Tramp je Putinu dao zeleno svetlo

Četrnaestogodišnja Sofija Glinjana sedela je na klupi u igralištu u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkovu 30. avgusta prošle godine kada je pogođena i ubijena u ruskom vazdušnom napadu na grad. Pogođena sa pet snažnih precizno vođenih bombi - od kojih nijedna izgleda nije bila usmerena ka vojnim ciljevima - sedam drugih civila je poginulo u istom vazdušnom napadu. Dok su bombe padale i pogađale kuće, sportski teren, skladište, stambenu zgradu i Sofijino igralište, skoro stotinu ljudi je povređeno, uključujući više od 20 dece, izveštava Politico.

"Ove ulice su isključivo parkovi gde se okuplja veliki broj civila. Ovo je stambena zgrada. Ovo je ponovo masovni teror nad našim civilnim stanovništvom", ogorčeno je na Telegramu objavio guverner Harkovske oblasti Oleg Sinegubov.

• Putin dao instrukcije – kreće skupljanje vojske
• Putin ignoriše Trampa; Oglasili se izvori iz Kremlja: "Opsednut je"

Skoro godinu dana kasnije, američki predsednik Donald Tramp je konačno dao svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu ultimatum da pristane na prekid vatre u ratu u Ukrajini do jeseni. Ali pitanje je koliko će još civila poginuti do 30. avgusta dok Moskva u međuvremenu pojačava svoje vazdušne napade i da li će Trampovi uslovi napraviti bilo kakvu razliku.

Kremlj veruje da ima slobodu

Zahtevi koje je američki predsednik prošle nedelje postavio ruskom lideru Vladimiru Putinu bili su jasni – pristaće na prekid vatre do početka septembra ili se suočiti sa daljim ekonomskim sankcijama, uključujući carine za zemlje koje trguju sa Rusijom, koja je već pod zapadnim sankcijama, uključujući, verovatno, Kinu i Indiju, čije kupovine nafte pokreću rusku ekonomiju, a samim tim i Putinovu ratnu mašineriju. U međuvremenu, SAD će prodavati protivvazdušne odbrambene sisteme "Patriot" Evropljanima radi daljeg prenosa Ukrajincima, a takođe će isporučiti i dodatno oružje, iako količine i vrste oružja još uvek nisu poznate.

Trampovo dugo očekivano saopštenje izrečeno je na neobičan način – tokom konferencije za novinare u Ovalnom kabinetu, američki lider je uglavnom prepustio generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu da sumira i objasni novu politiku SAD, ograničavajući se na nekoliko usputnih komentara. Ipak, i u Kijevu i u zapadnoevropskim prestonicama osećao se olakšanje što Tramp ne napušta Ukrajinu, ali i zbog promene tona njegovog obraćanja Putinu, piše u svojoj analizi Politico.

Međutim, i u Kremlju su osetili olakšanje. Čini se da Moskva nije bila uplašena Trampovim pretnjama veoma oštrim tarifama, i ta smirenost na vrhu se šire odrazila na društvo. I ruska berza je mirno dočekala Trampovu objavu – u narednih nekoliko sati tržište je poraslo za 2,7 odsto, a ruska rublja je povratila neke gubitke u odnosu na dolar.

Ali se postavlja pitanje zašto Kremlj i ruska tržišta ne bi reagovali na ovaj način. Naime, prema rečima ruske politikologinje Tatjane Stanove, Moskva je u suštini protumačila Trampov ultimatum kao dozvolu ili odrešene ruke, "kart blanš za intenziviranje ofanzive u Ukrajini".

Isto važi i za ruskog vojnog analitičara Jurija Fedorova, koji kaže da se Kremlj zapravo plašio "neposrednog nametanja" sekundarnih sankcija kupcima ruske nafte, odnosno unapređenja zakona u Senatu SAD kojim bi se Rusiji i njenim trgovinskim partnerima nametnule strože kazne, i neposredne isporuke raketa dugog dometa. I stoga Moskva sada procenjuje da je dobila "zeleno svetlo" za nastavak vazdušnih udara, posebno zato što "Tramp nije spreman i ne želi da se upusti u veliki sukob sa Rusijom".

Dakle, Kremlj sada može da nastavi da seje haos i proliva mnogo više nevine krvi do kraja leta. U nedelji pre nego što je Sofija ubijena, ruske snage su lansirale više od 400 dronova i raketa u Ukrajinu, a sada lansiraju više od toga u jednoj noći. Pitanje je, kako piše Politico, da li će Tramp zaista postati oštriji u septembru, ili će Putin možda biti spreman da pristane na prekid vatre koji vodi mirovnom rešenju. Međutim, kako se kaže, nema mnogo razloga da se veruje u bilo šta od toga.

EPA/EFE/ALEXEY NIKOLSKY/SPUTNIK/KREMLIN /POOL MANDATORY CREDIT

U nedavnom intervjuu, dugogodišnja analitičarka Kremlja i bivša stručnjakinja za Trampovu politiku u vezi sa Rusijom, Fiona Hil, upozorila je da se američki predsednik odnosi "sa poštovanjem prema Putinu jer je zaista zabrinut zbog rizika od nuklearne eskalacije". Ali on takođe "razmišlja u smislu nekretnina, trgovine i ko šta dobija, bilo da su to minerali, zemljište ili retke zemlje", objasnila je. Ono što Tramp ne razume, rekla je, jeste da Putin ne želi prekid vatre. "On želi neutralisanu Ukrajinu, a ne onu koja može da izdrži vojni pritisak. Svi to vide, osim Trampa".

A osnova ovog mekog pristupa Moskvi, kako je Hil tvrdio, jeste lično idolizovanje Putina od strane američkog predsednika.

Iznenadni kraj rata je opasnost za Putina

Do sada, ruski predsednik nije promenio nijedan od svojih preduslova za okončanje sukoba. Zapravo, ponovo ih je ponovio na nedavno održanom Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekavši da se mirovni sporazum može postići samo ako postoji međunarodno priznanje teritorija za koje tvrdi da su ruske i kada Ukrajina usvoji neutralan, vojno nesvrstan status.

Do tada, Putin izgleda odlučan da nastavi rat iscrpljivanja, za koji se kaže da bi mogao biti veoma opasan za njega ako ga naglo prekine. Prema rečima Ele Panejah, sociologinje i istraživačice u Centru za nove evroazijske strategije – tink-tenku koji je osnovao ruski biznismen i dugogodišnji Putinov protivnik Mihail Hodorkovski – ruski autokrata mora da produži rat jer bi iznenadni kraj sukoba i kolaps ratne ekonomije izazvali "surovu i žestoku konkurenciju na svim nivoima društva za oskudne resurse".

• Samo jedna stvar će naterati Putina na pregovore, a to je ova
• "Tramp se sprema da očita lekciju Putinu" VIDEO

"Veterani koji se vraćaju, posebno vojnici sa ugovorima koji garantuju određeni društveni i ekonomski status, verovatno će zahtevati privilegije i poremetiti lokalnu ravnotežu moći, predstavljajući izazov i za elite i za institucije. Nova ratna elita pseudo-veterana, birokrata i interesnih grupa povezanih sa ratom takmičiće se sa pravim borcima i civilima, posebno na periferiji Rusije", kaže Panejah. A kako se ratni veterani vraćaju, "neizbežno će doći do sukoba sa onima koje doživljavaju kao 'kukavice' koje nisu išle da se bore". To je opasna kombinacija i nesumnjivo nešto što Kremlj takođe ima veoma na umu, zaključuje Politico.