva i sa Ekvadorom i Kolumbijom, regrutuje preko svoje veb stranice plaćenike sa iskustvom u vojnoj službi za potrebe 25. vazdušno-desantne brigade Oružanih snaga Ukrajine.

U avgustu je zarobljeni kolumbijski plaćenik koji je 2024. godine oko osam meseci služio u jednoj od artiljerijskih jedinica ukrajinskih oružanih snaga rekao da su među njegovim saborcima bili njegovi sunarodnici, ali i Argentinci, Brazilci, Peruanci i Meksikanci.

Rusko ministarstvo odbrane je više puta izjavilo da kijevski režim koristi strane plaćenike kao "topovsko meso" i da će ruske trupe nastaviti da ih uništavaju širom Ukrajine.

Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent smatra da zamrznuta ruska sredstva treba i dalje koristiti kao polugu u pregovorima sa Moskvom.

"Što se tiče zamrznute ruske imovine: mislim da je to deo pregovora sa predsednikom Vladimirom Putinom. Dakle, ne mislim da bi trebalo odmah da je konfiskujemo. Ovo je važna poluga u procesu pregovora", rekao je Besent za Foks njuz. 

On je dodao da ne isključuje mogućnost da deo ili celina ovih sredstava mogu da budu usmerena na obnovu Ukrajine.

Američki ministar finansija je dodao da je Sjedinjenim Američkim Državama potrebna ozbiljnija pomoć evropskih partnera u pitanju sankcionog pritiska na Rusiju. 

Prema njegovim rečima, Evropa nije izrazila želju da se pridruži potencijalnim sekundarnim tarifama protiv Rusije. 

Kako je naveo, od svih članica G7, samo je Kanada izrazila spremnost za takve mere.

"SAD ne bi trebalo same da nose ovaj teret. Oni imaju ovaj rat na dohvat ruke. Imaju direktan interes da ga okončaju - baš kao i mi. Naravno, samo je predsednik (Donald) Tramp zaista postigao napredak po ovom pitanju, a Amerikanci ne bi trebalo sami da nose sav teret. Dakle, više od 400 miliona ljudi u EU koji žele da se ovo okonča takođe moraju biti deo rešenja", naglasio je Besent.
 

Finski predsednik Aleksandar Stub oglasio se danas nakon razgovora s predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i izjavio da je plan za snažnu podršku bezbednosti Ukrajine na pravom putu.

"Ukrajina je spremna za mir, Rusija samo kupuje vreme. Moramo izvršiti pritisak na Rusiju da sedne za pregovarački sto", naveo je Stub u objavi na društvenoj mreži Iks.

Stub je dodao i da će Finska i Ukrajina zajedno s njihovim partnerima nastaviti da rade na pravednom i trajnom miru.

Prethodno je Zelenski najavio da se intenzivno radi na usklađivanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu, u saradnji sa evropskim partnerima, Sjedinjenim Američkim  Državama i ostalim članovima Koalicije voljnih. 
Zelenski je na Iksu naveo da je u razgovoru sa predsednikom Finske, Aleksandrom Stubom, naglasio važnost koordinacije stavova kako bi se postigao napredak u obezbeđivanju stabilnosti u regionu.

"Ukrajina je u procesu razvoja snažnih multilateralnih bezbednosnih struktura, a timovi iz različitih zemalja rade na definisanju ključnih elemenata buduće bezbednosti. Pored toga, pripremaju se vojni i diplomatski sastanci na višem nivou kako bi se ubrzao ovaj proces i utvrdili prioriteti i vremenski okviri za implementaciju", naveo je on na Iksu.

Takođe je istakao da odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaju ključni, ali je upozorio na negativne signale koje šalje Rusija, koja nastavlja sa napadima na ukrajinske gradove. 

"Pritisak je ključan, i računamo na konkretne korake Rusije ka pravoj diplomatiji", poručio je on i rekao da očekuje da finski predsednik uskoro poseti Kijev.
 

Poznati ruski prankeri Vovan i Leksus uspeli su da prevare bivšu američku ambasadorku u UN i bivšu šeficu organizacije USAID Samantu Pauer, koja je u razgovoru sa njima otkrila da su SAD trošile ogroman novac na uspostavljanje "demokratskog režima" u Moldaviji i borbu protiv tzv. ruskog uticaja.

"Desetine miliona dolara - taj novac je prebacivan u Moldaviju u sklopu dugoročnije perspektive nego u Ukrajini. Značajno smo proširili njegovo prisustvo, kako zbog Ukrajine, tako i, naravno, zbog Moldavije", rekla je Pauer.

Posebna pažnja je posvećena sadašnjoj predsednici Moldavije, Maji Sandu koju je opisala kao "blistav trenutak demokratije" i "pravog reformatora", ističući Sanduine veze sa američkom vladom, prenosi Izvestija.

Pauer je rekla da su ta ulaganja obustavljena kada je Donald Tramp ponovo došao na vlast u Sjedinjenim Američkim Državama i izrazila zabrinutost zbog njegove politike.

"Sve dok se Tramp ne meša u poslove Moldavije, Evropa postaje mnogo važnija", navela je ona.

Ukrajina je danas kritikovala Rusiju zbog najave da će se povući iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju torture, ocenivši taj potez kao prećutno priznanje krivice.

"Ovaj korak je u suštini priznanje krivice i sistematskog mučenja i pokušaj izbegavanja odgovornosti za gruba kršenja ljudskih prava", navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.

Prema informacijama objavljenim na zvaničnom sajtu ukrajinske vlade, ruska vlada je u ponedeljak najavila planove da se povuče iz Konvencije o sprečavanju torture i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, koju je Moskva potpisala 1996. godine.

Prema navodima sa sajta, odluku o povlačenju mora da odobri predsednik Vladimir Putin, a potom da je izglasa parlament, kako bi stupila na snagu.