Vrhovni komandant ukrajinske vojske zahteva od Trampa: Odobri, hitno

Poziv Oleksandra Sirskog na povećanu podršku i dozvolu udara na vojne ciljeve u Rusiji dolazi usred razornog talasa ruskih napada na ukrajinske gradove ovog leta, kad Moskva svake noći gađa civile balističkim raketama i stotinama naoružanih dronova.

Ukrajina se takođe suočava sa izazovima na bojnom polju dok se bori da mobiliše trupe potrebne za zaustavljanje napada brojčano nadmoćnijeg neprijatelja.

Krvava kampanja protiv gradova izazvala je frustracije u Beloj kući zbog odbijanja ruskog predsednika Vladimira Putina da zaustavi rat i podstakla je predsednika Donalda Trampa da odobri novi plan za jačanje vojnog arsenala Kijeva tako što će evropskim zemljama omogućiti da kupe oružje proizvedeno u SAD za Ukrajinu.

Nova zaliha oružja za protivvazdušnu odbranu, uključujući sisteme Patriot proizvedene u SAD, dronove presretače i laku avijaciju za obaranje dronova, mogla bi pomoći u sprečavanju ruskih napada, rekao je Sirski.

"Više raketa srednjeg i dugog dometa, uključujući američke ATACMS i nemačke sisteme Taurus, bi – ako bi bile izdate bez ograničenja u pogledu njihove upotrebe – omogućilo Kijevu da uspori rusku proizvodnju oružja ciljajući infrastrukturu koja proizvodi njihove rakete i dronove", rekao je on za "Vašington post". 

"Oni ciljaju praktično sve – aerodrome, naseljena područja, infrastrukturne objekte", rekao je Sirski o Rusiji.

"Dakle, naravno, potrebne su nam zalihe balističkih raketa kako bismo mogli da pružimo neprijatelju odgovarajući odgovor."

"Dostupnost bilo kakvog raketnog oružja je sama po sebi odvraćajuća", dodao je.

"Nadam se da će zahvaljujući stavu predsednika Trampa ovaj proces biti mnogo lakši i da nećemo imati poteškoća koje smo imali ranije."

Sirski je odbio da komentariše da li Ukrajina ima još neki od moćnih ATACMS sistema na zalihama, iako je široko poznato da su zalihe zemlje iscrpljene.

Na pitanje da li bi nova isporuka američkih raketa spasla ukrajinske živote, odgovorio je: "Naravno."

Pročitajte još: 

• Upozorenje iz vrha vojske: Ofanziva može početi svakog časa
• Sirski izdao naređenje

U telefonskom razgovoru 4. jula Tramp je pitao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da li je Ukrajina u stanju da napadne Moskvu ili Sankt Peterburg. On je tada rekao da Ukrajina ne bi trebalo to da učini. Ipak, diskusija je pokrenula pitanja o tome da li bi Tramp bio spreman da ukine ograničenja iz doba Bajdena na određeno američko oružje, koje Kijev dugo osuđuje.

Sirski je u subotu govorio za WP, pet dana nakon što je Tramp objavio svoj plan za naoružavanje Ukrajine, prema kojem će evropske zemlje slati zalihe iz sopstvenih zaliha, a zatim kupovati nove sisteme za sebe od Vašingtona.

Predlog je označio veliku promenu politike Trampa, čija je administracija promenila podršku Kijevu i nakratko obustavila vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka ranije ove godine.

Usred rastućih frustracija zbog ruskog neprekidnog bombardovanja Ukrajine i neuspeha u postizanju napretka u vezi sa zahtevima SAD za produktivne mirovne pregovore, Tramp je takođe zapretio da će uvesti intenzivne sankcije Moskvi ako se u roku od 50 dana ne postigne dogovor o okončanju borbi.

Profimedia

Pored manjka protivvazdušne odbrane i raketa, ukrajinske kopnene trupe, koje su i dalje znatno manje na frontu, takođe imaju malo artiljerijskih granata kalibra 155 mm, rekao je Sirski, i potrebna im je dodatna zaliha oklopnih vozila.

"Imamo visoko motivisane i hrabre vojnike koji mogu da napreduju", rekao je, "ali su im potrebna moderna, pouzdana sredstva zaštite."

Iako Nemačka pregovara sa Vašingtonom o finansiranju i isporuci baterija sistema Patriot za Ukrajinu, ministar odbrane Boris Pistorijus je ranije ovog meseca rekao da Berlin neće isporučivati Ukrajini rakete dugog dometa taurus koje je Kijev tražio. Ovaj pokušaj naoružavanja Ukrajine i odbijanja stalnih vazdušnih napada Rusije samo je najnoviji izazov u turbulentnom mandatu Sirskog, generala sa četiri zvezdice koji predvodi ukrajinske oružane snage od februara 2024. godine i ove nedelje puni 60 godina.

Sirski je prošle godine zamenio generala Valerija Zalužnog nakon što je smenjen usred nesuglasica sa Zelenskim o neuspeloj kontraofanzivi 2023. godine i mobilizaciji trupa.

Predvodio kontraofanzivu u Harkovskom regionu 2022. godine

Sirski, koji je ranije služio kao komandant ukrajinskih kopnenih snaga, bio je u to vreme najpoznatiji po tome što je planirao rizičnu, ali izuzetno uspešnu kontraofanzivu 2022. godine u severoistočnom Harkovskom regionu, koja je iskoristila ruske ranjivosti i oslobodila stotine kvadratnih milja teritorije za nekoliko dana. Ali kasnije se suočio sa kritikama među pešadijom zbog onoga što su mnogi videli kao pogrešnu odluku da se trupe zadrže u opkoljenom istočnom gradu Bahmutu 2023. godine, čak i kada su ih Rusi u napredovanju znatno nadmašili.

Sirski je unapređen u vrhovnog komandanta dok se činilo da će ruske snage postići značajan napredak na istoku zemlje. Do maja prošle godine ponovo su napale Harkov, ali su se suočile sa žestokim otporom i na kraju su ograničene na mali deo pograničnog područja.

Odložena odluka SAD da prvi put dozvole neke prekogranične udare sa ATACMS-om pomogla je da se preokrene tok situacije u Harkovu.

"Svi smo uložili mnogo napora, uključujući i javne nastupe, da objasnimo i dokažemo potrebu za upotrebom ovih vrsta oružja dugog dometa na teritoriji Ruske Federacije", rekao je Sirski.

Bajdenova administracija je dugo odbijala da dozvoli takve udare, plašeći se da će preći crvenu liniju za Putina i izazvati opasan odgovor.

Uprkos promeni politike, prošlo leto "je bilo zaista veoma teško za nas", rekao je Sirski.

• Skoro 50.000 vojnika u zamci; Ofanziva zaustavljena?

Shutterstock/Dmytro Larin

Kurska operacija je njegova ideja

Rusija je planirala dalje intenzivne ofanzivne operacije, uključujući napade na Sumski region. Povećala je proizvodnju dronova i ponudila nove finansijske podsticaje za regrutovanje kopnenih trupa, pogoršavajući probleme Ukrajine na frontu.

"Bili smo žestoko kritikovani jer smo se branili i povlačili", rekao je Sirski.

"Morao sam da uradim nešto, recimo, izvanredno."

Uz pomoć male grupe komandanata, skovao je plan da odvrati pažnju ruskih trupa invazijom na zapadni Kurski region Rusije i stavljanjem u defanzivu u sopstvenoj zemlji, prvi put. Bila je to opasna kocka, ali ukrajinske snage su na kraju zauzele oko 500 kvadratnih milja ruske teritorije, zapanjujući Moskvu i Zapad. Operacija je naglo podigla moral među ukrajinskim vojnicima i civilima koji su očajnički čekali vesti o napretku duž fronta. Ali kritičari su tvrdili da je plan takođe ostavio delove fronta ranjivim na ruske napade i na kraju doprineo većim teritorijalnim gubicima.

Skoro godinu dana kasnije intenzivna ruska kontraofanziva je potisnula Ukrajinu iz skoro svih delova Kurska koje je nekada kontrolisala i snažno pritiska istočni Donjecki region. Ruske snage takođe prvi put pokušavaju da prodru u Dnjepropetrovski region.

Kurska operacija je prekretnica

Kurska operacija će sigurno ostati prekretnica u nasleđu Sirskog.

Komandant je rekao da čvrsto stoji iza nje i da je to bio suštinski plan koji je osujetio ruske ciljeve da zauzme više teritorije i smanjio pritisak na neke delove opkoljenog istočnog fronta.

U protekloj godini otprilike trećina ruskih vođenih vazdušnih bombi korišćena je u Kurskom regionu, a ne u Ukrajini. Ruski dronovi sa optičkim vlaknima, koji predstavljaju veliku pretnju za Ukrajince jer se ne mogu ometati, prvi put su se pojavili na bojištu u Kursku, rekao je Sirski, a ne u istočnoj Ukrajini.

Takođe su se pojavile i severnokorejske trupe, kojih sada može biti oko 20.000 u regionu, iako još uvek nisu raspoređene u borbene misije u Ukrajini, rekao je on.

Okupacija Kurska je na kraju ubila ili ranila najmanje 80.000 ruskih vojnika, rekao je Sirski. Odbio je da otkrije ukrajinske žrtve tamo, ali je rekao da su znatno manje nego ruske.

Istočni grad Pokrovsk, koji je izgledao spreman da padne u avgustu 2024. godine, ostaje pod ukrajinskom kontrolom skoro godinu dana kasnije, mada jedva.

Shutterstock/Drop of Light

Njegova odbrana je bila moguća, rekao je Sirski, uglavnom zahvaljujući odlučnosti ukrajinskih trupa i stvaranju barijera poput minskih polja koja su dovela do gubitaka od 30 procenata među ruskim vozilima duž tog dela fronta.

Euforija od operacije u Kursku je odavno izbledela na prvoj liniji fronta usred neprekidnih ruskih napada. Ukrajina se bori da se takmiči sa mnogo većom ruskom vojskom i ogromnim finansijskim podsticajima koje ona deli regrutima. Dovođenje više trupa na teren ostaje veliki izazov, rekao je Sirski, i priznao je da je "sve što je vezano za mobilizaciju veoma osetljiva informacija".

• Putin šalje armiju na najvreliju tačku fronta: 110.000 vojnika spremno za napad

Rusija sabotira ukrajinsku mobilizaciju

Rusija intenzivno cilja ove mobilizacione napore, kako kroz propagandu, tako i bombardovanjem centara za regrutaciju. Iako je obavezna vojna obaveza namenjena samo muškarcima od 25 do 60 godina, Ukrajina je počela da eksperimentiše sa programom mobilizacije mladih od 18 do 24 godine za jednogodišnje ugovore u zamenu za velike bonuse i dozvole za putovanje.

Program jedva da je dobio na zamahu.

Sirski je rekao da je nedavno istraživanje koje je procenjivalo inicijativu pokazalo da je za više od polovine ispitanika "motivacija više novca".

"Ako se poveća, biće više kandidata", rekao je, napominjući da Rusija ima resurse da znatno više plaća svojim vojnicima po ugovoru.

Ništa od penzije

Kada Sirski ove nedelje napuni 60 godina, dostići će starosnu granicu za vojnu penziju u Ukrajini – ali se nasmejao svakom predlogu da će se povući.

Još uvek može da uradi 100 sklekova bez pauze, rekao je, i to uprkos izveštajima njegovih pomoćnika da retko – ako ikada – spava.

Ono što ga motiviše, rekao je, jeste "razumevanje moje lične uloge u procesu zaštite našeg stanovništva, naših građana. I razumem da moram da uradim više i bolje".

Čak i nakon godina provedenih u višoj komandi, rekao je, i dalje se najudobnije oseća pored pešadinaca na prvoj liniji fronta. Njegovi pomoćnici očekuju da će tamo provesti svoj 60. rođendan.

Rekao je da je prerano reći.

"To zavisi od Boga", rekao je uz smeh, "i mog predsednika."