"Dobro došli u 2035": Preko 350 stručnjaka dalo je odgovor na to šta čeka ceo svet

U izveštaju koji su objavili na svojim stranicama, naveli su da je reč samo o nekima od budućih scenarija na koje su globalni stratezi i praktičari ukazali, kada su im bila postavljena pitanja krajem novembra i početkom decembra 2024, odnosno nakon izbora u SAD.

Reč je, takođe, kako se navodi, o trećem godišnjem istraživanju o tome kako stručnjaci očekuju da će se svet promeniti u narednih deset godina.

1. 40 procenata ispitanika očekuje svetski rat u narednoj deceniji, onaj koji bi mogao da bude nuklearni i proširi se do svemira

Autori istraživanja ističu da su prvi put pitali ispitanike da li očekuju izbijanje još jednog svetskog rata do 2035, s tim da su takav rat definisali kao sukob na više frontova među velikim silama.

I rezultati su alarmantni: 40 posto ispitanika je reklo "da".

Rezultat, kako se navodi, prati zabrinutost koju je više od 350 stručnjaka izrazilo usred velikih ratova u Evropi i na Bliskom istoku, rastućih tenzija između Sjedinjenih Država i Kine i sve veće saradnje između Kine, Rusije, Severne Koreje i Irana.

Istražujući ovaj podmukli globalni pejzaž prošlog leta, na primer, istoričar i bivši američki diplomata Filip Zelikov pripisao je 20 do 30 posto verovatnoće mogućnosti “svetskog rata“ i upozorio na “period maksimalne opasnosti“ u naredne tri godine.

Sudeći po odgovorima stručnjaka, biće još jedan svetski rat, ali sa nuklearnim oružjem. Ukupno 48 odsto ispitanika, i 63 odsto onih koji predviđaju treći svetski rat, očekivalo je da će nuklearno oružje u narednoj deceniji upotrebiti barem jedan akter. 

Takav sukob se takođe može odigrati u svemiru.

Sveukupno 45 procenata ispitanika (i 60 procenata onih koji predviđaju treći svetski rat) očekivalo je da će sledeća decenija uključivati direktan vojni sukob koji se vodi, bar delimično, u svemiru. 

2. Tenzije sa Kinom i Rusijom su potencijalni uzroci za veliki sukob

Po definiciji, svetski rat bi uključivao više od dve zaraćene nacije. Ali na više pitanja u anketi, ispitanici predviđaju budućnost u kojoj bi današnje strateško takmičenje i geopolitičke tenzije između Sjedinjenih Država i Kine posebno mogle da se izrode u nešto opasnije. 

Ispitanici u anketi, na primer, bili su znatno skloniji nego godinu dana ranije, da predvide vojni sukob oko Tajvana, koji bi mogao da privuče Sjedinjene Države kao podršku ostrvu, protiv Kine.

Šezdeset pet odsto svih ispitanika se donekle ili u potpunosti saglasilo s predviđanjem da će Kina pokušati da ponovo zauzme Tajvan silom u narednoj deceniji, a samo 24 odsto se donekle ili u potpunosti nije saglasilo.

I to bi moglo biti pogubno za globalnu ekonomiju. Dvadeset osam odsto ispitanika identifikovalo je rat među velikim silama kao najveću pretnju globalnom prosperitetu u narednih deset godina.

3. Nešto manje od polovine ispitanika očekuje da će Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja biti formalni saveznici naredne decenije

Ostala geopolitička dinamika koju predviđaju ispitanici mogla bi poslužiti kao "rasplamsavanje bilo koje iskre koja bi zapalila širi rat ili bi se, alternativno, pojavila kao nusprodukt takvog sukoba". 

Četrdeset sedam procenata ispitanika je predvidelo da će do 2035. godine svet u velikoj meri biti podeljen na blokove sa Kinom i sa SAD; među tom grupom, skoro 60 procenata je očekivalo da će blok sa Kinom uključiti Rusiju, Iran i Severnu Koreju kao formalne saveznike, verovatno sa Kinom na čelu alijanse.

4. Polovina ispitanika očekuje da će nuklearno oružje biti upotrebljeno do 2035.

Od početka atomskog doba, a posebno od drugog dela Hladnog rata, napori za neširenjem nuklearnog oružja težili su da spreče zemlje da nabave najrazornije oružje na svetu, sa različitim uspehom.

A nakon što su Sjedinjene Države to učinile 1945. godine, nijedna zemlja nije koristila nuklearno oružje u ratu. Ali prema ispitanicima ovog istraživanja, naredna decenija bi mogla doneti veoma zabrinjavajuća dešavanja na oba ova fronta.

Iran je najverovatnija, ali ne i jedina, nova sila nuklearnog oružja.

Naredne godine bi mogle doneti niz političkih odgovora na ovaj očekivani razvoj događaja, od udara na iranska nuklearna postrojenja do nove runde nuklearnih pregovora sa Teheranom.

Možda kao priznanje za ove scenarije, više od trećine ispitanika je očekivalo da će Izrael ući u direktan rat sa Iranom do 2035. godine.

Čak 48 odsto ispitanika očekivalo je da će nuklearno oružje biti upotrebljeno u narednoj deceniji, u odnosu na 37 odsto u prethodnom istraživanju.

Otprilike jedna četvrtina ispitanika predviđa da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje do 2035. godine, a otprilike isti procenat kaže isto u vezi sa Severnom Korejom, usred izveštaja o tome da je Rusija zamalo upotrebila nuklearno oružje na početku invazije na Ukrajinu, ali i u vreme zabrinutosti zbog propasti odvraćanja tenzija na Korejskom poluostrvu.

5. Sjedinjene Države će verovatno i dalje biti dominantne u vojsci 2035.

Međutim, SAD će imati relativno manje ekonomske i diplomatske moći dok se kreću u multipolarnom svetu.

Tri četvrtine ispitanika saglasilo se da će svet 2035. godine biti multipolaran, sa više centara moći, u skladu sa nalazima prethodnog istraživanja.

Nešto manji procenat ispitanika, 71 procenat, očekivao je da će Sjedinjene Države ostati dominantna svetska vojna sila do tog vremena.

Većina (58 procenata) ispitanika zamislila je da će Sjedinjene Države biti dominantni svetski tehnološki inovator za deceniju od sada.

Procenat onih koji predviđaju dominaciju SAD za deset godina opao je sa 81 odsto na 71 odsto za vojnu moć, 63 odsto na 58 odsto za tehnološke inovacije, 52 odsto na 49 odsto za ekonomsku moć i 32 odsto na 24 odsto za diplomatsku moć.

6. Mnogi ispitanici su pesimistični u pogledu završetka rata u Ukrajini pod uslovima koji su povoljni za Ukrajinu

Usred nastojanja dolazeće Trampove administracije da okonča rat u Ukrajini tri godine nakon ruske invazije na zemlju u punom obimu, i dok Ukrajina i Rusija nastoje da obezbede najbolje moguće uslove u bilo kom budućem mirovnom sporazumu, ispitanici su bili podeljenih mišljenja u pogledu verovatnog ishoda sukoba.

Četrdeset sedam odsto predviđa da će se rat Rusije protiv Ukrajine završiti pod uslovima koji su uglavnom povoljni za Rusiju, a 43 odsto predviđa da će to za rezultat imati „zamrznuti konflikt“. Samo 4 procenta ispitanih je očekivalo da će se rat završiti pod uslovima koji su uglavnom povoljni za Ukrajinu.