Knežević: "DNP jedina neće glasati za ustavne promene jer nema srpskog jezika. Nastavićemo pritisak"

"Da su srpski ministri i poslanici poručili da nema ustavnih promena bez srpskog jezika, premijer (Crne Gore Milojko Spajić) ne bi mogao da uđe u ovaj proces. Umesto toga, prihvaćeno je da se o najvažnijim identitetskim pitanjima ponovo ne razgovara", rekao je Knežević gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Knežević je pojasnio da njegova DNP nije tražila izmenu ustava koja bi podrazumevala referendum, već dopunu kojom bi srpski jezik, uz crnogorski, dobio status službenog.

To je, kazao je, bilo moguće obezbediti dvotrećinskom većinom u parlamentu, ali da za takav dogovor nije bilo političke volje.

"Kada smo tražili razgovor o srpskom jeziku, rečeno nam je da to nije pitanje za vladu, već za parlament. Dvadeset dana kasnije, upravo je vlada pokrenula ustavne promene koje se tiču pravosuđa. Zato smatram da je izneverena izborna volja građana koji su nas podržali", naveo je Knežević.

Najavio je da DNP neće podržati predložene ustavne izmene i da će nastaviti institucionalnu borbu za pitanja koja smatra ključnim za srpski narod u Crnoj Gori, uključujući status srpskog jezika, državljanstvo, zastavu i himnu.

"Bićemo jedina stranka koja neće glasati za ove ustavne promene jer u njima nema srpskog jezika. Nastavićemo institucionalni pritisak, a posle izbora 2027. godine, ako budemo u prilici da učestvujemo u formiranju vlasti, to će biti jedan od naših ključnih uslova", naveo je Knežević.

On se osvrnuo i na zabranu pojedinim novinarima iz Srbije da uđu u Crnu Goru, rekavši da se zabrana odnosi i na pojedine medije iz Srbije, što "dodatno opterećuje odnose dve države".

"Takve mere nisu novost, jer su i ranije srpskim državljanima, intelektualcima i javnim ličnostima zabranjivani ulazak ili javni nastupi. Zbog toga smatram da je Crna Gora postala jedan od instrumenata hibridnog rata protiv Srbije", kaže Knežević.

Posle višemesečne političke blokade, vlast i deo opozicije u Crnoj Gori – uz posredovanje Evropske unije – postigli su u nedelju dogovor o ustavnim promenama neophodnim za napredak zemlje ka EU.

Izostavljanje inicijative DNP da srpski jezik u tom procesu dobije status službenog ponovo je otvorilo i pitanje identitetsko-političkih sporova u Crnoj Gori.