Mađar će uraditi nešto što se nije usudila nijedna vlada pre njega

Sada će svaki građanin moći da pretražuje spiskove doušnika i saradnika bivših bezbednosnih službi. Objavljivanje je tempirano da se poklopi sa 70. godišnjicom sovjetskog suzbijanja prodemokratskog ustanka iz 1956. godine i ispunjava predizborno obećanje premijera Petera Mađara.

Njegova stranka Tisa osvojila je dvotrećinsku većinu u aprilu, okončavši 16-godišnju vladavinu Viktora Orbana. Mađar je tada najavio da će vlada ispuniti "jedno od najvažnijih obećanja demokratske tranzicije" i učiniti dosijee javnim i pretraživim.

Ministarka pravde Marta Gerog, koja je predložila zakon, naglašava da je mogućnost učenja o prošlosti neophodan uslov za funkcionisanje demokratske države vođene vladavinom prava. Baza podataka Nyitottaktak.hu ("otvorene datoteke") otvara se 4. novembra, dana 1956. godine kada su sovjetski tenkovi ušli u Budimpeštu i ugušili ustanak koji je počeo 23. oktobra. Oko 2.500 Mađara je poginulo u gušenju, a oko 200.000 njih je pobeglo iz zemlje.

U prvoj fazi, biće moguće pretraživati takozvane 6-fajlove, B-fajlove, B-fajlove i neklasifikovane podatke mreže saradnika sačuvane na magnetnim trakama. 6-fajlovi i B-fajlovi bili su zvanični registracioni fajlovi svakog doušnika, njegovih saradnika i načina na koji su nagovoreni na saradnju.

Ovo je dokumentacija koja predstavlja administrativnu okosnicu bivše mađarske tajne službe. Druga faza će uslediti 25. februara 2027. godine, na Dan sećanja na žrtve komunizma, kada će biti objavljeno oko 9.000 detaljnih B-fajlova, od kojih neki imaju i po nekoliko stotina stranica.

Objavljivanje je odloženo za dve nedelje jer pregled materijala traje duže nego što se očekivalo, a arhiva, očekujući nagli porast posetilaca, postavila je bazu podataka na eksterne servere. Osetljivi podaci, kao što su zdravstveni podaci, zavisnosti i seksualna orijentacija, biće uklonjeni iz fajlova. Do sada su samo istraživači mogli pristupiti fajlovima, a građani su mogli pristupiti samo svojim fajlovima ili fajlovima bliskih rođaka.

Između 1956. i 1989. godine evidentirano je oko 55.000 tajnih saradnika tadašnje Direkcije državne bezbednosti. Pratili su prijatelje, rođake, komšije i kolege u potrazi za znacima neslaganja sa režimom i zapadnim uticajem, a njihovi izveštaji su se često završavali hapšenjima i ispitivanjima. Takozvani K-stanovi, ili "stanovi zavere" u centru Budimpešte, korišćeni su za sastanke sa oficirima.

Niko nije zvanično procenio koliko je ovih doušnika danas živo. Iz dosadašnjih izveštaja istraživača poznato je samo da mnogi od ljudi pomenutih u arhivama više nisu živi. Oni koji su regrutovani u poslednjoj deceniji režima sada su uglavnom u šezdesetim i sedamdesetim godinama, tako da bi otkrivanje moglo uticati i na ljude koji su još uvek aktivni u javnom životu.

Izvorni greh

Sama arhivska građa nije kompletna: deo je uništen pre pada režima, a cela mreža saradnika se ni danas ne može precizno rekonstruisati. Zakon stoga nudi neku vrstu amnestije za fajlove koji su završili u privatnim rukama. Svako ko ih preda arhivu u roku od šest meseci izbeći će sankcije, uključujući i krivične.

Prema rečima Gergea Bendeguza Čeha, generalnog direktora Istorijskog arhiva državne bezbednosti (ÁBTL), strah od kompromita je upravo razlog zašto se ovo pitanje odlaže 36 godina: objavljivanje će verovatno kompromitovati neke aktivne političare. Neotvaranje fajlova odmah nakon tranzicije u Mađarskoj se često naziva "istorijskim grehom" postkomunističkog perioda, jer je omogućilo bivšim elitama da zadrže ključne pozicije.

Najpoznatiji primer je premijer koji je uveo Mađarsku u EU, Peter Međeši, za koga je dnevnik Mađar Nemzet 2002. godine otkrio da je bio kontraobaveštajni oficir pod šifrovanim imenom D-209. Međeši je to priznao, tvrdeći da je u to vreme štitio nacionalne interese i ostao je na funkciji. Zakon je usvojen u parlamentu sa 149 glasova za i 35 uzdržanih, bez glasova protiv. Većina Orbanovih poslanika Fidesa bila je uzdržana, predlog je podržala krajnje desničarska Mi Hazank zajedno sa Tisom, a Hrišćansko-demokratska stranka KDNP je bila podeljena.

Počinioci su takođe žrtve

Nakon glasanja, Mađar je na Fejsbuku prozvao Fides i pitao zašto njegovi poslanici nisu podržali predlog. Fides se godinama predstavlja kao antikomunistička stranka, ali je bio rezervisan u vezi sa dosijeima. Šef poslaničke grupe, Gergelj Guljaš, tvrdio je početkom 2024. da regrutna kartica ne dokazuje da je neko bio agent i da su neki od dosijea ukradeni ili falsifikovani.

Istoričar Krištijan Ungvari, jedan od najglasnijih zagovornika otvaranja arhiva, odgovorio je tada da nije dokazan slučaj krađe dosijea, iako su neki uništeni.

Ungvari je takođe upozorio na nijansu koju bi javno saopštenje moglo da rasvetli: "u komunističkoj diktaturi, neki od počinilaca su takođe žrtve". Ovo se, rekao je, posebno odnosi na one koji su bili uhvaćeni u mrežu službe i regrutovani putem ucene. Čeh naziva odluku "istorijskim korakom" i kaže da Mađarska ide dalje od drugih zemalja Istočnog bloka.

Poljska ne dozvoljava slobodno pretraživanje, Nemačka je zauzela restriktivniji pristup dosijeima Štazija, a u Češkoj nisu svi dosijei na mreži. Prema Čehovim rečima, nijedna zemlja nije objavila dosijee doušnika u tako velikim razmerama, tako da su društvene posledice nepoznate. Dodao je da je većina doušnika formalno regrutovana "iz patriotskih razloga", ali su u stvarnosti svi bili ucenjeni nečim.

Neki stručnjaci, međutim, ostaju oprezni. Advokat Peter Hak podržava objavljivanje imena bivših agenata, ali je rezervisaniji kada je u pitanju neograničeno objavljivanje i pretraživanje kompletnih izveštaja. Ovi izveštaji, zapravo, takođe razotkrivaju one o kojima je dojavljivano.

Subverzivni rok

Tajna policija nije zaobišla ni kulturu. Osamdesetih godina prošlog veka, doušnici su redovno odlazili na koncerte budimpeštanske andergraund rok scene, koju su vlasti smatrale potencijalno subverzivnom. Peter Miler Sijama, i danas kultno ime u mađarskoj muzici, izveo je pesmu "Doušnici i provokatori" sa bendom Kontroll Csoport 1983. godine, a usred koncerta bend bi okrenuo reflektore ka publici.

"I videli smo hiljadu ljudi kako trče u krugovima, tražeći ko bi mogao biti doušnik", rekao je Miler (74) za Rojters.

Policija mu je zabranila koncerte i ispitivala ga, a njegov pank bend URH iz 1980. godine dobio je ime po radio-frekventnom opsegu koji je koristila državna policija. Međutim, on ima pomešana osećanja prema otvaranju dosijea. Ne sviđa mu se ideja da se javno imenuju ljudi koji su umrli ili su posle toliko vremena otišli ​​dalje.

Tanke granice između krivice i prisile pokazale su se u slučaju nobelovke Katalin Kariko, čiji je rad omogućio razvoj mRNK vakcine protiv COVID-19. Ona se pojavila pod pseudonimom "Žolt Lenđel" na regrutnoj kartici za socijalističku kontraobaveštajnu službu.

Kariko tvrdi da je potpisala pod pretnjom i da nikada nije podnela nijedan izveštaj, a direktor arhiva kaže da nema razloga za sumnju u to. Zato Čeh poziva na oprez: "Kao arhivista i istoričar, verujem da je donošenje sudova na osnovu ovih podataka neprimereno." Dodao je da dosijei i dalje mogu pomoći da se životne priče dublje razumeju i da se društvo suoči sa prošlošću, ne samo na individualnom nivou već i u celini.