Rusi grade tajnu vojnu bazu kod granice? Satelitski snimci otkrili masovne radove FOTO

Veliki iskopni radovi su sprovedeni i nekoliko novih zgrada je izgrađeno u garnizonu Lupče-Savino, koji je deo grada Kandalakša. Prema upravi Murmanske regije, gradi se vojni grad za novu artiljerijsku brigadu i njeno osoblje, a Rusija planira da smesti i deo inženjerijske brigade na istoj lokaciji.

Prema Yle-u, ruska vojska je poslednjih godina to područje koristila samo za skladištenje. Nijedna informacija o ovim građevinskim radovima do sada nije bila objavljena van Rusije.

Satelitski snimci takođe otkrivaju promene na ruskim vojnim lokacijama na Karelijskoj prevlaci. Nova oprema je posebno vidljiva u garnizonu Sapjornoje, a Rusija je nastavila s vojnim pripremama u Petrozavodsku, najvećem gradu Republike Karelije.

Rusija sada može pojačati snage na istočnoj granici

Yle navodi dva razloga za povećanje vojne aktivnosti blizu Finske. Prvi, hitniji razlog, jeste obuka vojnog osoblja i servisiranje starije opreme za rat u Ukrajini. To se vidi iz ranijih nalaza Yle-a, poput pražnjenja garnizona Alakurti, izgradnje skladišnih hala i postavljanja velikog šatorskog kampa na Karelijskoj prevlaci.

Međutim, novi satelitski snimci iz Lupče-Savina su dokaz novog razvoja: Rusija želi trajno da pojača svoje snage uz granicu s Finskom.

"Da je jedina svrha slanje snaga u Ukrajinu, naravno da ne bi bilo potrebe za takvom infrastrukturom tamo", kaže Marko Eklund, penzionisani major i vojni stručnjak koji je analizirao satelitske snimke za Yle. Eklund, koji je dugo pratio ruske oružane snage, ističe da razmere građevinskog projekta pokazuju da Rusija oseća potrebu da ojača vojsku u toj regiji.

Kandalakša – strateški položaj na obodu Kolskog poluostrva

Dve brigade u Lupče-Savinu zajedno će dovesti nešto više od 2.000 vojnika u to područje, procenjuje Eklund. Garnizon Lupče-Savino nalazi se na severozapadnom delu Kandalakše, oko 110 kilometara od finske granice. Kandalakša je ključna saobraćajna tačka na vrhu Belog mora, dok je Lupče-Savino zatvorena vojna oblast.

Satelitski snimci pokazuju da je na dužini od 1,4 kilometra šuma očišćena i da su izvedeni iskopni radovi. Stari objekti su srušeni, a nove građevine izgrađene su tokom protekle zime. Prema građevinskom planu, treba da se izgradi još desetak novih zgrada, od kojih nijedna još nema temelje na najnovijim snimcima. Eklund ističe strateški značaj tog područja za Rusiju – tu je ruska teritorija najuža, a udaljenost od finske granice do Belog mora je mala, što Rusija smatra rizikom.

"Ako bi se taj uski prolaz izgubio u nekoj situaciji, kopnena veza između Kolskog poluostrva i ruske Severne nuklearne podmorničke flote s ostatkom Rusije bila bi prekinuta", kaže Eklund.

Nova vojna oprema na Karelijskoj prevlaci

Promene su počele prošlog novembra u garnizonu Sapjornoje na Karelijskoj prevlaci, oko 70 kilometara od finske granice. Raznolikost opreme u Sapjornojeu ukazuje na inženjerijske snage, a Eklund veruje da su najveća vozila pontonski mostovi.

Razvoj u Sapjornojeu može biti povezan s većim garnizonom Kamenka, gde Rusija unapređuje motorizovanu pešadijsku brigadu u diviziju. Ruska brigada obično ima oko 4.000 vojnika, dok divizija ima nešto manje od 10.000.

"Kako broj vojnika u Kamenki raste, može postati potrebno otvoriti drugi garnizon. Taj drugi bi mogao biti Sapjornoje, jer ima staru vojnu infrastrukturu i dobre terene za obuku", kaže Eklund.

Rusija osniva armijski korpus u Kareliji

Kao deo jačanja snaga blizu Finske, Rusija osniva potpuno novi 44. armijski korpus u Republici Kareliji, što u praksi znači oko 15.000 dodatnih vojnika iza istočne granice. Značajan deo opreme korpusa verovatno dolazi iz velikog skladišta u Petrozavodsku, gde su pohranjena stara sovjetska oklopna vozila, artiljerija, kamioni i druga specijalna oprema. Najnovije slike pokazuju da se količina opreme ponovo povećava, a dovršena je i četvrta nova hala za opremu.

U Petrozavodsku je osnovana i brigada železničkih trupa, a njeno zapovedništvo i jedan bataljon već su operativni. Osnivanje zapovedništava u Petrozavodsku znači da se vojne operacije sada usmeravaju sve bliže finskoj granici.

Višestruko povećanje tenkova blizu Finske

Rusija opravdava vojno jačanje blizu finske granice pristupanjem Finske i Švedske NATO-u. Prošle godine Rusija je ponovo uspostavila Lenjingradsku vojnu oblast neposredno iza finske granice. Pored stvaranja novog armijskog korpusa, jačanje trupa vidljivo je i u pretvaranju brigada iz regije Sankt Peterburg u divizije, čime se broj osoblja udvostručuje ili čak utrostručuje.

Pre invazije na Ukrajinu, Rusija je imala oko 30.000 vojnika u području sadašnje Lenjingradske vojne oblasti, ali Eklund procenjuje da bi ih prema sadašnjim planovima u budućnosti moglo biti gotovo 100.000. Dodaje da su jedinice raspoređene blizu Finske pre rata u Ukrajini imale manje od stotinu glavnih borbenih tenkova. Ako Rusija u potpunosti sprovede svoje planove, taj bi se broj uskoro mogao višestruko povećati.