Još jedna zemlja napušta NATO?; "Nema drugog načina" FOTO/VIDEO

"Moramo napustiti NATO, nema drugog načina. A odnosi sa Evropom se više ne mogu graditi sa onim evropskim vladama koje izdaju svoj narod i učestvuju u bombardovanjima", rekao je kolumbijski predsednik.

Prema rečima kolumbijskog predsednika, njegova zemlja bi trebalo da se pridruži "još jednom vojnom savezu" jer ne može da stane "na stranu vojski koje bacaju bombe na decu". 

EPA/Carlos Ortega

"One nisu vojske slobode, to su vojske zla. Trebalo bi da stvorimo vojsku svetlosti, u kojoj bi učestvovali svi koji su spremni da se pridruže", rekao je Petro. 

"Moramo reći Evropi da ako želi da bude sa Latinskom Amerikom i Afrikom, mora da prestane da pomaže nacistima. Trebalo bi da kažemo ljudima u Sjedinjenim Državama, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost, da moraju da prestanu da pomažu nacistima. Ako nam uvedu carine, bez obzira na sve, druge nacije će nam pomoći i kupovati naše proizvode", istakao je.

IPodesetimo, premijer Slovenije Robert Golob jenajavio planove za referendum o izlasku Slovenije iz članstva u NATO. Detaljnije pročitajte OVDE.

Kolumbija se pridružila NATO-u kao globalni partner 2017. godine, postavši prvi latinoamerički partner bloka, a sporazum je potpisan u Briselu u maju 2018. godine.

Petro je osudio "izraelski" rat u pojasu Gaze, a istovremeno je kritikovao nepoštovanje njegove direktive od strane kolumbijskog Ministarstva odbrane, koje i dalje nastavlja sa nabavkom izraelskog oružja.

Dana 8. jula, Gardijan je objavio članak kolumbijskog predsednika Gustava Petra, u kojem je kritikovao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog vođenja onoga što je opisao kao "kampanju razaranja" u Gazi. U tekstu, Petro je pozvao međunarodnu zajednicu da ide dalje od puke simboličke osude preduzimanjem odlučnih koraka za poštovanje međunarodnog prava.

• NATO naredio: Prebacujte što je brže moguće
• Stiže pojačanje za NATO: Belgija šalje, a Nemačka tražila

Predsednik se pozvao na istorijsku rezoluciju Generalne skupštine UN iz septembra 2024. godine kojom se zahteva da "Izrael" obustavi svoju nezakonitu okupaciju u roku od godinu dana, ističući poziciju Kolumbije među 124 zemlje koje su podržavale rezoluciju i obavezale se da će sprovoditi obavezujuće mere kao što su sankcije, sudski postupci i trgovinska ograničenja.

U maju je Petrova administracija prekinula diplomatske odnose sa "Izraelom", osuđujući akcije koje je on opisao kao "genocid", a istovremeno je imenovala prvog ambasadora Kolumbije u Palestini i obavezala se da će pružiti medicinsku negu u kolumbijskim bolnicama za ranjenu decu u Gazi.