Željski za "Kompas": "Značaj i smisao Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave"

Načelnik Uprave za analitiku BIA Relja Željski navodi u kolumni za "Kompas" da upravo u tim vezama leži osnov sveukupne srpske nacionalne bezbednosti.

Kolumnu prenosimo u celosti:

" Ratni vihor koji je početkom 90-ih godina prošlog veka zahvatio bivšu Jugoslaviju doneo je mnogo tragičnih ishoda, prevashodno za srpski narod, koji je po drugi put u svega pola veka bio izložen sistematskom zatiranju sa prostora koje je vekovima naseljavao. Osim nebrojenih zločina nad pripadnicima srpskog naroda, jedna od dalekosežnijih negativnih posledica ovog rata za Srbe jeste međunarodna validacija administrativnih granica republika koje su bile u sastavu SFRJ od strane tzv. Badinterove komisije, koje su tako postale međunarodno priznate granice novoformiranih država, a čime je u najvećoj meri pogođen upravo naš narod.

Pa ipak, Srbi sa obe strane Drine, u Srbiji i Republici Srpskoj (RS), pokazali su – i nastavljaju da pokazuju – da ovakav ishod nije bio samo udar na nacionalne interese, već i snažan impuls za razvoj što je moguće čvršćih i intenzivnijih veza u praktično svim oblastima – od politike, vere, kulture, ekonomije, sporta, do očuvanja i unapređenja nacionalne bezbednosti.

Ovo je posebno vidljivo na primeru zajedničkog obeležavanja 15. septembra – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se, odlukama Vlade Srbije i Vlade RS iz 2020. godine, obeležava u znak sećanja na proboj Solunskog fronta 1918. godine, kao događaja od odlučujućeg značaja za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu, koji je ujedno najavio stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, države u kojoj se po prvi put u istoriji srpski narod našao unutar istih granica. Prilikom nedavne trodnevne posete RS, ali i opštinama u Federaciji BiH (FBiH) u kojima žive Srbi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u osvrtu na predstojeće obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, istakao da je ono, poput zajedničkog obeležavanja stradanja srpskog naroda u zločinačkoj hrvatskoj akciji 'Oluja', proisteklo iz istovetnog odnosa vlasti Srbije i RS prema istorijskim datumima od značaja za čitav srpski etnički korpus, dodavši da je Srbija sada dovoljno snažna da u ekonomskom i svakom drugom smislu pomogne RS i da Srbi kao narod neće više moći da budu pocepani kao što je to činjeno ranije.

Kada je reč o konkretnim aspektima saradnje između Srbije i RS, ona na političkom planu u različitim formatima postoji praktično od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim su okončana ratna dejstva u BiH. U osnovi ove saradnje nalazi se Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima Srbije i RS, inicijalno potpisan 1997, a obnovljen 2006. godine, nakon raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ovaj dokument predviđa razvoj saradnje na veoma širokom polju – od privrede, nauke i tehnologije, kulture, sporta, do turizma i informisanja, a njime je predviđeno i formiranje Saveta za saradnju Srbije i RS, kao tela koje čine najviši predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti obe strane, i u čijoj je nadležnosti usmeravanje i koordiniranje realizacije infrastrukturnih, ekonomskih, kulturnih i obrazovnih projekata.

Još jedan sloj institucionalnih odnosa predstavlja Parlamentarni forum Srbija – RS, koji zaseda dva puta godišnje (poslednja sednica je održana u martu ove godine), a čini ga po 11 poslanika najviših predstavničkih tela obe strane. Ovo telo svoje zaključke upućuje narodnim skupštinama Srbije i RS, kao i relevantnim međunarodnim organizacijama, a trenutno je u njegovom fokusu izgradnja memorijalnih centara u Donjoj Gradini i Beogradu, posvećenih stradanju srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Ujedno, na prošlogodišnjem zasedanju usvojena je zajednička izjava kojom je potvrđena obostrana posvećenost očuvanju mira i stabilnosti, poštovanju međunarodnog prava i daljem unapređenju saradnje između Srbije i RS.

Na ovom mestu neophodno je pomenuti i Svesrpski sabor, održan juna 2024. godine u Beogradu, u organizaciji Srbije, RS i Srpske pravoslavne crkve (SPC), i uz učešće Srba iz drugih država regiona – Crne Gore, Republike Severne Makedonije (RSM) i Hrvatske. Pomenutom skupu su prisustvovali politički vrh Srbije i RS, najviši velikodostojnici SPC i predstavnici srpskog naroda iz regiona, i na njemu je usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom je predviđeno održavanje Sabora jednom u dve godine, kao i formiranje Nacionalnog saveta srpskog naroda kao njegovog izvršnog organa, zaduženog za koordinaciju, praćenje i izvršavanje odluka Sabora, a u čiji sastav bi trebalo da uđu najviši politički zvaničnici Srbije i RS, rukovodioci vodećih intelektualnih ustanova sa obe strane Drine, kao i predstavnici Srba iz regiona i dijaspore.

Takođe, u Deklaraciji se konstatuje da srpski narod predstavlja jednu nedeljivu celinu, uz preporuku institucijama Srbije i RS da deluju proaktivno kako bi se zaustavila asimilacija srpskog naroda u državama regiona i širom sveta. U ovom dokumentu je ujedno apostrofirana uloga SPC kao jednog od stubova nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda, a iznet je i apel u pogledu potrebe internacionalizacije pitanja urušavanja Dejtonskog sporazuma.

Nažalost, treba imati u vidu da postoji i druga strana medalje, oličena u pojedinim srpskim predstavnicima u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine (BiH), koji ispred služenja interesima svog naroda stavljaju služenje tuđim interesima, što je po pravilu upakovano u narativ potrebe za izgrađivanjem efikasnijih centralnih institucija, navodno radi ubrzavanja procesa evrointegracija, i pri tome motivisano materijalnim benefitima i drugim sinekurama koje pruža ovakva pozicija. Ipak, srećna je okolnost da ovakvi stavovi predstavljaju ubedljivu manjinu, te da je najveći broj srpskih predstavnika, bilo da su angažovani u institucijama RS ili BiH, dosledno posvećen očuvanju i unapređenju srpskih nacionalnih interesa.

A da ti interesi i duboko u 21. veku mogu biti ozbiljno napadnuti različitim, pa i obaveštajno-subverzivnim sredstvima, možda se najbolje moglo videti na primeru obaveštajnog prodora „Ušće“, koji je svojevremeno Obaveštajno-sigurnosna agencija BiH (OSA) vodila prema Srbiji, uz pokušaje prisluškivanja komunikacija najviših srpskih zvaničnika, a čije je postojanje obelodanjeno krajem 2016. i početkom 2017. godine. Srećom, aktuelno rukovodstvo OSA svojim odgovornim i profesionalnim pristupom više ne dozvoljava ovakvo štetno i zlonamerno delovanje u svojim redovima.

U kontekstu adekvatne pripreme i sprečavanja mogućeg ugrožavanja, od najvećeg značaja je osiguranje bezbednosti najviših državnih zvaničnika Srbije i RS prilikom obeležavanja različitih istorijskih datuma, bilo da je reč o Danu RS (9. januar) i Danu državnosti Srbije – Sretenju, ili pak u okviru događaja posvećenih očuvanju i negovanju kulture sećanja, gde se po značaju izdvajaju Dan sećanja na žrtve ustaških zločina, koji se tradicionalno obeležava u Donjoj Gradini 19. aprila, i Dan stradanja srpskog naroda na području Srednjeg Podrinja i Birča, čija se centralna manifestacija po pravilu održava u Bratuncu početkom jula. Tu se posebno priznanje pre svega mora odati patriotama i profesionalcima iz redova ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i RS.

Sa svoje strane, Srbija je u kontinuitetu usredsređena i na pružanje podrške poboljšanju ukupnih socijalno-ekonomskih prilika u RS, kroz investiranje u tamošnju privredu. Reč je zapravo o zaštiti i unapređenju ekonomske i energetske bezbednosti, kao neodvojivim delovima sveukupne nacionalne bezbednosti. Investicije iz Srbije – koje su odavno premašile iznos od milijardu evra – prevashodno su fokusirane na krupne infrastrukturne projekte, među kojima se po važnosti izdvajaju projekat aerodroma u Trebinju, zatim auto-put Banjaluka–Beograd, čija bi deonica Rača–Bijeljina trebalo da bude izgrađena do kraja godine, i hidroenergetski sistem 'Gornja Drina', zajednički projekat elektroprivreda Srbije i RS, koji bi trebalo da obuhvati tri hidroelektrane, od kojih će najznačajnija biti HE 'Buk Bijela', vrednosti oko 250 miliona evra. Pored toga, najavljeno je osnivanje Data centra RS, uz podršku i po uzoru na instituciju tog tipa u Kragujevcu, a Srbija redovno donira sredstva za potrebe izgradnje vrtića, škola, bolnica, domova zdravlja i sportskih objekata širom RS.

Kao ugaoni kamen nacionalne svesti i kulturnog identiteta, ali i jedna od ključnih spona Srba sa obe strane Drine, izdvaja se srpska Crkva. SPC na teritoriji RS deluje kroz Mitropoliju dabrobosansku sa sedištem u Sarajevu i četiri eparhije – Banjalučku, Zvorničko-tuzlansku, Zahumsko-hercegovačku i primorsku i Bihaćko-petrovačku (sedište potonje dve eparhije je na teritoriji FBiH). Takođe, nije bez značaja ni podatak da je, od aktuelnog broja episkopa SPC, što eparhijskih, što vikarnih arhijereja, njih čak 10 rođeno na teritoriji RS.

Okosnicu veza Srbije i RS na polju kulture predstavlja i zajedničko angažovanje na očuvanju i promociji srpskog jezika i ćiriličnog pisma. U tom smislu, od izuzetnog su značaja aktivnosti Društva članova Matice srpske u RS, osnovanog 2010. godine, koje je u dosadašnjem toku svog rada uspostavilo posebno uspešnu saradnju sa jedinicama lokalne samouprave u RS, kao i sa lokalnim udruženjima posvećenim očuvanju srpske kulture i jezika. Naravno, saradnja u oblasti kulture je znatno šira od toga, i obuhvata mnogobrojne primere kulturne razmene na svim nivoima, čime međutim u ovom tekstu, zbog potrebe konciznosti, nećemo moći detaljnije da se pozabavimo.

Ipak, ono što svakako moramo pomenuti, imajući u vidu nepobitnu činjenicu da su uspesi na ovom planu među najlakše prepoznatljivima na globalnom nivou, jeste primer brojnih elitnih sportista iz RS koji su se opredelili da u nacionalnom dresu predstavljaju Srbiju. Navešćemo primere najbolje odbojkašice na svetu, Bilećanke Tijane Bošković, svetski poznatog i priznatog džudiste Nemanje Majdova iz Istočnog Sarajeva, osvajača srebrne medalje sa košarkaškom reprezentacijom Srbije na Svetskom prvenstvu 2023. godine, Bratunčanina Boriše Simanića… Uz mnoge, mnoge druge.

Prilikom sačinjavanja analiza ovog tipa, kada je potrebno na što je moguće sažetiji način izložiti različite aspekte jednog fenomena – u ovom slučaju, odnosa Srbije i RS – neminovno se iz fokusa izgube one nebrojene veze na pojedinačnom nivou, koje zapravo daju najveću čvrstinu i predstavljaju najveći garant očuvanja bratskih odnosa Srba sa obe strane Drine u vremenima koja predstoje. Ukoliko se to – uz sve ostalo napred navedeno – ima u vidu, može se mirne duše zaključiti da postoje više nego realni preduslovi da se saradnja Srbije i RS i u perspektivi razvija i unapređuje u mnogobrojnim pravcima, vodeći pre svega računa o dobrobiti srpskog naroda."