Putinov najvažniji savetnik: Treći svetski rat je počeo; Moskva kreće s konvencionalnim naoružanjem, a onda...

To znači, smatra on, da Moskvi nije ostavljen drugi izbora nego da reaguje odlučno i efikasno.

Kako je preneo grčki portal pronews.gr, Trenjin je svoje stavove izneo opširnom autorkom članku u ruskom časopisu "Profil", a oni se smatraju ključnim jer zapravo označavaju ono što se govori unutar hodnika Kremlja.

Pronews.gr preneo je njegov članak u celosti:

Mnogi sada govore o putu čovečanstva ka trećem svetskom ratu, zamišljajući događaje slične onima iz 20. veka. Ali rat se odvija. Neće početi invazijom u stilu Barbarose u junu 1941. ili nuklearnom konfrontacijom u stilu Kubanske raketne krize.

U stvari, novi svetski rat je već u toku – samo što ga još nisu svi prepoznali. Za Rusiju, predratni period je završen 2014. Za Kinu je to bilo 2017. Za Iran, 2023.

Od tada, rat – u svom modernom, rasprostranjenom obliku – se intenzivirao. Ovo nije novi Hladni rat. Od 2022. godine, kampanja Zapada protiv Rusije je postala odlučnija.

• Alarmantno upozorenje: "Ako se ovo dogodi, sledećeg dana počinje treći svetski rat"
• Orban upozorava: Ukrajina u NATO, rat sa Rusijom i na kraju – treći svetski rat

Rizik od direktnog nuklearnog sukoba sa NATO-om zbog ukrajinskog sukoba se povećava.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću stvorio je privremeni prozor u kojem se takav sukob mogao izbeći, ali do sredine 2025. godine, jastrebovi u SAD i Zapadnoj Evropi su nas ponovo opasno približili.

U ovom ratu učestvuju vodeće svetske sile: Sjedinjene Države i njihovi saveznici s jedne strane, Kina i Rusija s druge strane. On je globalan, ne zbog svojih razmera, već zbog uloga: budućeg odnosa snaga.

Zapad vidi uspon Kine i ponovni uspon Rusije kao egzistencijalne pretnje. Njegov kontranapad, ekonomski i ideološki, ima za cilj da okonča ovu promenu. To je rat za opstanak Zapada, ne samo geopolitički već i ideološki.

Zapadni "globalizam" – bilo ekonomski, politički ili kulturni – ne može da toleriše alternativne kulturne modele.

Postnacionalne elite u SAD i Zapadnoj Evropi posvećene su održavanju svoje dominacije. Raznolikost pogleda na svet, kulturna autonomija i nacionalni suverenitet se ne vide kao opcije, već kao pretnje.

To objašnjava ozbiljnost zapadnog odgovora. Kada je Džo Bajden rekao brazilskom predsedniku Luli da želi da "uništi" Rusiju, otkrio je istinu koja stoji iza eufemizama poput “strateškog poraza“.

Izrael, koji podržava Zapad, pokazao je koliko je ova doktrina totalitarna – prvo u Gazi, zatim u Libanu, i konačno u Iranu.

• Brutalna poruka iz Moskve: Plaćate, a na samrti su...
• Preokret: Zelenski, ne napadaj Moskvu; "Patrioti" su na putu FOTO/VIDEO

Početkom juna, slična strategija je korišćena u napadima na ruske aerodrome.

Izveštaji ukazuju na učešće SAD i Velike Britanije u oba slučaja. Za zapadne planere, Rusija, Iran, Kina i Severna Koreja su deo jedne ose. Ovo verovanje oblikuje vojno planiranje. Kompromis više nije deo igre. Ono što vidimo nisu privremene krize već sukobi koji se stalno nastavljaju.

Istočna Evropa i Bliski istok su dve trenutne žarišta. Treće je odavno identifikovano: Istočna Azija, posebno Tajvan. Rusija je direktno uključena u situaciju u Ukrajini, ima interese na Bliskom istoku i može se uključiti u Pacifik.

Rat više nije okupacija, već destabilizacija.

Nova strategija se fokusira na sejanje unutrašnjih nemira: ekonomske sabotaže, društvenih nemira i psihološkog propadanja. Zapadni plan za Rusiju nije poraz na bojnom polju, već postepeni unutrašnji kolaps.

Njegova taktika je globalna. Napadi dronova ciljaju infrastrukturu i nuklearna postrojenja.

Politička ubistva više nisu zabranjena. Novinari, pregovarači, naučnici, čak i njihove porodice, su progonjeni.

Stambena naselja, škole i bolnice nisu kolateralna šteta – oni su mete. Ovo je totalni rat.

Ovo je podržano dehumanizacijom. Rusi se prikazuju ne samo kao neprijatelji već i kao podljudi.

Zapadna društva su manipulisana da ovo prihvate. Kontrola informacija, cenzura i istorijski revizionizam koriste se za opravdanje rata.

• Češko "ne" Americi i Ukrajini
• Zelenski ima neočekivanog saveznika u Beloj kući

Oni koji dovode u pitanje dominantni narativ etiketiraju se kao izdajnici. U međuvremenu, Zapad eksploatiše otvorenije sisteme svojih protivnika.

Nakon što je decenijama odbijala da interveniše u spoljnoj politici, Rusija je sada u defanzivi. Ali tim danima mora doći kraj. Dok naši neprijatelji koordinišu svoje napade, moramo poremetiti njihovo jedinstvo.

Evropska unija nije monolit. Mađarska, Slovačka i veći deo južne Evrope ne žele eskalaciju. Ove unutrašnje podele treba proširiti. Snaga Zapada leži u jedinstvu među njegovim elitama i ideološkoj kontroli koju imaju nad svojim stanovništvom.

Ali ovo jedinstvo nije neranjivo. Trampova administracija pruža redovne prilike. Njegov povratak je već smanjio učešće SAD u Ukrajini.

Međutim, trampizam ne treba romantizovati. Američka elita ostaje uglavnom neprijateljski nastrojena prema Rusiji.

Neće biti nove recesije. Rat u Ukrajini se pretvara u rat između Zapadne Evrope i Rusije. Britanske i francuske rakete već pogađaju ruske ciljeve. Obaveštajne službe NATO-a su ugrađene u ukrajinske operacije. Zemlje EU obučavaju ukrajinske snage i planiraju zajedničke napade.

Ukrajina je samo sredstvo. Brisel se sprema za širi rat. Ono što treba da se zapitamo jeste: Da li se Zapadna Evropa sprema da se brani ili da napadne? Mnogi njeni lideri su izgubili strateški sud. Ali neprijateljstvo je stvarno.

Cilj više nije obuzdavanje, već “rešavanje ruskog pitanja“ jednom za svagda. Svaka iluzija da će se poslovanje vratiti kao i obično mora biti odbačena.

Čeka nas dug rat. Neće se završiti kao 1945. godine, niti će rezultirati koegzistencijom Hladnog rata. Naredne decenije će biti turbulentne. Rusija se mora boriti za svoje pravo mesto u novom svetskom poretku.

Dakle, šta bi trebalo da uradimo?

Pre svega, moramo da ojačamo naš domaći front. Potrebna nam je mobilizacija, ali ne kruti modeli sovjetske prošlosti.

Potrebna nam je pametna, adaptivna mobilizacija u svim oblastima – ekonomskoj, tehnološkoj i demografskoj. Rusko političko vođstvo je strateška prednost. Mora ostati nepokolebljivo i vizionarsko.

Moramo da promovišemo unutrašnje jedinstvo, socijalnu pravdu i patriotizam.

Svaki građanin mora da oseti šta je važno. Moramo da uskladimo naše fiskalne, industrijske i tehnološke politike sa realnošću dugog rata. Politika nataliteta i kontrola imigracije moraju da preokrenu naš demografski pad.

Drugo, moramo da konsolidujemo naše spoljne saveze. Belorusija je snažan saveznik na Zapadu. Severna Koreja je pokazala kredibilitet na Istoku. Ali nam nedostaje sličan partner na Jugu. Ovaj jaz mora biti rešen.

Rat između Izraela i Irana nudi važne lekcije. Naši protivnici blisko koordinišu. Moramo učiniti isto. Ne kopiranjem NATO-a, već stvaranjem sopstvenog modela strateške saradnje.

Takođe bi trebalo da težimo redovnoj saradnji sa Trampovom administracijom.

Ako nam ovo omogući da oslabimo američke ratne napore u Evropi, trebalo bi da to iskoristimo.

Ali ne bi trebalo da mešamo taktiku sa strategijom. Američka spoljna politika ostaje fundamentalno kontradiktorna.

Druge evropske sile poput Britanije, Francuske i Nemačke moraju shvatiti da su ranjive. Njihove prestonice nisu neranjive. Ista poruka mora stići do Finske, Poljske i baltičkih država. Izazovi se moraju brzo i odlučno odgovoriti.

Ako je eskalacija neizbežna, moramo razmotriti preventivne akcije – prvo konvencionalnim oružjem.

A ako je potrebno, moramo biti spremni da upotrebimo "specijalna sredstva", uključujući nuklearno oružje, uz punu svest o posledicama. Odvraćanje mora biti i pasivno i aktivno.

Naša greška u Ukrajini je bila što smo predugo čekali. Odugovlačenje je stvorilo iluziju slabosti. Ovo se ne sme ponoviti. Pobeda znači ometanje neprijateljskih planova, a ne zauzimanje teritorije.

Konačno, moramo probiti informacioni štit Zapada. Bojno polje sada uključuje narative, saveze i javno mnjenje. Rusija mora ponovo da nauči da se uključuje u unutrašnju politiku drugih, ne kao agresor, već kao branilac istine.

Vreme iluzija je prošlo. Nalazimo se u svetskom ratu. Jedini put napred je kroz smelu, stratešku akciju.