Na današnji dan, 19. maj

1649 - Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel (Cromwell) označio englesku republiku.

1762 - Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fičte), istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861 - Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890 - Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan (Nguyen That Thanh), poznat kao Ho ši Min (či Minh), osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890 - Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa".

1898 - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston (William Ewart Gladstone), koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906 - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925 - Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl (Malcolm Little), poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928 - Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar (Saloth) poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.

1930 - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935 - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens (Thomas Edward Lawrence), arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945 - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974 - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten (Valery Giscardd' Estaing) pobedio je Fransoa Miterana (Francois Mitterrand) na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989 - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang (Zhao Ziyang), jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994 - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis (Jacqueline Kennedy Onassis), supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa (Aristotle).

1997 - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000 - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003 - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja iz decembra 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004 - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

2009 - Predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapakse formalno je proglasio pobedu nad separatističkim pokretom Tamilski tigrovi i okončanje 25-godišnjeg građanskog rata u kome je poginulo više od 70.000 ljudi.

2011 - Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je Dominik Stros-Kan podneo ostavku na položaj izvršnog direktora te institucije, posle optužbi za seksualni napad. Na tom mestu ga je zamenila francuska ministarska finansija Kristin Lagard.

2016 - U udesu aviona kompanije Idžiptera (Egypt Air) koji se srušio u Sredozemno more poginulo je 66 putnika i članova posade.

2017 - Spašeno je oko 4.400 migranata u nekoliko koordinisanih operacija libijske i italijanske obalske straže tokom dva dana na Sredozemnom moru.