Ajatolah umire, sprema se naslednik; Ko je zapravo nemilosrdni iranski vrhovni vođa, Ali Hamnej?

Američki predsednik istovremeno jasno daje do znanja, kako javno tako i privatno, da trenutno ne želi da uključi SAD u ovaj sukob.

Proteklog vikenda visokopozicionirani američki zvaničnik otkrio je za CNN da su Izraelci imali mogućnost da eliminišu iranskog vrhovnog vođu. Prema rečima istog zvaničnika, SAD je obavestio Izrael o Trampovom protivljenju tom planu, nakon čega on nije sproveden.

Profimedia

Tramp teži smirivanju situacije, izbegavajući uvlačenje u još jedan bliskoistočni sukob, pritom vodeći računa o promenama u politici svoje stranke. Portparol izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kasnije je za CNN kategorički demantovao izveštaje o Trampovom odbijanju izraelskog plana, nazivajući ih "lažnima".

• Totalna drama: Ljudi su zarobljeni; Sprema se velika evakuacija
• Obrt: Iran se sprema da izađe iz Sporazuma o nuklearnom oružju

Ko je Ali Hamnej?

A ko je trenutni vrhovni vođa Islamske Republike Iran? Kada se u oktobru prvi put nakon pet godina pojavio u javnosti, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej imao je beskompromisnu poruku. Izrael "neće dugo trajati", rekao je desetinama hiljada pristalica u džamiji na propovedi.

"Moramo se suprotstaviti neprijatelju dok istovremeno jačamo svoju nepokolebljivu veru", rekao je tada. Nekoliko dana ranije Izrael je ubio Hasana Nasralaha, iskusnog generalnog sekretara Hezbolaha, bombama bačenim na sedište militantnog islamističkog pokreta u Bejrutu. Atentat je bio lični udarac za ajatolaha, koji je Nasralaha poznavao decenijama.

• "Izrael se bahato ponaša i uživa podršku Zapada" VIDEO
• Iran ima zalihe: Gde kriju obogaćeni uranijum?

Izraelska vazdušna ofanziva protiv Irana, pokrenuta u petak, još je jedan takav udarac. Izazvala je još veći otpor Teherana i baraž raketa i dronova lansiranih na Tel Aviv, ali čini se da ništa od toga neće zaustaviti izraelske napade.

Hamnej sada ima malo dobrih opcija – situaciju koju je ovaj oprezni, pragmatični, konzervativni i nemilosrdni revolucionar oduvek nastojao da izbegne.

Rođen kao sin nižeg sveštenika skromnih sredstava u istočnoiranskom gradu svetilištu Mašhadu, Hamnej je napravio svoje prve korake kao radikal u grozničavoj atmosferi ranih 1960-ih. Tadašnji šah Mohamad Reza Pahlavi pokrenuo je veliki reformski projekat koji je konzervativno sveštenstvo zemlje uglavnom odbacilo. Kao mladi verski student u Komu, centru teologije, Hamnej je upio tradicije šiitskog islama i radikalno novo razmišljanje novonastalog vođe konzervativne opozicije, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Do kraja 1960-ih, Ali Hamnej je vodio tajne misije za Homeinija, koji je bio u egzilu, i organizovao mreže islamističkog aktivizma, piše Gardijan.

Profimedia

Hamnejev put ka moći i ideologija

Ali Hamnej je upio i druge uticaje. Iako je bio otvoreni ljubitelj zapadne književnosti, posebno Lava Tolstoja, Viktora Igoa i Džona Stajnbeka, mladi aktivista bio je duboko ukorenjen u antikolonijalne ideologije tog vremena i antizapadnjačke osećaje koji su često pratili te osećaje. Upoznao je mislioce koji su nastojali da spoje marksizam i islamizam kako bi stvorili nove ideologije, voleo je dela koja opisuju "zapadnu toksikaciju" svoje zemlje i prevodio je dela Sajida Kutba, Egipćanina koji će inspirisati generacije islamističkih ekstremista, na farsi. Iako su ga više puta zatvarale iranske bezbednosne službe, Hamnei je ipak uspeo da učestvuje u velikim protestima 1978. koji su na kraju uverili šaha da pobegne i omogućili Homeiniju da se vrati.

Kao štićenik neumoljivog klerika, brzo se uzdigao u hijerarhiji radikalnog režima koji je preuzeo vlast i do 1981. nakon što je preživeo pokušaj atentata koji ga je lišio upotrebe ruke, pobedio je na izborima za uglavnom ceremonijalnu predsedničku dužnost. Kad je Homeini umro 1989. godine, Hamnej je izabran za njegovog naslednika, nakon što je ustav promenjen kako bi se omogućilo nekome sa nižim klerikalnim kvalifikacijama da preuzme ulogu i sa puno većim ovlašćenjima nego pre. Hamnej ih je brzo upotrebio kako bi učvrstio svoju kontrolu nad rasprostranjenim i fragmentiranim aparatom iranske postrevolucionarne države.

Profimedia

Jačanje moći i regionalni uticaj

Jedan od ključnih uporišta moći bio je Korpus Čuvara Islamske revolucije (IRGC), aktivno srce novog režima i moćna vojna, društvena i ekonomska sila. No, Hamnej je, kao i uvek, pazio da pronađe i druge moćne saveznike i klijente. Tokom 1990-ih dodatno je ojačao svoju moć, eliminišući protivnike i nagrađujući one koji su mu bili odani. Čak su i pesnici koje je Hamnej nekad tvrdio da ceni postali meta bezbednosnih službi. Progonjeni su inozemni disidenti, a odnos sa Hezbolahom, koji je IRGC pomogao da uspostavi nakon revolucije, bio je ojačan. U svakom trenutku sledio je svoju strategiju pragmatičnog unapređenja neflekibilnih principa projekta koje mu je u nasleđe ostavio pokojni mentor.

Profimedia

Kada je 1997. godine Mohamad Hatami, reformistički kandidat, ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima, Hamnej mu je dopustio određenu slobodu delovanja, ali je naporno i često snažno radio kako bi zaštitio jezgru režima i njegovu ideologiju od bilo kakvog ozbiljnog izazova. Međutim, Ali Hamnej nije sprečio Hatamija da se obrati Vašingtonu u na kraju neuspelom pokušaju uspostavljanja boljih odnosa nakon napada 11. septembra 2001. te se odrekao oružja za masovno uništenje. No, takođe je podržao napore IRGC-a da udari na američke snage u Iraku nakon njihove invazije 2003. i proširi iranski uticaj u susednoj zemlji. To je označilo dalje proširenje njegove strategije oslanjanja na posrednike kako bi projektovali moć širom regiona te odvratili i pretili Izraelu, kojeg su revolucionari 1979. nazvali Malim Sotonom kao Veliki Sotona SAD-a.

Sumnje, represija i budućnost

Hamnej je bio skeptičan prema nuklearnom sporazumu koji su iranski zvaničnici mukotrpno ispregovarali sa SAD-om i drugima, ali se nije protivio njegovoj primeni 2015. Analitičari se prepiru oko toga da li je nastojao obuzdati ili podstaći konzervativnije pripadnike IRGC-u koji su se zalagali da Iran nabavi bombu. Uzastopni talasi nemira i reformskih napora dočekani su naletima okrutne represije uz kontinuirano oštro postupanje prema merama usmerenim na žene, homoseksualce i verske manjine. To je, uz pogoršanje ekonomskih okolnosti, razočaralo mnoge bivše pristalice režima i proširilo postojeće nemire.

Profimedia/Iranian Leader Press Office

U inostranstvu, Hamnej je odlučio da ulaže velika sredstva u takozvanu osu otpora – Hamas u Gazi, Hezbolah u Libanu, pokret Huti u Jemenu i šarolik asortiman islamskih militantnih milicija u Siriji i Iraku. To se možda činilo kao pametna taktika, ali se urušilo pod teretom izraelskih napada, dok je istorijski savez Irana sa Damaskom okončan padom režima Bašara al-Asada u decembru.

Živeći u kompleksu sa suprugom i decom u ulici Palestine u Teheranu, Hamnej je naglašavao svoj skroman način života. Neki skeptici sumnjaju u autentičnost njegovog asketizma, ali njegov ugled skromnosti, koji je u suprotnosti s razmetljivim bogatstvom mnogih drugih zvaničnika, ublažio je deo javnog besa.

Više od tri decenije na vlasti, Hamnej je nastojao da upravlja pritiscima sukobljenih snaga unutar Irana, izbegne otvoreni rat i sačuva Homeinijevo nasleđe - kao i sopstvenu moć i moć svojih neposrednih lojalista, naravno. Sada je bolestan. Nagađanja o nasledniku sve su prisutnija.