Hrvatska je tužena Evropskom sudu za ljudska prava

Sanader i Hernadi su tužbu podneli sa obrazloženjem da u Hrvatskoj nisu imali pošteno suđenje, piše hrvatski portal Index i dodaje da se od Hrvatske sada očekuje izjašnjavanje nakon čega će uslediti presuda.

Reč je o aferi Ina-MOL u kojoj je Sanader proglašen krivim da je primio 10 miliona evra mito od Hernadija da bi ova madjarska kompanija preuzela kontrolu nad hrvatskom Inom.

Presuda Sanaderu prvobitno je postala pravosnažna 2014. godine, ali ju je godinu kasnije Ustavni sud ukinuo uz obrazloženje da niži sudovi nisu smeli započeti razmatranje krivice ili nevinosti premijera polazeći od zaključka da su ugovori između Vlade RH i MOL-a bili protivni interesima Hrvatske.

• Ivo Sanader na slobodi FOTO/VIDEO
• Konačna presuda: Ivo Sanader nije osuđen za ratno profiterstvo

To je, prema Ustavnom sudu, zamaglilo razliku između individualne krivičnu odgovornosti Sanadera za primanje mita i političke odgovornosti Vlade RH za sklapanje ugovora i instrumentalizovalo državni interes u svrhu dokazivanja Sanaderove krivice u krivičnom postupku.

U decembru 2015. ponovljeno suđenje Sanaderu spojeno je sa suđenjem Hernadiju, a četiri godine kasnije obojica su proglašena krivima.

Ključno je bilo svedočenje Roberta Ježića koji je, nakon što je i sam bio uhapšen u drugom postupku, izjavio da ga je Sanader zamolio da organizuje primanje novca novca, što je i učinio, ukazujući na ugovore sklopljene u junu 2009. između njegove švajcarske firme Xenoplast sa dve kiparske firme.

Sanader je nedavno pušten iz zatvora na uslovnu slobodu, a Hernadi je sve vreme bio nedostupan hrvatskom pravosuđu.

Iznoseći detalje vezano za ovaj slučaj, Index piše, između ostalog, se Sanader i Hernadi pozivaju na član konvencije koja garantuje pravedno suđenje i tvrde da su je njihova osuđujuća presuda bila proizvoljna i protivna grantovanom pravednom suđenju i načelu jednakosti oružja.

Navode da nisu mogli izneti svoju obranu, da je sud, bez adekvatnih razloga, odbacio njihove predloge za izvođenje ili uvid u dokaze, posebno u pogledu verodostojnosti svedočenja Roberta Ježića.

Sanader je, kažu, u tužbi naveo i javne istupe brojnih političara, kao i službene izjave koje su mu, kako tvrdi, povredile pretpostavku nevinosti, navodeći pritom i nekoliko primera. Hernadi je u svojoj tužbi ukazao na moguće zastarevanje krivičnog gonjenja.

Hrvatskoj je Evropski sud za ljudska prava poslao konkretna pitanja na koja tokom postupka očekuje odgovore, a medju kojima je ključno: da lis u Sanader i Hernadi imali pošteno sudjenje u odlučivanju o krivičnim optužbama protiv njih, u skladu s člankom 6. Konvencije.