Iran na rubu paranoje? Brutalna pogubljenja i masovna hapšenja

Vlasti tvrde da su to neophodne mere za očuvanje nacionalne bezbednosti, ali mnogi posmatrači i aktivisti upozoravaju da su to zapravo pokušaj gušenja neslaganja i pooštravanja kontrole nad stanovništvom.

Prema informacijama koje je objavio Persijski Bi-Bi-Si, iranski zvaničnici tvrde da su izraelski agenti bez presedana infiltrirali iranske bezbednosne strukture.

Veruje se da su upravo informacije prosleđene Izraelu omogućile niz atentata na visoke komandante Iranske revolucionarne garde (IRGC) i naučnike povezane sa nuklearnim programom. Potresene razmerama i preciznošću ovih atentata, iranske vlasti su pokrenule široku akciju protiv svakoga ko je osumnjičen za saradnju sa stranim obaveštajnim službama.

• Priznali su; Pokušan atentat: "Da je bio na našem nišanu, eliminisali bismo ga"
• Netanjahu: Ova pobeda otvara vrata...
• Pezeškijan kritikovao Izrael: Iran nikada nije započeo nijedan rat; Oni krše međunarodno pravo

Tokom 12-dnevnog sukoba sa Izraelom, tri osobe optužene za špijunažu su pogubljene, a još tri su pogubljene dan nakon proglašenog prekida vatre. Državna televizija je takođe emitovala navodna priznanja nekih od uhapšenih, koji su, kako se tvrdi, priznali da su sarađivali sa izraelskim Mosadom.

U međuvremenu, stotine ljudi je pritvoreno širom zemlje pod optužbama za špijunažu. Prema iranskoj novinskoj agenciji Fars, koja je bliska Revolucionarnoj gardi, više od 700 ljudi je uhapšeno od 13. juna, kada je počeo izraelski napad na Iran.

Aktivisti za ljudska prava izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog razvoja događaja, navodeći dobro poznatu praksu Irana iznuđivanja priznanja i sprovođenja nepravednih suđenja. Oni se plaše da bi broj pogubljenja mogao dodatno porasti.

Iransko Ministarstvo obaveštajnih službi tvrdi da vodi ''neumornu borbu'' protiv zapadnih i izraelskih obaveštajnih mreža, uključujući CIA, Mosad i britanski MI6. Pored talasa hapšenja, iranske vlasti su počele da šalju upozoravajuće poruke građanima čiji su brojevi telefona povezani sa izraelskim stranicama na društvenim mrežama. U porukama se od njih traži da odmah napuste stranice ili se suoče sa krivičnim gonjenjem.

• Iranci doneli istorijsku odluku: Ostao još jedan korak
• Putin: Hajde da taj sukob smatramo prošlošću
• Priznali su: Spremali likvidaciju iranskog vrhovnog vođe

Pritisak raste i na novinare koji rade za medije na persijskom jeziku van zemlje, uključujući Persijski Bi-Bi-Si, Iran Internašonal i Manoto TV. Prema Iran Internašonal, Iranska revolucionarna garda uhapsila je roditelje i brata voditeljke kanala u Teheranu kako bi je primorala da podnese ostavku zbog izveštavanja o ratu sa Izraelom. U organizovanom pozivu koji su omogućili bezbednosni agenti, njen otac ju je upozorio da bi posledice mogle biti još teže ako ne prekine saradnju sa stanicom.

Novinari Persijski Bi-Bi-Si takođe su doživeli slične pretnje i zastrašivanje. Iranske vlasti su kontaktirale njihove porodice i opravdale moguće mere protiv njih nazivajući ih ''ratnim zločinima''. Novinare su nazvali ''mohareb'' - što znači ''neprijatelj Božiji'', optužba koja po iranskom zakonu nosi smrtnu kaznu.

Manoto TV je takođe prijavila pretnje porodicama svojih zaposlenih, od kojih se neki suočavaju sa optužbama kao što su špijunaža i ''neprijateljstvo prema Bogu'' - zločini kažnjivi smrću. Posmatrači veruju da su mere deo šire kampanje zastrašivanja, ne samo protiv aktivista i novinara, već i protiv umetnika, pisaca i rođaka žrtava prethodnih protesta.

Posebno su ciljane osobe povezane sa protestima 2022. godine, koji su održani pod sloganom ''Žene, život, sloboda''. Stotine ljudi je ubijeno, a hiljade uhapšeno u tim protestima. Sada se hapse članovi porodica ubijenih. Većina pritvorenih nije optužena ni za jedan konkretan zločin, a mnogi slučajevi se vode bez ikakvog transparentnog procesa.

• Ovo je svet čekao; Pobeda je proglašena – "oštar šamar Americi"
• "Ovo izgleda kao početak kraja"
• "Smrt Izraelu, smrt Americi" VIDEO

Tokom sukoba sa Izraelom, iranske vlasti su ozbiljno ograničile pristup internetu. Iako je proglašeno primirje, puna povezanost još uvek nije uspostavljena. Pristup društvenim mrežama kao što su Instagram, Telegram, Jutjub i Iks mreža je godinama blokiran u Iranu i može se koristiti samo putem VPN servisa.

Zagovornici ljudskih prava sve češće prave poređenja sa osamdesetim godinama prošlog veka, kada su vlasti brutalno obračunavale političku opoziciju tokom iransko-iračkog rata. Posebno se sećaju masovnih pogubljenja iz 1988. godine, kada su hiljade političkih zatvorenika, od kojih su mnogi već odslužili kazne, pogubljene nakon tajnih suđenja pred takozvanim ''komisijama smrti''.

Većina žrtava je sahranjena u neobeleženim masovnim grobnicama. Postoji bojazan da bi Iran, oslabljen svojim međunarodnim položajem nakon rata sa Izraelom, ponovo mogao da krene istim putem – represijom, zatvaranjem i pogubljenjima u pokušaju da uguši svaki trag neslaganja.