Preti im uništenje: Tramp gubi strpljenje – Ukrajinu čeka crni scenario

Stoga je lako zaboraviti da se šef Bele kuće i dalje nada da će ga pamtiti po nečemu drugom: prekidu trogodišnjeg rata u Ukrajini.

Dejli telegraf navodi da istovremeno jedan drugi megaloman sanja da će obezbediti sopstveno mesto u istoriji tako što će preurediti mapu Evrope.

Britanski list ocenjuje da je ruski predsednik Vladimir Putin gađao Kijev svime što ima u arsenalu, osim nuklearnog oružja.

Navodi se da uprkos tome Ukrajina nije pobeđena, postavlja se pitanje do kada će taj otpor moći da se nastavi.

• Ukrajinci u obruču smrti u Kursku: Sami protiv "ruske sile" – Uzastopni napadi FOTO/VIDEO
• Tramp zagrmeo: Putine, zaustavi napade
• Pao Časov Jar FOTO

"Pre svega da li će Ukrajina moći da preživi nakon potencijalnog trajnog ukidanja američke pomoći i da li je Evropa u stanju da pruža podršku kada se istovremeno suočava s ekonomskim problemima izazvanim uvođenjem carina?", piše taj list.

Dejli telegraf podseća na javni napad Trampa na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, prenošen uživo iz Bele kuće, nakon kojeg američka administracija sve više jača pritisak na Kijev.

EPA-EFE/JIM LO SCALZO / POOL

Prošlog meseca je otkriveno da Bela kuća ne zahteva kontrolu samo nad ukrajinskim nalazištima retkih zemnih metala, već bukvalno celokupnim prirodnim resursima te zemlje, uključujući naftu, gas i nuklearnu industriju.

Navodi se da je, dok Putin i ne krije da Ukrajinu želi da pretvori u vazala Rusije, Trampova vizija izgleda da ta zemlja postane američka podružnica koja je u punom vlasništvu Vašingtona.

Putin zahteva zabranu dostave stranog oružja u Ukrajinu

Podseća se i da je Putin, kao uslov za prihvatanje primirja s Ukrajinom, zahtevao potpunu zabranu dostave stranog oružja Ukrajini, dok bi Rusija nastavila da dovodi ljudstvo i vojni materijal iz Severne Koreje, Irana i drugih delova sveta.

"Zašto je Putin nametnuo uslov koji je toliko očigledno neprihvatljiv za Kijev?", navodi se u tekstu.

Kako piše list, odgovor na to je postao jasan kada se pojavio naredni ruski zahtev, a to je uklanjanje sa vlasti Zelenskog i njegove "nacističke" vlade umesto koje bi u Kijevu zasela privremena uprava pod kontrolom Ujedinjenih nacija i potom usledili izbori.

Pošto je Zelenskog predstavio kao prepreku miru, Putinov logični sledeći korak je bio da zatraži da se Zapad reši aktuelnog predsednika Ukrajine.

Podrška Ukrajini i dalje jaka

Navodi se da, uprkos tome što Trampova administracija uporno omalovažava Zelenskog i tom što je pokazala da spremna da obustavi finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini, u SAD i dalje postoji snažna podrška Kijevu.

Oko dve trećine Amerikanaca i dalje su za nastavak isporuka oružja Ukrajini, a visoki oficiri vojske SAD iskazali su podršku kolegama u Kijevu.

Prošlog meseca Njujork tajms je objavio da u Nemačkoj postoji NATO objekat iz kojeg se koordiniše logistika i zajedno s ukrajinskim oficirima biraju mete u Rusiji, korišćenjem američkih špijunskih satelita i pod komandom generala vojske SAD.

Ukrajina je samo zahvaljujući saradnji sa saveznicima, pre svega Amerikancima, uspevala da uništi ruske baze u preciznim napadima, poput udara na vojni aerodrom Engels pre dve nedelje.

Dejli telegraf navodi da je svakako postoji pregršt Trampovih sledbenika, poput Elbridža Kolbija, zvaničnika Pentagona, koji žele da se SAD pre svega usredsrede na obuzdavanje Kine.

Oni tvrde da bi Putina bilo moguće privući unosnim poslovima sa SAD kako bi napustio savez koji ima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Kijev pred ultimatumom

Britanski list ocenjuje da je više nego izvesno da će se Ukrajina naći pred ultimatumom: ili da potpiše mirovni sporazum koji je po diktatu Putina ispregovarao Tramp ili da trajno ostane bez američke obaveštajne i podrške.

Podseća se da bi uzokovalo promenu mape Ukrajine pošto Putin traži da pet oblasti - Krim, Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje budu deo Rusije, a ove poslednje tri i dalje nisu pod potpunom ruskom kontrolom.

Pristankom na povlačenje iz tih oblasti Ukrajina bi se oprostila sa 25 odsto suverene teritorije, u odnosu na 20 odsto koliko sada ne kontroliše.

Navodi se da bi se time okončalo ubijanje, ali bi Ukrajina ostala bez ekonomskih resursa u tim oblastima, ali utvrđenih vojnih položaja koje je tamo držala.

To bi značilo i evakuaciju milion civila, uključujući i iz gradova poput Hersona koje su Ukrajinci povratili uz velike žrtve.

Izbeglice bi se masovno slile u ratom opustošeni i osiromašeni ostatak zemlje, a vojska bi se osetila izdanom.

"Pas Zelenskog bio bi samo pitanje vremena, nakon čega bi usledilo rasparčavanje njegove zemlje",  napisao je Džonson i dodao da bi to bio samo uvod u narednu fazu Putinovog plana da vaskrsne sovjetsku i rusku imperiju, a Poljska i Litvanija već strahuju od takvog scenarija.