Putin je zabio nož u leđa Trampu

Tokom razgovora prošle sedmice u Moskvi, trampov izaslanik Stiv Vitkof pokušao je da uveri Putina da se delovi tih regiona koji se nalaze iza linije fronta mogu priznati kao de facto pod kontrolom Rusije, prema Blumbergu, koji je naveo da ruski predsednik održava svoj maksimalistički stav o tim teritorijama.

Putinovi zahtevi, kako izveštava dalje Blumberg, a prenosi hrvatski Večernji list, zadaju udarac naporima predsednika SAD Donalda Trampa da postigne primirje i trajni kraj rata usred nagađanja da će američki predsednik odustati od razgovora ako dogovor ne bude postignut.

Međutim, Blumbergov izveštaj sugeriše da Putinov zahtev ide dalje od onoga što je bilo na stolu u razgovorima između ruskog predsednika i Trampovog izaslanika, a u kojima bi se borbe zaustavile duž trenutnih linija fronta.

• I evo je, prva reakcija Kremlja: Skupo ćete platiti FOTO
• Ukrajina pristala; Gube...
• Putin jasan: Moraju da se predaju, nema evakuacije
• "Evropa sprema plan B, ako Tramp odustane"

Tim bi predlogom Moskva de facto kontrolisala delove Hersonske, Zaporoške, Luganske i Donjecke oblasti koje Rusija okupira, ali ne kontroliše u potpunosti.

Sporazum je bio dovoljno kontroverzan, s ustupcima koji su uključivali predloženo de jure priznanje pripojenog poluostrva Krim, ali Blumbergov izveštaj ukazuje na to da Putin ne odustaje od svojih maksimalističkih zahteva, što je još jedna prepreka Trampovoj potrazi za brzim rešenjem.

Pozivajući se na neimenovane izvore u Moskvi, Blumberg je rekao da Putin želi da Rusija preuzme kontrolu nad četiri regiona u potpunosti, tvrdeći da ih je anektirao u septembru 2022.

Potpuna kontrola and tim regionima je, navodno, ruski uslov za bilo kakav sporazuma o okončanju rata, naveo je pak Njuzvik.

• Sve je spremno; Ukrajina potvrdila: U naredna 24 sata...
• Putin: Zdrobili smo ga
• "Zahvalni smo Americi, naša je dužnost da pobedimo"

Kremlj tvrdi da je status Hersona, Zaporožja, Luganska i Donjecka ojačan njihovim dodavanjem ruskom ustavu nakon referenduma koje su međunarodni zvaničnici osudili  i označiliih kao prevara.

Tokom razgovora prošle sedmice u Moskvi, Vitkof je pokušao da uveri Putina da se delovi tih regiona iza linije fronta mogu priznati kao de facto pod kontrolom Rusije, ali je prema američkim medijima, Putin to navodno odbio.

Čini se da su pregovori sada ušli u slepu ulicu i da će za dalji napredak biti potreban direktan kontakt između Putina i Trampa, rekao je jedan izvor za Blumberg.

Kremlj se nije oglasio, dok je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džejms Hjuit rekao da ne komentariše tekuće pregovore, kao i da se napredak nastavlja.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je na društvenoj mreži X da se Kijev priprema za razgovore sa SAD-om o novim sankcijama koje bi mogle podstaći Moskvu na diplomatiju.

Brin Rosenfeld, geopolitički stručnjak sa Univerzitetu Kornel, rekla je za Njuzvik da čak i ako se postigne mirovni sporazum, Putin neće odustati od Ukrajine.

Čak i ako članstvo u NATO-u ne bude razmatrano, Putin neće biti zadovoljan, jer smer u kojem Ukrajinci očito žele da njihova vlada ide njemu neće biti prihvatljiv, dodala je.

"Čak i ako Ukrajina bude prisiljena da se odrekne značajnog dela teritorije, ukrajinska država koja ostane biće evropskije orijentisana, više antiruska i odlučnija u izgradnji funkcionalnih demokratskih institucija", rekla je Rosenfeld.

Putin je proglasio 72-satno primirje u Ukrajini počevši od 8. maja, kako bi obeležio godišnjicu poraza nacističke Nemačke u Drugom svjetskom ratu, ali objava je dočekana sa skepticizmom i strahovima da će to samo služiti interesima Moskve.

U međuvremenu, SAD su izjavile da pregovori brzo napreduju, iako se i dalje nagađa o dugoročnoj predanosti Vašingtona tom procesu.