Kako je Tramp ušetao pravo u Putinovu zamku

Uputivši se na sever, na Aljasku, da bi se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, američki predsednik Donald Tramp je stigao do svoje Ultima Tule, arktičke krajnje tačke sveta snova spoljne politike.

Za Trampa, sa stranim liderima se može postupati kao sa Amerikancima, fantastičnim obećanjima i maltretiranjem. Ali te fantazije ne funkcionišu van granica Amerike.

Prazne ponude "lepe" budućnosti ne pokreću diktatore koji čine zločine da unaprede svoje vizije, niti utiču na ljude koji brane svoje porodice od invazije koja krade njihovu zemlju i bogatstvo, otima njihovu decu i muči i ubija civile, ističe Evropska pravda.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Putin nema razloga da preferira Trampovu viziju lepe budućnosti od svoje: Ukrajinu sa marionetskom vladom, stanovništvo zastrašeno nasiljem, patriote sahranjene u masovnim grobnicama i resurse u ruskim rukama.

Kao i Trampovo fantaziranje, njegovo maltretiranje takođe ne funkcioniše u inostranstvu.

Trampov novi potez – slabost

Svakako, mnogi Amerikanci se plaše Trampa. On je očistio sopstvenu političku stranku, a pretnje nasiljem pomažu da se republikanski članovi Kongresa drže pod kontrolom. On raspoređuje američku vojsku kao policijske snage, prvo u Kaliforniji, a sada i u Vašingtonu.

• Američki tenk sa ruskom i zastavom SAD juriša na Ukrajince VIDEO
• Ukrajina predaje Rusiji teritorije: Da li je Donbas karta za mir ili početak novog rata?

Ali strani neprijatelji drugačije shvataju ove taktike zastrašivanja. Upravo potezi koji šokiraju Amerikance oduševljavaju američke neprijatelje.

U Moskvi, raspoređivanje vojnika unutar Sjedinjenih Država izgleda kao slabost.

Oštar razgovor može odjeknuti u Americi, gde mešamo reči sa delima. Ali za ruske lidere, to prikriva slabu spoljnu politiku.

Tramp je napravio izuzetne ustupke Rusiji u zamenu za ništa. Rusija mu se odužila nastavljajući rat u Ukrajini i ismevajući ga na državnoj televiziji.

Koji su to ustupci? Samo susretom sa Putinom na Aljasci, Tramp je okončao više od tri godine zapadne diplomatske izolacije Kremlja.

Rukujući se sa optuženim ratnim zločincem, Tramp je signalizirao da ubistva, mučenja, otmice u Ukrajini nisu bitne.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Čak je i izbor Aljaske bio ustupak, i to čudan. Rusi, uključujući i glavne ličnosti u državnim medijima, rutinski polažu Aljasku Rusiji.

"To je Ultima Tule"

Pozivanje ljudi koji polažu pravo na vašu teritoriju unutar vaše glavne vojne baze na toj teritoriji da razgovaraju o agresivnom ratu koji su započeli, a da se ne pozove bilo ko ko predstavlja zemlju koju su napali – pa, to je otprilike najdalje što spoljnopolitička fantazija može da ide. To je Ultima Tule.

Bio je to sam kraj jer je Tramp već priznao fundamentalnija pitanja.

On ne govori o pravdi za ruske ratne zločince ili o reparacijama koje Rusija duguje. On priznaje da Rusija može da određuje spoljnu politiku Ukrajine i Amerike po ključnom pitanju članstva u NATO-u. I prihvata da ruske invazije treba da dovedu ne samo do de fakto već i do de jure promena u suverenoj kontroli nad teritorijom.

Prihvatanje da invazija može legalno da promeni granice poništava svetski poredak. Davanje Rusiji prava da odlučuje o spoljnoj politici drugih zemalja podstiče dalju agresiju.

Napuštanje očiglednih pravnih i istorijskih odgovora na kriminalne ratove agresije – reparacija i suđenja – podstiče rat uopšte.

Tramp "govori glasno i nosi mali štap"

Tramp govori glasno i nosi mali štap. Ideja da same reči mogu da urade trik dovela je Trampa do stava da Putinove reči imaju značaj, pa je morao da ode na Aljasku na "vežbu slušanja".

Trampova karijera je bila ispunjena slušanjem Putina, a zatim ponavljanjem onoga što Putin govori.

Obojica su pokrenuti budućom percepcijom njihove veličine. Putin veruje da se to može postići ratom, čiji je element manipulacija američkog predsednika.

Tramp veruje da se njegovo nasleđe može osigurati povezivanjem sa mirom, što ga, sve dok nije spreman da sam donosi politiku, stavlja u moć ratonosca.

Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong

Putina ne pokreće da okonča rat kada američki predsednik ponavlja njegovu sopstvenu propagandu. Ne može ga zavesti nejasna vizija boljeg sveta, jer ima na umu svoj veoma specifičan zločin, ističe Pravda.

Na Aljasci, Tramp je dostigao svoju ličnu Ultima Tule, granice svog ličnog sveta magičnog razgovora. Suočio se sa veoma jednostavnim pitanjem: Da li bi Putin prihvatio bezuslovni prekid vatre ili ne, kako je zahtevao?

Putin je odbio bilo šta slično, i to je ponovo učinio na Aljasci. Rusi predlažu očigledno smešan i provokativan kontranapad: Ukrajina bi sada trebalo formalno da ustupi Rusiji teritoriju koju Rusija čak ni ne okupira, zemlje na kojima je Ukrajina izgradila svoju odbranu.

A onda Rusija naravno može ponovo da napadne, sa daleko bolje pozicije.

Nobel za Trampa?

Putin zna da Tramp želi Nobelovu nagradu za mir, pa je njegov očigledan potez da sugeriše Trampu da će se rat jednog dana završiti i da će Tramp dobiti zasluge, ako njih dvojica samo nastave da razgovaraju – "Sledeći put u Moskvi?" upitao je pre nego što je napustio Aljasku – dok Rusija nastavlja da bombarduje.

Sada kada Tramp nije uspeo da obezbedi bezuslovni ruski prekid vatre, postoje dva puta kojima može da krene. Može da nastavi sa fantazijom, iako će postajati sve očiglednije, čak i njegovim prijateljima i pristalicama, da je ta fantazija Putinova. Ili može da otežava rat Putinu i time približava njegov kraj.

SAD nisu formalizovale svoje neobične ustupke Rusiji, a Tramp bi mogao da ih poništi na jednoj konferenciji za novinare.

EPA/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDIT

SAD imaju političke instrumente da promene pravac rata u Ukrajini i mogle bi da ih upotrebe.

Tramp je pretio "teškim posledicama" ako Putin ne prihvati bezuslovni prekid vatre. To su reči, i do sada su posledice Trampovih reči, za Rusiju, bile više reči.

Sve ovo postaje jasno sada, u Ultima Tule. Tramp je dostigao granicu svog sveta fantazija. Gde će dalje?