Rusi lažu; "Ovo je bajka za budale"

Prema njegovim rečima, Rusi, koji su okupirali Mariupolj, obnavljaju fasade zgrada uz glavne ulice, tamo gde dovode kamere da snimaju.

"Ali, iza ugla – samo su ruševine i praznina. Mnogi još uvek žive u na pola uništenim stanovima, sa zidovima koji se jedva drže," dodaje taj Ukrajinac koga je BBC nazvao Džon, jer je njegov pravi identite sakriven.

Podseća se da su prošle nešto više od tri godine otkako su ruske snage zauzele Mariupolj nakon brutalne opsade i neselektivnog bombardovanja. U tim napadima ubijeno je na hiljade ljudi, a UN su procenile da je 90% stambenih zgrada oštećeno ili uništeno.

Propaganda i stvarnost

Poslednjih meseci vide-snimci i objave nekoliko proruskih influensera prikazuju sliku sjajnog grada u kojem su zgrade obnovljene i gde se život navodno vratio u normalu.

Ali, BBC je razgovarao s više od šest osoba - nekima koje još žive u Mariupolju, a drugima koji su pobegli nakon što su neko vreme proveli pod okupacijom - kako bi stvorio realnu sliku života u tom gradu.

"Kruže mnoge laži," kaže 66-godišnja Olga Oniško, koja je krajem prošle godine pobegla iz Mariupolja i sada živi u ukrajinskom Ternopilju.

"Imali smo predivan grad, a sada je bolestan. Ne bih rekla da su (ruske vlasti) puno toga obnovile. Postoji taj jedan glavni trg – samo su tamošnje zgrade obnovljene. Na mnogim mestima gde su nekad bile zgrade sada su samo prazne parcele. Uklonili su ruševine, ali nisu ni razdvojili tela poginulih – samo su ih natovarili zajedno sa šutom na kamione i izvezli iz grada," kaže.

Mariupolj se, osim toga, suočava s ozbiljnim nestašicama vode.

"Voda dođe jedan ili dva dana, pa onda ne teče tri dana. Držimo kante i flaše s vodom kod kuće. Voda je toliko žuta da ju je zastrašujuće piti čak i nakon što se prokuva," govori James, još jedan stanovnik Mariupolja kom je takođe promenjeno ime.

• Poruka Moskve: Mi smo jedan narod
• Rusi "melju"; Granica je probijena; Gotovo je?

Sergej Orlov, koji se naziva zamenikom gradonačelnika Mariupolja u egzilu, kaže da je kanal Siverski Donjec–Donbas, koji je snabdevao grad vodom, oštećen tokom borbi.

"Samo je jedan rezervoar ostao kao izvor vode za Mariupolj. Za tadašnju populaciju to bi bilo dovoljno za otprilike godinu i po. Budući da okupacija traje duže od toga, to znači da više nema pitke vode. Voda koju ljudi sada koriste ne ispunjava ni minimalne higijenske standarde za pitku vodu," objašnjava Sergej.

Stanovnici kažu da su česti i prekidi u snabdevanju strujom, hrana je skupa, a lekova gotovo da nema. " Dijabetičari jedva uspevaju da dođu do insulina na vreme, a cene su bezobrazno visoke," dodaje James.

Uprkos svemu, stanovnici kažu da je najteži deo života u gradu gledati šta ukrajinsku decu uče u školama.

"Uče decu lažnim informacijama i propagandi. Na primer, u školskim udžbenicima piše da su Donjeck, Lugansk, Harkov, Zaporožje, Herson, Odesa, Krim pa čak i Dnjipropetrovska oblast već deo Rusije," kaže Andrij Kožušina, koji je studirao na univerzitetu u Mariupolju godinu dana nakon okupacije.

Opisuje i posebne časove pod nazivom "Razgovori o važnim stvarima", na kojima učenicima govore kako je Rusija 2022. oslobodila rusofono stanovništvo tih regija od nacista.

Tajni otpor

Neki Ukrajinci vode tajni otpor protiv Rusije i pod okriljem noći šaraju zidove bojama ukrajinske zastave – plavom i žutom – i lepe letke s porukama poput "Oslobodite Mariupolj" i "Mariupolj je Ukrajina".

Takođe, te grupe imaju i cilj da prikupljaju obaveštajne podataka za ukrajinsku vojsku.

• "Jesu li potpuno poludeli?"; Pucaju na sopstvene vojnike
• Putinovi "bajkeri samoubice" na jeftinim kineskim motorima; Rusi imaju novu taktiku VIDEO

"Beležim informacije o kretanju ruske vojske. Pratim gde prevoze oružje, koliko vojnika ulazi i izlazi iz grada te koje se opreme popravljaju u industrijskim zonama. Tajno fotografišem, a slike čuvam dok ih ne pošaljem ukrajinskoj obaveštajnoj službi preko sigurnih kanala," objašnjava James.

Povremeno te grupe otpora pokušavaju da sabotiraju civilne ili vojne operacije. Najmanje dva puta je železnička pruga prema Mariupolju bila u prekidu jer su aktivisti zapalili signalnu kutiju.

Mir po svaku cenu?

Dok traju razgovori između Ukrajine i Rusije, unutar i izvan Ukrajine pojavile su se ideje da bi Kijev mogao da pristane na ustupke teritorija u zamenu za mirovni sporazum.

"Predati teritoriju zarad 'dogovora s Rusijom' bila bi izdaja. Desetine ljudi svakodnevno rizikuju živote da bi poslali informacije Ukrajini, ne zato da neki diplomata u odelu potpiše papir kojim će nas 'predati'," kaže Džon.

"Ne želimo 'mir po svaku cenu'. Želimo oslobođenje", zaključio je.