Rat – dan 1.169: Razorni udari; Zatvoreni moskovski aerodromi; Prekid vatre stupio na snagu

Prekid vatre povodom 80. godišnjice Dana pobede u Drugom svetskom ratu koji je proglasio ruski predsednik Vladimir Putin stupio je na snagu u ponoć po moskovskom vremenu, saopšteno je iz Kremlja.

Opširnije pročitajte OVDE.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas da Ukrajina ostaje pri svojom predlogu o 30-dnevnom prekidu vatre sa Rusijom iako zvanična Moskva na tu ponudu nije odgovorila.

Nemačka je poslala Ukrajini još jedan paket vojne pomoći koji uključuje municiju i rakete, streljačko i artiljerijsko oružje, oklopna vozila, opremu za razminiranje. 

U okviru pomoći Ukrajini Nemačka je poslala 66 oklopnih vozila otpornih na mine (MRAP), četiri specijalna vojna vozila, tri samohodne haubice Zuzana-2 koje su proizvedene u okviru vojno-tehničke saradnje sa Danskom i Norveškom, prenosi Ukrinform. 

U paketu su rakete za sisteme protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM. municija za tenkove Leopard-2, skoro 40 hiljada metaka za samohodne haubice Gepard, 27 hiljada komada artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, 1.000 artiljerijskih granata kalibra 122 milimetara, 70 izviđačkih bespilotnih letelica VECTOR sa rezervnim delovima, 150 borbenih dronova HF-1 i 20 izviđačkih bespilotnih letelica, tvrdi ukrajinska agencija.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je danas da administracija američkog predsednika Donalda Trampa smatra da Rusija "traži previše" u svojom početnom predlogu za dogovor o okončanju rata sa Ukrajinom.

Tokom obraćanja na događaju koji je organizovala Minhenska bezbednosna konferencija u Vašington, Vens je naglasio važnost direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine rekavši da su SAD zainteresovane za dugoročno rešenje koje bi zaustavilo rusko-ukrajinski sukob, prenosi CBS njuz.

"Naravno, na prvi mirovni predlog koji su Rusi stavili na sto naša reakcija je bila da traže previše. Ono što bih rekao je da Rusi traže određeni skup ustupaka kako bi se sukob okončao. Ne bih rekao da Rusi nisu zainteresovani za rešavanje ovog pitanja, ali mi smatramo da traže previše", rekao je Vens.

SAD i Ukrajina su u martu saopštile da je Kijev spreman da prihvati 30-dnevni prekid vatre sa Rusijom, međutim, prema Vensovim rečima, Rusi su zaključili da takva pauza "nije u njihovom strateškom interesu".

Rusija ne monopolizuje pobedu u Drugom svetskom ratu, već je smatra zajedničkom, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri UN Vaisilij Nebenzja.

''Suprotno onome što naši neprijatelji pokušavaju da tvrde, mi ne monopolišemo pobedu. Smatramo je zajedničkom i odajemo počast sećanju na sve narode bivšeg SSSR-a koji su dali značajan doprinos pobedi u Velikom otadžbinskom ratu'', rekao je Nebenzja tokom obraćanja na sastanku Generalne skupštine UN povodom 80. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata, javlja agencija RIA.

Nenebzja je dodao da je posvećenost Rusije očuvanju istorijske istine i dalje nepokolebljiva.
Prošle nedelje američki predsednik Donald Tramp proglasio je SAD pobednikom u oba svetska rata i naveo da će se kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu slaviti 8. maja, Dan pobede u Prvom svetskom ratu 11. novembra.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social, ocenio da su SAD "učinile daleko više od bilo koje druge zemlje da bi pobedile u Prvom i Drugom svetskom ratu".
 

Tempo rusko-američkih pregovora o normalizaciji odnosa nije usporen, izjavio je danas pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.

Na pitanje novinara da li se može smatrati da je tempo rusko-američkih pregovora usporen Ušakov je kratko odgovorio - "ne,ne može se reći da su usporeni", prenosi RIA Novosti.

Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izjavio je danas da se Kremlj nada da će svi strani gosti koji dolaze da prisustvuju vojnoj paradi u čast 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, stići do Moskve uprkos ograničenjima na prestoničkim aerodromima.

"Nadamo se da će sve biti regulisano tako da će svi doleteti (u Moskvu)", rekao je Peskov.

Bezbednosna ograničenja su uvedena na brojnim aerodromima u Rusiji, uključujući i moskovske aerodrome Šeremetjevo, Vnukovo, Domodedovo i Žukovski, aerodrome u Sočiju, Kazanju i drugim ruskim regionima, prenosi RIA Novosti navodeći da su u poslednjih 48 sati neki letovi bili odloženi ili otkazani.

Rosavijacija je jutros izdala saopštenje u kojem obaveštava javnost da avio-kompanije preduzimaju korake u cilju normalizacije reda letenja.

Ruski mediji su preneli u utorak da su sva četiri međunarodna aerodroma u Moskvi bila su zatvorena na nekoliko sati zbog napada ukrajinskih dronova na rusku prestonicu koji se kasnije proširio i na druge ruske gradove i aerodrome.

Pozivajući se na saopštenje ruskog ministarstva odbrane i ruske mediji portal Politiko.eu preneo je da su ruske PVO snage tokom noći između ponedeljka i utorka oborile 105 ukrajinskih dronova, od koji je 19 bespilotnih letelica uništeno u blizini Moskve.
 

Pritisak administracije američkog predsednika Donalda Trampa na Ukrajinu da preda deo teritorije Rusiji je "moderno smirivanje". Bivši američki predsednik Džo Bajden je ovo izjavio u intervjuu za Bi-Bi-Si.

Novinari su podsetili da je Bajden više puta rekao da ruski diktator Vladimir Putin neće stati ako mu se daju teritorije kao deo mirovnog sporazuma. U jednom intervjuu, bivši predsednik SAD je istakao da su "ljudi koji veruju drugačije budale".

Tokom govora 5. maja u Delaveru, rekao je da je zabrinut zbog narušenih odnosa između SAD i Evrope pod Trampom. Bivši predsednik SAD veruje da će sadašnji američki lider "promeniti modernu istoriju sveta".

U razgovoru sa novinarima, Bajden je osudio Trampove pozive da se vrati Panamski kanal, kupi Grenland i da Kanada postane 51. država.

"Šta se, dođavola, ovde dešava? Kakav predsednik uopšte tako govori? Mi nismo takvi. Mi smo za slobodu, demokratiju, mogućnosti, a ne za konfiskaciju", upitao je Bajden.

Pored toga, Bajden je komentarisao reči Trampove administracije da Ukrajina treba da se odrekne dela teritorije kako bi postigla mirovni sporazum. Rekao je da je to slično načinu na koji je bivši britanski premijer Nevil Čemberlen pokušao da udovolji zahtevima Adolfa Hitlera 1930-ih u neuspelom pokušaju da izbegne katastrofalan rat u Evropi.

"Ovo je moderno smirivanje", rekao je Bajden.

Pored toga, bivši američki predsednik je zabrinut da bi Evropa mogla da izgubi poverenje da je "Amerika i dalje lider".

"Lideri kontinenta se pitaju: Šta sada da radim? Mogu li da se oslonim na Sjedinjene Države? Hoće li one biti tamo?", rekao je Bajden.

Pored toga, bivši američki lider kritikovao je Trampov pristup dijalogu sa Putinom. Bio je ogorčen činjenicom da je stav američke administracije prema ruskom diktatoru bio prilično povoljan:

"Jednostavno ne razumem kako ljudi misle da ako dozvolimo diktatoru, gangsteru, da odluči da će zapleniti velike površine zemlje koje mu ne pripadaju, da će ga to zadovoljiti. Ne razumem baš", rekao je Bajden.

Bajden je takođe izrazio zabrinutost da bi neke zemlje NATO-a koje se graniče sa Rusijom morale da naprave ustupke Putinu ako bi Ukrajina ustupila deo svoje teritorije.

Pored toga, Bajden je uveren da su pod njegovom administracijom Sjedinjene Države pružile dovoljnu podršku Ukrajini. Podsetio je da je tokom tri godine potpune ruske invazije, Bela kuća na kraju ukinula neka ograničenja.

Ruska jedinica bespilotnih sistema navodno je uništila američki raketni sistem HIMARS kojim je upravljala ukrajinska vojska blizu linije fronta u Donjeckoj oblasti.

Another 205 Ukrainian heroes are back home from russian captivity. pic.twitter.com/wUlb2tj5uT

— In Ukraine (@InUKRofficial) May 6, 2025