Stanje je kritično, a upozorenja dramatična: Pogođen je i Balkan

Rana suša predstavlja problem za lance snabdevanja i poljoprivrednike, s potencijalnim posledicama za industriju, trgovinu i globalnu bezbednost hrane, piše Politico.

Podaci Evropske opservatorije za sušu iz sredine marta svrstavaju delove Poljske, Ukrajine, Grčke, Balkana, Švedske, Irske, Nemačke i drugih zemalja u narandžastu kategoriju "upozorenja", dok je jugoistočna obala Španije već pod crvenim alarmom.

Najtopliji mart od kada postoje podaci

Iako i loše upravljanje vodom pridonosi sušnim uslovima, naučnici navode da će klimatske promene prouzrokovane ljudskim delovanjem, uključujući sve neredovitije obrasce padavina i više temperature, dovesti do češćih i ozbiljnijih suša u Evropi.

Nedostatak padavina u kombinaciji s neuobičajeno toplim vremenom – Evropa je zabeležila najtopliji mart od kada se vodi evidencija, što podstiče ovu trenutnu sušu, izjavio je glavni istraživač opservatorije Andrea Toreti.

"Situacija izaziva priličnu zabrinutost, posebno u srednjoj i istočnoj Evropi. Tamo se manjak padavina gomila već poslednjih 60 do 80 dana. Pomno pratimo situaciju jer se vrlo brzo razvija", kaže Toreti.

Trenutni uslovi podsećaju na one koji su prethodili razornoj evropskoj suši 2018. godine, ističe Toreti.

Koliko će ovogodišnja suša biti ozbiljna, zavisiće od vremenskih prilika u sledećim sedmicama, a prognoze nisu dobre.

"Ako ne padne kiša, mogli bismo se suočiti sa ozbiljnim posledicama za poljoprivredu. Klimatske prognoze za iduća tri meseca na područjima koja su već pogođena manjkom padavina nisu ohrabrujuće", objašnjava Toreti.

Gornji sloj tla potpuno je isušen

Naročito se brzo pogoršava situacija u Nemačkoj.

Nemački Helmholc centar prikazuje više od polovine države u tamnocrvenoj boji, što označava "iznimno" suvo stanje gornjeg sloja zemlje.

Stanje nije toliko kritično u dubljim slojevima tla, ali taj gornji sloj ključan je za mlade biljke i sadnice koje poljoprivrednici trenutno uzgajaju.

Istovremeno je reka Rajna, vitalna arterija za prevoz robe u zapadnoj Evropi, na vodostajima koji su inače uobičajeni za letno razdoblje.

Belgija se takođe suočava s dramatičnim manjkom padavina. Prema podacima Kraljevskog meteorološkog instituta, između 1. marta i prošlog utorka palo je šokantno malo kiše.

Čak 33 dana u tom razdoblju nije bilo kiše. Ukupno je bilo samo 7,8 milimetara padavina na meteorološkoj stanici u briselu, a prosek je oko 50 mm.

Belgija je 2024. zabeležila najkišovitiju godinu od kada se vodi evidencija, a za sada ima sreće zahvaljujući izdašnim zalihama podzemnih voda i još se ne smatra u riziku od potpune suše.

Suva zima nije omogućila tlu da se oporavi od prošlogodišnje suše

Situacija je daleko lošija u srednjoj i istočnoj Evropi, gde suva zima nije omogućila tlu da se oporavi od prošlogodišnje suše.

Među najteže pogođenim zemljama su Poljska i Ukrajina, koje su obe među vodećim svetskim izvoznicima žitarica.

Potencijalno loša sezona žitarica kao posledica intenzivne suše može imati značajan uticaj na globalno tržište žitarica, kažu stručnjaci upozoravaju na "godinu suše" u tom regionu.

Iako Evropljani verovatno ne bi trebalo da  brinu za snabdevanje pekarskim proizvodima, visoke cene žitarica mogu da destabilizuju globalnu bezbednist hrane, koja je već ugrožena zbog smanjivanja humanitarne pomoći iz Sjedinjenih Američkih Država.

Suvi uslovi takođe olakšavaju širenje šumskih požara. U Lihtenštajnu i Austriji vlasti već izražavaju zabrinutost zbog vremenskih uslova pogodnih za požare. U Ukrajini je opasnost dodatno pojačana zbog ruskih projektila koji izazivaju požare na isušenim poljima i u šumama.