Bil Klinton otkrio najmračniju tajnu Vladimira Putina FOTO/VIDEO

Kako prenosi Blic, velika katastrofa na nuklearnoj podmornici obeležila je početak predsedničkog mandata Vladimira Putina, kada je 118 ljudi stradalo. 

Bila je to najsmrtonosnija nesreća sa podmornicom u istoriji Rusije. 

Najpre je došlo do eksplozije 12. avgusta 2000, tri meseca nakon inauguracije Putina kao predsednika, a 118 mornara ostalo je zarobljeno na dnu Barencovog mora.

Najveća katastrofa sa podmornicom u istoriji Rusije

Uprkos obećanjima o otvorenijoj, ka Zapadu usmerenoj Rusiji, Putinu su bila potrebna tri dana da prihvati međunarodnu pomoć. 

Čak i kada su pristali da je prime, ruska mornarica je ometala norveške ronioce dajući im amaterske, ručno nacrtane skice izlaznog otvora, te sprečila službu za spasavanje podmornica britanske Kraljevske mornarice da lansira svoje pomorsko plovilo.

Dokumentarni film sada baca novo svetlo na razloge zašto je ruskom vojnom i političkom establišmentu trebalo toliko dugo da obavesti Putina o katastrofi. Takođe pruža novu perspektivu o 10 dana koji su oblikovali novog predsednika u autoritarnog vladara kakav je danas, piše "Tajms".

Serija iz dva dela "Kursk: 10 dana koji su oblikovali Putina" napravljena je u produkciji kuće "HidenLajt", koja je u vlasništvu bivše prve dame SAD Hilari Klinton, njene ćerke Čelzi i sina milijardera Ričarda Brensona - Sema.

"Žrtvovao je živote mornara da zaštiti ruske nuklearne tajne"

Govoreći po prvi put o katastrofi, Bil Klinton - koji je tada bio predsednik SAD - tvrdio je da je Putin žrtvovao živote mornara kako bi zaštitio ruske nuklearne tajne.

"Putin je znao da, ako odemo tamo, postoje stvari koje ćemo saznati o njihovoj tehnologiji koje ne mogu da se zaborave", rekao je on u dokumentarcu.

Klinton je priznao da je u početku verovao, kada je Putin izabran za predsednika, da bi SAD i Rusija mogle da postanu saveznice. Ali, ubrzo je shvatio da ruski predsednik pre namerava da povrati "veličinu Rusije".

Američki mornari čuli dve eksplozije na "Kursku"

Profimedia

Mornari američke podmornice "Memfis" su u subotu 12. avgusta 2000. u 11.28 sati, dok su pratili ratnu vežbu ruske Severne flote u Barencovom moru, čuli dve eksplozije na "Kursku". 

Komandant Mark Brior obavestio je svoje nadređene, koji su kontaktirali Belu kuću.

"Imao sam prilično opsežan brifing, i rekao sam: 'Ima li ikakvih dokaza da smo čak i slučajno mogli da naletimo na njih, ili da je neko drugi mogao da naleti na njih?'", ispričao je Klinton.

U roku od 24 sata, SAD su odlučile da ponude pomoć. "Mislio sam da predsednik Putin zna, iz odnosa koji sam pažljivo gradio godinama sa Borisom Jeljcinom, da želim da SAD, Rusija i NATO budu saveznici u novom svetu. Samo sam želeo da im pomognem da spasemo živote ako to možemo", rekao je Klinton.

Putin u izolaciji

Na kraju, s obzirom da nije čuo ništa iz Rusije, Klinton je pozvao telefonom Putina u njegovoj dači, gde je bio u izolaciji, ne dajući nikakve javne izjave o katastrofi, da bi u septembru 2000, u emisiji Larija Kinga u Njujorku, na pitanje voditelja šta se desilo sa podmornicom rekao: "Potonula je".

"Mislio sam da je bila greška to što je predsednik Putin pokušao da se distancira od problema. Ljudi iskazuju svoj ponos na različite načine. Možda je to psihološko, možda je kulturno, možda oboje. Ne mislim da vas čini slabijim ako prihvatite pomoć od drugih ljudi. Pozvao sam ga. Rekao je: 'Naložiću svojim ljudima da iskoriste ovu ponudu pomoći'. Dakle, prihvatio je pomoć", rekao je Klinton.

Ali, bilo je prekasno. U nedelju 20. avgusta, osam dana nakon potonuća podmornice, otkriveno je da su mornari mrtvi kada je otvoren izlazni otvor. 

Putin je odmah počeo da širi dezinformacije o potonuću, kriveći ruske oligarhe za uništavanje vojske i mornarice i pooštravajući ograničenja slobode medija, navodi "Tajms".

"Mislim da je smatrao da mora da uzme u obzir uticaj davanja drugoj zemlji pristupa informacijama o nacionalnoj bezbednosti, a ipak sve što sam dobio bilo je: 'Ja sam bezdušan tip'",  rekao je Klinton, dodajući da je to pojačalo Putinovu odlučnost da preuzme veću kontrolu nad medijima.

"Mislio sam da bi trebalo da nastavimo da pokušavamo da rešimo stvari sa njim. Sada, kako se ispostavilo, on je imao potpuno drugačiju agendu. Mislio sam da ima ogroman potencijal da povede Rusiju u otvoreniji, povezaniji svet. A on to nije učinio", zaključio je Klinton.