Rat – dan 1.095: Rusi ne staju; Kijevom odjekuju eksplozije; Raketni udar na Krivi Rog

U Kijevu su se tokom noći peti put čule eksplozije usred alarma za vazdušni napad, prenosi ukrajinski TV kanal „Public“ na svom Telegram kanalu.

Ranije su publikacije "Javne vesti" i ukrajinski "24 kanal" izvestile o četiri serije eksplozija u Kijevu.

"U Kijevu se ponovo čuju eksplozije", navodi se u izveštaju koji su objavili mediji.

Jedna osoba je poginula, a infrastrukturni objekat je oštećen u ruskom raketnom udaru na Krivi Rog, naveo je načelnik Dnjepropetrovske oblasti Sergej Lisak, prenosi Ukrinform.

"Prema trenutnim informacijama, dve osobe su povređene u raketnom udaru u Krivom Rogu. Jedna od njih je u teškom stanju. Izbio je požar. Oštećen je infrastrukturni objekat", napisao je Lisak on na Telegramu.

Kasnije je, u novoj objavi, Lisak dodao da je teško povređeni muškarac preminuo u bolnici.

Prema njegovim rečima, vazdušna uzbuna u tom području i dalje je na snazi, a stanovnici se mole da vode računa o svojoj bezbednosti.

Eksplozije su se čule u delovima regiona Zaporožje koje kontroliše Kijev, javio je ukrajinski TV kanal TSN na svom Telegram kanalu.

"Eksplozije u regionu Zaporožja", navode mediji.

Prema onlajn mapi Ministarstva digitalne transformacije Ukrajine, oglasi se alarm za vazdušni napad u delovima Zaporoške oblasti koje kontroliše Kijev.

Region Zaporožja postao je subjekt Ruske Federacije nakon referenduma održanog u septembru 2022, čije rezultate Kijev ne priznaje i nastavlja da granatira teritoriju regiona. Više od 70% Zaporoške oblasti je pod ruskom kontrolom, nekadašnji regionalni centar, grad Zaporožje, ostaje pod kontrolom ukrajinskih trupa, a od marta 2023. godine Melitopolj je postao administrativni centar regiona.

Oružane snage Rusije počele su da napadaju ukrajinsku infrastrukturu 10. oktobra 2022. godine, dva dana nakon terorističkog napada na Krimski most, koji su, prema ruskim vlastima, izvele ukrajinske specijalne službe. Izvode se udari na energetsku, odbrambenu industriju, vojnu komandu i komunikacione objekte širom zemlje. Od tada se sirene za vazdušne napade oglašavaju svakog dana u ukrajinskim regionima, ponekad i po celoj zemlji. Istovremeno, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da ruske trupe ne udaraju na stambene objekte ili društvenu infrastrukturu u borbama sa Oružanim snagama Ukrajine.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da su SAD i Ukrajina blizu sklapanja dogovora o podeli prihoda od ukrajinskih minerala u sklopu napora da se okonča rat u Ukrajini.

"Mislim da smo prilično blizu dogovora“, rekao je Tramp na skupu Konzervativne političke akcije (CPAC) u Vašingtonu.

Tramp je rekao da SAD žele da povrate milijarde dolara vojne pomoći koju je Vašington dao Kijevu tokom rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

On je dodao da SAD traže retke minerale, naftu ili "bilo šta što mogu da dobiju".

Ranije danas, Njujork tajms je preneo da je Trampova administracija u novom predlogu pozvala Ukrajinu da prepusti SAD polovinu prihoda od prirodnih resursa, uključujući minerale, gas i naftu, kao i zarade od luka i druge infrastrukture, bez bezbednosnih garancija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbio da potpiše prvi predlog zbog nedostatka bezbednosnih garancija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da bezbednosne garancije ujedinjuju apsolutnu većinu u svetu i garantuju da ruski predsednik Vladimir Putin više neće moći nikoga da prevari.

"Bezbednosne garancije su ono što ujedinjuje apsolutnu većinu. A Evropi, Americi i svim našim partnerima u svetu potrebno je zajedničko razumevanje kako da garantujemo da Putin više neće moći nikoga da obmanjuje i da Rusija neće moći da donese smrt drugim narodima - svima, od Ukrajine i Evrope do Sirije i zemalja Bliskog istoka i Afrike", rekao je predsednik u večernjem video obraćanju.

On je napomenuo da je u proteklih 30 godina bilo "mnogo razaranja i smrti, za šta je krivica isključivo na Rusiji, na ruskoj vojsci, na njihovim specijalnim službama, na njihovim plaćenicima".

Američki milijarder Ilon Mask demantovao je danas informacije o mogućem isključenju pristupa Ukrajini satelitskom sistemu Starlink čiji je Mask vlasnik.

Odgovarajući na pisanje Rojtersa, Mask je naveo da to "nije tačno" i optužio novinsku agenciju da "laže".

"Ovo nije tačno. Rojters laže. Oni su na drugom mestu, posle AP (Associated Propaganda) kao tradicionalni lažov u vestima", napisao je Mask na platformi Iks.

On je podelio tekst ukrajinskog lista Kijev independent, u kojem je objavljena vest Rojtersa da je nastavak rada Starlinka u Ukrajini povezan sa sporazumom o mineralnim resursima.

SAD su zapretile da će prekinuti pristup Ukrajini Starlinku ako Kijev ne pristane na sporazum o eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa, preneo je Rojters u petak, pozivajući se na neimenovane izvore.

Pregovori o ovom sporazumu su u toku nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbio prvobitni predlog, iako je predsednik SAD Donald Tramp rekao da je dogovor blizu.

Maskova kompanija SpejsEks je dozvolila upotrebu Starlink terminala Ukrajini ubrzo nakon invazije u punom obimu, dajući Kijevu ključnu komunikacijsku prednost na bojnom polju.

U nacrtu rezolucije koji su SAD predložile Ujedinjenim nacijama povodom treće godišnjice od početka ruskog napada na Ukrajinu, a u koji je uvid imao Si-En-En, Rusija se ne osuđuje kao agresor u sukobu, niti daje bilo kakvo priznanje teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Kako navodi Si-En-En, nacrt američke rezolucije je kratak, i u njemu se žali za "tragičnim gubitkom života tokom rusko-ukrajinskog sukoba", traži se "brzo okončanje sukoba" i poziva se na "trajni mir između Ukrajine i Rusije".

"Sjedinjene Američke Države su predložile sopstvenu rezoluciju Ujedinjenim nacijama, kojom se obeležava treća godišnjica od početka ruskog napada na Ukrajinu, nakon što su odbile da podrže rezoluciju koju je izradio Kijev i koju podržava Evropska unija", izjavio je ranije danas američki državni sekretar Marko Rubio.

Rubio je rezoluciju opisao kao "jednostavnu, istorijsku rezoluciju", za koju SAD pozivaju sve države članice da je podrže "kako bi zacrtale put ka miru".

"Ova rezolucija je u skladu sa stavom predsednika (Donalda) Trampa da se UN moraju vratiti svojoj osnivačkoj svrsi, kao što je sadržano u povelji UN, da održe međunarodni mir i bezbednost, uključujući i mirno rešavanje sporova", rekao je Rubio.

Dodao je da, "ako su UN zaista posvećene svojoj prvobitnoj svrsi", mora se priznati da, "iako se izazovi mogu pojaviti, cilj trajnog mira ostaje dostižan".

"Podržavajući ovu rezoluciju, potvrđujemo da je ovaj sukob užasan, da UN mogu pomoći da se on okonča i da je mir moguć'', dodao je Rubio.

Tri osobe su povređene u napadu ruskog drona na odesku oblast.

"Neprijatelj je napadnim bespilotnim letelicama napao Odeski okrug", objavio je Oleh Kiper, načelnik Vojne uprave Odeske oblasti, na Telegram kanalu.

Usled napada zapalila se stambena kuća. Tri osobe su povređene.

Sve nadležne službe rade na otklanjanju posledica napada.