Svi detalji američkog napada na nuklearna postrojenja VIDEO

Predsednik Donald Tramp izjavio je da je cilj napada bio "uništenje iranskih kapaciteta za obogaćivanje nuklearnog materijala i zaustavljanje nuklearne pretnje koju predstavlja svetski broj 1 državni sponzor terorizma." Tvrdio je da je misija bila uspešna, rekavši u televizijskom obraćanju iz Bele kuće da su nuklearni objekti "potpuno i u celosti uništeni."

Napadi su pogodili dva glavna iranska centra za obogaćivanje uranijuma: snažno utvrđeni planinski objekat u Fordou i veći pogon za obogaćivanje u Natanzu, koji je Izrael nekoliko dana ranije napao manjim oružjem.

Fordou je sakriven na padinama planine južno od Teherana i veruje se da je dublje pod zemljom nego Tunel Lamanš koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku. Dubina Fordoua ispod površine otežava pristup izraelskom oružju i smatra se da samo SAD poseduje bombu "razarač bunkera" koja je dovoljno snažna i velika da uništi Fordou, piše BBC.

• Ameri ušli u rat sa Iranom; Stigao odgovor; Pokrenut novi napad; Odjekuju eksplozije
• SAD bombardovale Iran

Ta američka bomba zove se GBU-57 Massive Ordnance Penetrator (MOP). Teška je 13.000 kilograma i, prema stručnjacima, može probiti oko 18 metara betona ili 61 metar zemlje pre eksplozije.

Veruje se da se tuneli u Fordou nalaze na dubini od 80 do 90 metara ispod površine, pa čak ni MOP nije zagarantovano uspešan, ali je jedina bomba koja može doći blizu cilja. Američki mediji navode da su MOP bombe korišćene u napadima.

Sjedinjene Američke Države su putem diplomatskih kanala kontaktirale Iran kako bi poručile da su vazdušni napadi jedino što su nameravale da preduzmu i da "napori za promenu režima nisu planirani", prema izjavama američkih zvaničnika za CBS News.

Takođe je bombardovan i treći objekat blizu drevnog grada Isfahana, za koji se veruje da Iran u njemu čuva uranijum gotovo dovoljne čistoće za izradu bombe. Iranski zvaničnici su priznali da su objekti pogođeni, ali nisu odmah izneli detalje o šteti.

Šon Haniti sa Fox Newsa izjavio je da su nuklearna postrojenja u Natanzu i Isfahanu pogođena sa 30 projektila Tomahawk, ispaljenih sa američkih podmornica udaljenih oko 650 kilometara.

Reakcije na napad

Tramp je upozorio da su mogući dodatni napadi. "Iran, nasilnik Bliskog istoka, sada mora da postigne mir. Ako to ne učini, budući napadi će biti daleko veći i znatno lakši", rekao je, a potom se oglasio i na svojoj društvenoj mreži Truth Social:

"Svaku osvetu Irana protiv Sjedinjenih Američkih Država dočekaćemo silom mnogo jačom od one kojoj smo svedočili večeras", napisao je Tramp.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči, koji se nalazi u Evropi na diplomatskim razgovorima, odgovorio je u ranim jutarnjim satima u nedelju objavom na mreži X, rekavši da zemlja "zadržava sve opcije za odbranu svog suvereniteta, interesa i naroda". Otprilike u isto vreme u Izraelu su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost zbog dolaznih iranskih balističkih raketa.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, nazvao je američke napade "opasnom eskalacijom u regionu koji je već na ivici – i direktnom pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti".

Dok su se ljudi na Bliskom istoku budili uz vesti o napadima, Trampova odluka odjeknula je među kongresmenima.

Istaknuti republikanci su ga podržali, nazivajući napade neophodnim odgovorom na iranske ambicije za razvoj nuklearnog oružja, dok su stariji demokratski i neki republikanski zakonodavci osudili ovaj potez kao neustavan, izražavajući bojazan da bi mogao uvući SAD u rat.

Iran je upozorio da bi američki ulazak u rat mogao izazvati odmazdu, uključujući napade na američke snage u regionu ili ubrzanje nuklearnog programa – pod pretpostavkom da je isti preživeo američko bombardovanje.