11.07.2025.
23:16
Šok u Severnoj Koreji: Kim Džong Un mora da odgovara?
Čoj Min-kjung, koja je prebegla iz Severne Koreje, podnela je tužbu protiv severnokorejskog lidera Kim Džong Una pred sudom u Seulu, navodeći mučenje i seksualno nasilje u pritvorskim objektima režima u Pjongjangu.
Čoj Min-kjung (53) traži 50 miliona vona (37.000 američkih dolara) odštete od severnokorejske države, a takođe zahteva od tužilaca da istraže optužbe za zločine protiv čovečnosti protiv Kima i pet drugih zvaničnika.
"Prošlo je 13 godina otkako sam se nastanila u Južnoj Koreji, ali i dalje patim od teškog postraumatskog stresnog poremečaja zbog posledica mučenja i živim zavisna od lekova", rekla je Čoj za Gardijan, ukazavši na ožiljke na telu. Čoj je pobegla iz Severne Koreje 1997. godine, ali je prisilno vraćena u zemlju iz Kine četiri puta između 2000. i 2008. godine.
Kada je poslednji put deportovana iz Kine 2008. godine, provela je pet meseci u pritvoru u tri objekta u provinciji Severni Hamgjong.
U žalbama, u koje je Gardijan imao uvid, detaljno se opisuju konkretni incidenti, uključujući seksualni napad tokom nehigijenskog pretresa telesnih šupljina bez rukavica, prebijanje zbog kojeg joj je pukla bubna opna i ostala je bez svesti i sistematsko mučenje, tokom kojeg je morala da stoji u bolnim položajima do 15 sati dnevno.
Podnesci u centralnom okružnom sudu i tužilaštvu u Seulu predstavljaće, kako kažu pristalice, prvi put da je neko ko je pobegao iz Severne Koreja pokrenuo pravni postupak zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji pred južnokorejskim sudovima.
U podnescima se navodi da Kim Džong Un snosi odgovornost za navodno nasilje, kao osoba koja ima komandnu odgovornost za sistematske zločine protiv čovečnosti.
Tužba se u velikoj meri oslanja na istražnu komisiju UN iz 2014. godine koja je utvrdila da je Severna Koreja počinila široko rasprostranjene zločine protiv čovečnosti, uključujući mučenje, seksualno nasilje i proizvoljno pritvaranje.
Izveštaj je dokumentovao sistemske zloupotrebe u mreži političkih zatvorskih logora u zemlji, u kojima se procenjuje da je zatvoreno između 80.000 i 120.000 ljudi. Prethodne građanske tužbe protiv Severne Koreje uključuju slučajeve bivših ratnih zarobljenika koji traže nadoknadu za prisilni rad, porodice Južnokorejaca otetih tokom Korejskog rata i slučaj iz 2023. godine kojim se traži odšteta za uništenje međukorejske kancelarije za vezu.
2 Komentari
Možda vas zanima
Oglasio se većinski vlasnik NIS-a: Evo šta kažu o sankcijama i rafineriji
Naftna industrija Srbije (NIS) prilagođava svoje poslovanje američkim sankcijama koje si stupile na snagu 9. oktobra, navodi se u današnjem saopštenju većinskog vlasnika NIS-a, ruske kompanije Gasprom njeft.
17:55
3.12.2025.
1 d
Rat – dan 1.380: Napadnut Herson; Rusi ostali bez Mig-a; Značajan susret Putina i Vitkofa
Rat u Ukrajini – 1.380 dan. Ruske snage su jutros granatirale Dnjeprovski okrug Herson, ranivši tri osobe, izvestila je Hersonska regionalna vojna uprava (VU) na Telegramu, prenosi Ukrinform.
23:55
4.12.2025.
17 h
Partizanova "šok terapija" – pao je Bajern; "Teška nedelja za nas"
Košarkaši Partizana savladali su Bajern Minhen na domaćem parketu sa 92:85, u okviru 14. kola Evrolige.
23:50
4.12.2025.
17 h
Za infarkt – Srbija ostala bez pobede na neverovatan način!
Rukometašice Srbije remizirale su protiv selekcije Farskih ostrva rezultatom 31:31 (16:14) u meču 2. kola druge faze Svetskog prvenstva u Nemačkoj.
17:10
4.12.2025.
1 d
Amerika dala licencu Lukoilu: Evo do kada može da radi
Sjedinjene Američke Države produžile su danas dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do 29. aprila 2026.
17:21
4.12.2025.
1 d
Komentari 2
Pogledaj komentare Pošalji komentar