Moskvom vlada "atmosfera straha"; Gušenja u kadi, utapanja, padanja s terase...

Iako zbog zatvorenosti Rusije ne postoji tačan i pouzdan broj, prema zapadnim agencijama i ruskim aktivistima više od 75 važnih osoba iz političkih, vojnih i poslovnih krugova Rusije umrlo je pod sumnjivim ili nerazašnjenim okolnostima od februara 2022. do jula 2025. godine.

U to su uključeni oligarsi, političari, vojni zvaničnici i osobe povezane s državnim strukturama.

Službena Moskva njihova je stradanja nazivala samoubistvima, padovima s prozora, slučajnim trovanjima, srčanim udarima ili nasilnim smrtima u porodičnim tragedijama.

Poslednji takav slučaj je smrt Romana Starovojta.

Njegovo telo pronađeno je u moskovskoj četvrti Odintsovo, u kojoj žive mnogi članovi ruske elite. Ruski mediji izvestili su da je počinio samoubistvo u parku i to pištoljem koji mu je poklonio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Starovojt je od maja 2024.bio ministar saobraćaja, a pre toga bio je guverner Kurske oblasti koju su ukrajinske snage napale u avgustu 2024, što je predstavljalo poniženje za Rusiju.

Starovojt je smenjen s ministarske funkcije neposredno uoči samoubistva.

Padovi s prozora, utapanja u kadi i bazenu

Profimedia

Jevgenij Prigožin poginuo je u avionskoj nesreći dva meseca nakon što je pokrenuo pobunu protiv predsednika Putina uz svoju plaćenićku vojsku Vagner.

On i njegovi ljudi odigrali su značajnu ulogu u prvoj godini rata u Ukrajini, ali kada su izrazili nezadovoljstvo vođenjem rata i krenuli u vojni pohod na Moskvu bilo je jasno da neće dugo trajati. Danas nema više ni njega ni njegove grupe.

Jedna od retkih kompanija u Rusiji koja se na početku stidljivo oglasila protiv invazije na Ukrajinu, uz objašnjenje da će takav rat oslabiti ekonomiju, bio je Lukoil.

Predsjednik tog energetskog diva Ravil Maganov umro je nakon navodnog pada s prozora bolnice u Moskvi.

Padom s prozora svoj život su okončali i oligarh Pavel Antov i Marina Jankina, finansijska direktorka zapadnog vojnog okruga.

Samoubistvo vešanjem počinili su Sergej Protosenja, bivši izvršni direktor Novateka, visoki menadžer u Gazpromu Aleksander Tjuljakov i Roman Malik, pukovnik zadužen za mobilizaciju.

Niz se nastavlja gušenjima u kadi, utapanjima u bazenu, padom niz stepenice, a najčešće navođeni razlog smrti je srčani udar.

Ruski mediji nikada nisu istraživali šta stoji iza ovolikog broja smrtnih slučajeva uticajnih ljudi, a službena Moskva tek bi izrazila ssaučešćei ignorisala pitanja zapadnih medija.

Atmosfera straha

Ruski profesori i analitičari koji su pobegli na zapad uglavnom se boje da pod svojim imenom komentarišu ove smrti.

Ipak, daju naslutiti da su one posledica složenih borbi za moć, kontrolu nad resursima i jasnog i brzog uklanjanja potencijalnih pretnji režimu.

Sve to proizvodi dodatnu atmosferu straha i nesigurnosti unutar elite, što dodatno učvršćuje autoritarnu kontrolu i odvraća ih od toga da se suprostave režimu.

U tom smislu, sumnjive smrti služe i kao upozorenje onima koji bi mogli da budu disidenti ili pretnja.

Na tom tragu je i profesor Džefri Vinters, politolog sa univerziteta Ilinois, autor knjige “Oligarsi”, koji ističe da je bogate ljude u Rusiji gotovo nemoguće ubiti bez odluke države.

"To su milijarderi s telohraniteljima, s pristupom najboljoj medicinskoj nezi, privatnim vozačima, sa svim najboljim uslovima zaštite koju novac može da kupi", kazao je on.

"Ne mogu direktno da tvrdim, ali čini se logično da te ljude ‘miče’ ona ista ruka koja im je i omogućila da postanu bogati, uticajni ili visoko politički pozicionirani", dodao je.

Nelojalnost jednako smrt

Sve te sumnjive smrti Ukrajina koristi kako bi upozorila beskrupuloznost ruskog režima i pojasnila zapadu protiv čega se ukrajinci ustvari bore.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak izjavio je da u Rusiji nelojalnost znači smrt.

Nekadašnja savetnica Bele kuće za Rusiju i odličan poznavaoc načina na koji Kremlj funkcioniše Fiona Hil rekla je da ne treba sve smrti stavljati pod ist ime i zakopavati se u teorije zavere, ali se ni ne treba čuditi što nedemokratski režim ne funkcioniše na demokratski način.

Hil je u intervjuu za Gardijan naglasila da je to samo jedan segment rata Rusije sa zapadom koji već uveliko traje.

"Sindrom iznenadne smrti uticajnih Rusa", kako je BBC prošle gopdine prozvao ove slučajeve nije počeo u vreme invazije na Ukrajinu.

I pre napada na Ukrajinu barem 38 smrtnih slučajeva poslovnih ljudi koji su u nekom trenutku bili bliski Kremlju objašnjava se nesrećnim ili misterioznim okolnostima.

Najpoznatiji slučaj je oligarh Boris Berezovski koji je počinio samoubistvo u svom domu blizu Londona.

Britanski istražioci su nakon istrage rekli da nisu pronašli nikakve dokaze da je reč o nasilnoj smrti, ali u prostoru društvenih mreža u to objašnjenje mnogi nisu poverovali.

Kao što ni danas mnogi ne veruju da su uticajni i bogati Rusi toliko nepažljivi ili psihički labilni.